среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 23.11.2009. у 22:00 Драган Јањић

Пожури полако

Јелко Кацин саветује Србији да не жури са подношењем кандидатуре за улазак у Европску унију, а неке европске земље, попут Италије, сматрају да је време за такав корак зрело. Можда делује помало збуњујуће, али је у основи добро. Јер нико не спори да ћемо и званично започети процедуру, само је питање да ли ће то бити ове или идуће године. За земљу која годинама стоји заглављена пред вратима ЕУ то је свакако веома важан напредак.

Међу српским политичарима, који годинама обећавају скоро прикључивање европским интеграцијама, расте нестрпљење, па поједини од њих стављају до знања да им је што скорије подношење кандидатуре ипак „ближе срцу”. Али званични став Београда и даље може се описати као „опрезна уздржаност” што би требало да значи да „једностраних потеза” вероватно неће бити и да ће одлука о подношењу кандидатуре бити донета тек након консултација са Бриселом.

Било би добро да тако и остане јер кључно питање заправо и није када ћемо поднети кандидатуру него када реално можемо да уђемо у ЕУ. А о пријему Србије неће одлучивати Србија него је за то потребан консензус свих чланица ЕУ. Сама кандидатура ниједну европску владу неће натерати да прихвати термин за пријем Србије и других земаља из региона који не сматра погодним, мада је тачно да би Београд подношењем кандидатуре јасно показао дефинитивну опредељеност за европске интеграције.

А када је реч о пријему, за сада се спекулише са два датума. Један је 2014, а други 2018. година. Чак се помиње и симболичан значај ових година јер се у једној обележава годишњица почетка, а у другој годишњица завршетка Првог светског рата, али то тешко може да има суштинске везе са самим пријемом Србије у ЕУ који је превасходно условљен испуњавањем прецизно дефинисаних услова, прилагођавањем законодавства, сузбијањем корупције...

Познаваоци процедура у ЕУ ових дана упозоравају да, с обзиром на то шта Србија све треба да уради и које све одлуке у ЕУ треба да буду донете, није реално очекивати да се посао, чак и уз добру вољу свих, заврши 2014. године. Рок је, напросто, кратак, а прихватање земаља западног Балкана није ни једини проблем који ЕУ треба да решава наредних година нити једини посао који је пред њом.

Ми у Србији знамо да, поред процедура, на брзину пријема може да утиче и политичка воља и то се показало на више примера. Отуда се повремено поставља питање зашто се и према нама не би показало више политичке воље која би помогла да се процес убрза.

Али о томе не вреди превише полемисати јер не улази ЕУ у Србију, него Србија жели да уђе у ЕУ. Много је упутније окренути се испуњавању услова који су пред Србију постављени, а који се не тичу само проналажења и хапшења хашких оптуженика него прилагођавања закона и институција стандардима ЕУ. При томе ваља присетити се да смо пре само годину дана са много више песимизма него данас гледали на могућност да у догледно време постанемо чланица европске породице.

Коментари11
c0c80
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

svaka dobiva
@Ljubomir: Kako god da okrenete, Kacin se ne bi potresao: on je poluslovenac-poluhrvat.
Зоран Митровић
Не липши магарче до зелене траве. Тако каже народ. Ово за магарца је све тачније, а што смо биже трава је мање зелена, нама све више личи на фатаморгану. Није лоше имати бајковите приче, поготово нарочито док онај ко их слуша верује у њих. Приповедач се мало заморио, па му више и није битно да ли ће слушаоц да схавти да је нереална. Кад престанеш да верујеш у бајке, обично схватиш да неки други лакше добијају петице, поготово ако су им родитељи утицајни, да је мишљење других важније од твог, ако учитељица мисли да је паметнији, да од успеха у школи не зависи да ли ћеш наћи посао, ... Не жури ми се много, ко зна шта нас чека, поготово што и нисмо баш омиљени код учитељице. Ова европска демагогија мене неодољиво подсећа на самоуправну социјалистичку демагогију. Као и некад, сада се помиљу закони и прописи мерени стотинама хиљада страна. Сви су равноправни, само има равноправнијих. И у социјализму и у Европи има пуно добрих ствари, само се плашим да можда они нису намељени нама ...
посматрач
Крчаг иде на воду док се не распадне. Тако је са Србијом и ЕУ. Или се можда они распадну? Д.Јелић посматра неколико аспеката, чвора, који су Американцили разрешили у случају Румунија, Бугарска, тако што су га пресекли. Направили су базе. Ви не спомињете тај утицај на ЕУ. Па и избор нових челних људи. Бледи полтичари, људи компромиса. Мени се чини да су постављени јер се тако још лакше управља ЕУ-ом. Сам Ј. Кацин је једна бледа политичка фигура, али добро заврће руке(Ђелић), истима код нас. Словенија је награђена улазницом у ЕУ, јер је у сарадњи са истом почела растурање СФРЈ. Поменути Ђелић, Динкић, Јелашић, су доживотна награђени тиме што су Србију довели докле су је довели. Они само извршавају неки план кога нису свесни. Када се освесте биће касно за њих. Бојим се и за многе друге.
Ceda Bradic
"Kopca" za (zvanicne) SAD. Da li SAD vide "bujicu" na "Vol-strit"-u, koja je vec "zbrisala" STC (9/11)? Kako im pomoci?
Ceda Bradic
Kasno. Evropa je "sebicno" i pogresno reagovala posle obaranja "berlinskog zida", i sada je "kraj"(kolapsirala je u EU$ uniju=cvrsta bankarsak pravila u "materijalnoj sferi" i do fanatizma "gvozedenim opredeljenjem" da plasira kreditni novac).Nemoguce je zasutaviti proces i to, kada ocekuje priliv otplate glavnice i kamate.("prosperitet"-ne reaguje na opasnost, mozda prizeljkuje "pad" US$)? Sve ostalo, politika, ekonomija, u materijalnoj sferi i religija u sferi verovanja je podlozno "povijanju" apsolutnoj i izricitoj logici i zahtevima kreditnog EU$. US$ se vec "gusi", Rublja i Kina zbog kasnjenja, ocekuju napredak."Bujica" pokrenuta padom "berlinskog zida" je sada nezadrziva. BRZO treba shvatiti sasvim jednostavne stvari i POLAKO pokusati sa predefinisanjem temeljnih funkcija novca. BRZO-POLAKO moze postepeno da ublazi opasnost od spontanog "lom"-a "klasicnog" finansijskog sistema (on je neizbezan, jer sada kreditni novac-iz banke, napada i klasicni novac-iz privrede).

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља