понедељак, 23.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:08

Данило Киш, пријатељи и наследници

Аутор: Владимир Кецмановићпонедељак, 23.11.2009. у 22:00

Данило Киш је објективно колосална и непоновљива појава у историји српске књижевности. За мене, субјективно, има још већи значај. Још као клинац прочитавши Гробницу за Бориса Давидовича, одлучио сам да постанем писац.

Никада ми, међутим, на памет није пала идеја да постанем Кишов наследник. Једно због тога што је идеја да постанеш наследник било ког писца бесмислена да бесмисленија бити не може. Друго, због тога што је Данило Киш, због оригиналности своје личности и судбине, свог дела и свог интелектуалног става, човек ког не само да није могуће наследити него и иоле уверљиво имитирати.

Процес мог литерарног сазревања текао је смером супротним од имитације дела Данила Киша: потрошио сам стотине страница да се од утицаја великана који је одредио моје животно опредељење еманципујем и изградим сопствени стил. У томе су ми, морам признати, у великој мери помогли Кишови имитатори из генерације која се тада спремала да завлада овдашњом литерарном сценом. На њиховом примеру сам учио како не треба радити.

Но, ако су имитатори Кишовог литерарног стила помогли барем мени, људи који се проглашавају наследницима његовог интелектуалног и моралног става тешко да могу помоћи икоме, укључујући и саме себе. Занимљиво, међу таквим типовима има најмање представника генерације Кишових стилских подражавалаца, што је, поред чињенице да је могуће учити на њиховом лошем примеру, још један разлог да им се ода признање.

Групу људи који себе проглашавају лучоношама Кишове идеје предводе Кишови исписници, пријатељи и пријатељи, а придружили су им се неки нови клинци из моје генерације, који раширених очију слушају њихове приче о томе шта им је Киш рекао и у којој кафани, градећи, на основу њихових произвољних интерпретација, свој кишовски став. Старине их, за награду, проглашавају Кишовим наследницима.

Да се разумемо: људима који су имали прилику да са Кишом седе у кафани на тој привилегији бескрајно завидим. Али то још није довољно да њихово мишљење поштујем. На пример, када некада значајан српски а сада значајан хрватски писац Мирко Ковач говори о свом пријатељу Кишу, слагали се са Ковачем или не, његовом мишљењу није могуће оспорити извесну тежину. Док је то шта о Кишу и пријатељевању с њим мисли овдашњи књижевни посленик Предраг Чудић са становишта релевантног размишљања о било чему савршено безначајно.

Осим са Мирком Ковачем, Данило Киш је био близак пријатељ са још два човека чије би мишљење о њему, због значаја њиховог дела, имало тежину. То су Борислав Пекић и Драгослав Михаиловић. Борислав Пекић, нажалост, више није међу живима. Драгослав Михаиловић о Кишу достојанствено ћути. Ћути и покојни Данило Киш, али његово дело довољно говори ономе који зна да слуша. Наследници, епигони, пријатељи и пријатељи ту не могу много да покваре.

У томе је чар врхунске литературе.


Коментари18
58bd4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bene volent
Око Киша ћуте они које сте поменули да ћуте, било да их нема, или не желе да се јаве, само нема кума- Мирка Ковача да се тим поводом јави. Поводом кума. није тешко, јавио се онда кад су се, по њему, два брата по матери: Србин и Хрват, после низа година срели и позборили, мимо каме, пар реченица и то без глагола ј....ти.
Maja
@Bosko Napravite malu analizu medju studentima ili bilo kojom drugom populacijom, koliko je njih culo za Cudica, a koliko za Kecmanovica, pa ce vam postati jasno zasto je vas stav veoma lako opovrgnuti.Pozdravi.
Milica
@Bosko: Molim vas, "Top" je odlican roman!! O cemu pricate? O ljubomornim kriticarima? Znacaj tog romana je visestruk!
ЗОРАН ШУНДИЋ агроном
ИЗГРАДЊОМ СОПСТВЕНИХ РЕФЕРЕНЦИ, било о чему да је реч, значи тежити себи. Своме мајсторстству. Став г. Кецмановића је исправан. Стално се присећам ономе чему су ме још у гимназији учили моји професори: читајте класике, опште признате писце. Киш је већ класик у српској књижевности. Као што су Андрић, Селимовић... Све њих ваља читати "с обе стране". Али опонашати - не! А свој израз тражити и наћи најтеже је, мукотрпан дугогодишњи рад, клесати и тако извајати свој начин изражавања. Сви они који који су великане познавали и знају море анегдота, дружили се (или били трпљени?), тиме крију своју неукост и неизграђеност. О неким "кишовцима", као својевремено о "булатовцима" не треба ни речи трошити. Јалова посла! Лично, ако будем успео у своме науму, успећу сам - или нећу успети! А искрено, код толиког броја великих мајстора писане речи и немам неку велику наду. Реално! Но, ипак се трудим, а сав труд усмерио сам да деци покажем, иако агроном, да сам и писмен био, па нека им је за наук и углед
Boško Tomašević
Nemajući dovoljno prostora u svom prethodnom komentaru Kecmanovićevog teksta želeo bih da skrenem pažnju na jednu njegovu rečenicu: "Dok je to šta o Kišu i prijateljevanju sa njim misli ovdašnji književni poslenik Predrag Čudić sa stanovišta relevantnog razmišljanja o bilo čemu savršeno beznačajno". Dakle, Predrag Čudić nešto misli o prijateljevanju sa Kišom ali je to šta on o tome misli beznačajno - dotle smo Kecmanovićevu rečenicu razumeli. Ali šta bi trebalo da znači da je Čudićevo mišljenje sa stanovišta "relevantnog razmišljanja o bilo čemu" beznačajno - to nismo razumeli. Zašto bi Čudićevo razmišljanje "o bilo čemu" drugom unapred bilo beznačajno osim ukoliko lošu logiku u jednoj rečenici priznamo kao legitimnu. Loša logika nekih mesta u romanu "Top je bio vreo". g. Kecmanoviću, bila je primećena od strane srpske književne kritike! I još nešto: kolega Čudić nije nekakav "ovdašnji književni poslenik", no pisac od velikog moralnog integriteta o kome baš zbog toga niste ništa čuli.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља