уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:23

За три деценије двоструке разлике

Аутор: Стеван Лилићуторак, 24.11.2009. у 22:00
Стеван Лилић

У периоду важења ранијег (Милошевићевог) Устава, Србија је постала високо централизована држава са политичким, административним и фискалним надлежностима концентрисаним у рукама владе и министарстава у Београду. Иако је новим Уставом из 2006. године предвиђена могућност регионалног развоја општина и шира аутономија покрајине, опште политичке прилике и даље нису повољне да процеси децентрализације и деметрополизације узму више маха. Једна од последица оваквог територијалног и административног организовања јесте да се унутрашњост Србије, ван великих градова и Београда (главни град троши више од 50 одсто друштвеног дохотка државе), изузетно лоше и неравномерно економски развија.

Према подацима Републичког завода за статистику, у Србији су разлике између развијених и неразвијених (богатих и сиромашних) подручја до те мере појачане да однос десет најразвијенијих општина и десет најнеразвијенијих износи око 12:1. Однос богатих и сиромашних подручја у Србији 1976. године износио је 6:1, да би се до 2005. погоршао у корист богатих и износи 12:1. Како истичу стручњаци (М. Јанић), дошло је до суперконцентрације становништва и привредних активности на подручју Београда. Као последица пораста становништва убрзавала се и инвестициона активност, што је даље деловало на продубљивање разлика између Београда и неразвијених подручја, а у целини на штету и једног и другог. Разлике између Београда и неразвијених подручја, а посебно сеоских и брдско-планинских, таквих су размера да износе 10:1, 15:1, па и 20:1, нарочито ако се ове разлике гледају према појединим општинама. Са друге стране, Београд је доживео невиђену демографску експлозију, док су читави крајеви на југу и југоистоку Србије остајали без становништва. Од 1961. до 1981. Београд је порастао за преко 600.000 становника, од чега се око 70 одсто приписује механичком приливу. То значи да се само за 20 година у Београд доселили око 400.000 становника, колико је град имао педесетих година прошлог века. За разлику од готово свих европских земаља које имају јасно разрађену регионалну развојну политику и, с тим у вези, обуздавају раст великих градова, у Србији то није учињено.

Деметрополизација Београда и формирање уравнотеженог система градова и насеља Србије требало би, између осталог, да буде основна стратегија просторног и урбаног развоја Србије. Због тога је до 2025. неопходна озбиљна територијална реорганизација државе, која би, с једне стране, омогућила деметрополизацију Београда, а с друге, убрзани развој руралних подручја и формирање уравнотеженог система градова и насеља Србије.

Једна од идеја која се недавно у јавности појавила јесте да се седишта појединих државних институција алоцирају (споменуто је премештање седишта Уставног суда из Београда у Сремске Карловце). Таква решења у Европи нису непозната (рецимо, седиште Уставног суд Чешке налази се у Брну). Према Уставној повељи Србије и Црне Горе, седиште Суда Србије и Црне Горе требало је да буде у Подгорици. Међутим, да би ове идеје стварно одражавале дух деметрополизације, у контексту европске регионализације и ефикасне децентрализације, потребна су два кључна фактора – политичка воља и експертски елаборати. Деметрополизација, иако подразумева и измештање седишта појединих институција у друге градове, не може се свести само на то.

Деметрополизација, као процес који чека Србију, мора бити заснована на одговорним политичким одлукама и прецизно израђеним стручним стратегијама које, између осталог, укључују и децентрализацију и деметрополизацију оних области живота које су од непосредног и виталног интереса за ,,грађане на локалу”, као што су култура, образовање, јавне службе и заштита животне средине.

Професор Правног факултета у Београду


Коментари8
a6d11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad Stamenkovic
Gospoda koja sada vladaju Srbijom znaju za G-dina Cobela i za njegovu izjavu,pa shodno tome nece da ulazu u nesto sto kroz 15-tak godina nece biti pod suverenitetom nase zemlje.A kad procitate clanak o uzasnom negativnom prirastaju u Srbiji(danasnja Politika),tada vam ovi procesi i politika postaju jasni kao na dlanu.
Глорија
Уместо мање-више опште познате статистичко-економске анализе било би јако добро да смо добили коментар, анализу и процену да ли је за три деценије дошло до промена правног оквира релевантног за привредно право, имовинско-правна питања, реституцију, развој, економију, институционалне промене, територијализацију моћи.
skolovana neznalica
Prvi clan "Perinog Ustava": STAMPA JE SLOBODNA. Dogod u srpskom ustavu na postoji ustavna zastita 1) privatne svojine, 2) privatne inicijative (zastita intelektualne svojine) i 3) zastita privatnosti, Srbija je osudjena ne regresiju. Naravno da ne mislim na spomenute direktorae i ine lopove, cije firme tavore sa stotinama radnika s druge strane zice. Mislim iskljucivo na neznalice "raznih vrsti i sklonosti" koje su prezivele, to jest, mi, nas nesto preko 70.000 zakonskih naslednika, ONOG iz perioda 45' - 50', sa decom i unucima koje uz tantalove muke i dalje skolujemo, cirka 1 (jedan) milion dusa, od kojih barem trecina nije da imovinu koja je ekspropisana, oduzeta, oteta, na silu, ne bi znali dalje da oplodjujemo, na polzu ukupnog napretka Srbije. Ne LUSTRACIJA, to je misaona imenica u Srbiji, RESTITUCIJA je "kvinte esencija", sustina svih (eventulanih) boljitaka.
ozren jovic
te me cudi naknadna pamet,ali mislim da niste samo vi cutljivih svedoka jedne pogubne politike.Staro je pravilo da se svaki propust u zivotu i radu duplo placa.
Светозар Максимовић
Нека општинари и директори фабрика врате све што су покрали од 1989. када је на нивоу СФРЈ укинут финансијско економски друштвени систем-социјализам, па ће тим градовима бити боље. Сада општине траже од републике да финансира нову врсту лоповлука-њихове приватне фирме које слабо раде, а све под изговором децентрализације,регионализације и равномерног друштвеног развоја. За дотичног професора и остале школоване незналице и неспособњаковиће имам добар рецепт шта треба да се ради. Нека оду у Горњи Милановац и препишу начин рада општине од времена Радована Грковића, који је од сеоског простора претворио у урбану и развијену индустријализовану средину. Таквих успешних средина по Србији након рата било је ПУНО, али је Броз кроз негативну селекцију кадрова, довео неспособне, незналице и без мотива за успех средине у којој раде, људе. Људи без идеала не могу створити бољитак. Шпански борци и прави комунисти са срцем, остаће недостигнути ниво див хероја. Никад више.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља