понедељак, 19.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:11

Спорно писмо о статуту Војводине поделило Синод

Аутор: М. Пешић - Ј. Беоковићпетак, 27.11.2009. у 22:00
Митрополит Амфилохије; Епископ бачки Иринеј; Епископ нишки Иринеј

Спорно писмо Светог архијерејског синода у којем су изнете примедбе на статут Војводине, за које епископ бачки Иринеј каже да је фалсификат, највишим представницима државе упутио је митрополит црногорско-приморски у својству заменика патријарха Павла и председавајућег Светог синода. „Црквена влада” је за та писма тек накнадно сазнала и прихватила их.

Митрополит Амфилохије је поводом целог случаја за „Вечерње новости” изјавио да су поменута писма званичан став Синода СПЦ: „Све што је тада Свети архијерејски синод саопштио о Предлогу статута и данас бих потписао”, поручио је чувар патријаршијског трона.

Владика нишки Иринеј, један од чланова Синода, каже за наш лист да је само чуо за дешавања у скупштини у вези са писмом за које се погрешно тврдило да га је писао епископ бачки Иринеј, и наглашава да му није позната његова садржина.

„Не знам шта пише у том писму, али нико из Синода то није послао”, каже владика нишки.

Секретар „црквене владе” протојереј-ставрофор Саво Јовић на питање да ли је присуствовао седници на којој је писмо донето само је кратко одговорио да он присуствује свим седницама, али да није овлашћен да даје било какве изјаве. За односе са медијима задужен је владика, који је првобитно наведен као потписник писма, епископ бачки Иринеј, али са њим јуче нисмо успели да ступимо у контакт.

Грешка посланика Александра Мартиновића (СРС), који је прочитао у скупштини делове писма упућеног Славици Ђукић-Дејановић, била је у томе што је навео да је потписник тог писма епископ бачки Иринеј.

Владика Иринеј није ни могао да буде потписник писма које је два дана потресало парламент, јер у време када је оно било доступно јавности 6. фебруара, није ни био члан Светог синода. За члана „црквене владе” епископ бачки је изабран на заседању Светог архијерејског сабора у мају када је осим митрополита Амфилохија замењен цео састав Светог синода. До сабора чланови Синода, осим Амфилохија, били су и епископи жички Хризостом, бихаћко-петровачки Хризостом и милешевски Филарет.

Епископ бачки Иринеј у свом демантију који је прочитала и председница скупштине Славица Ђукић-Дејановић поручује да „ни у име Светог архијерејског синода ни у своје име није се оглашавао о теми о којој скупштина управо расправља”.

„Поводом информације да је неко од посланика прочитао моје наводно писмо у вези са Предлогом статута Аутономне Покрајине Војводине могу само да изјавим да се ради о чистом фалсификату, што је кривично дело”, наводи се у писаној изјави владике Иринеја.

Једно од тих писама за које епископ бачки тврди да је фалсификат, упућено председници Скупштине Србије Славици Ђукић-Дејановић, постављено је на званичан интернет сајт СПЦ 6. фебруара у 11.33 часова под насловом „ Српска православна црква забринута у вези са Предлогом статута АП Војводине”.

У тексту писма у којем пише да је послато у име Светог синода наведене су, између осталог, следеће спорне одредбе, које Војводини противуставно додељују обележја државности: „Право да закључује међународне уговоре у областима из своје надлежности (ius contrahendi); право да оснива своја представништва у иностранству, посебно у Бриселу (ius representationis); право, приграбљено узурпацијом, Скупштине Војводине да доноси законе. Уз то је противуставно оснивање тзв. Војвођанске академије наука и уметности учињено у намери да се војвођанским Србима прида посебни народносни, тј. национални идентитет”.

У току израде Предлога закона о преносу надлежности неке од одредаба из статута на које је Црква имала замерке усклађене су са Уставом. Тако Војводина уместо међународних може да склапа само међурегионалне споразуме, а покрајински парламент уместо закона може да доноси само одлуке.

Поводом целог случаја који је узбуркао јавност Живица Туцић, верски аналитичар, сматра да би Црква требало да буде обазрива када су у питању дневнополитичке ствари, али и врло прецизна у својим ставовима. Ипак, према његовом мишљењу, став Цркве, који она свакако има право јавно да искаже, злоупотребљен је у политичке сврхе.

„Питање статута Војводине је питање о којем расправља парламент, а Црква само може да искаже свој став, без претензије да одлучује. Имам утисак да у овом случају СПЦ није ни желела да одлучује нити да намеће свој став, већ само да изнесе своје мишљење. Писмо које је прочитано у скупштини, такође, односило се на текст статута који је у међувремену промењен и зато се поставља питање зашто неко тиме хоће да увлачи Цркву, коју чека избор поглавара, у политичке дебате и да ствара представу о подељености мишљења међу владикама”, каже Туцић.

Он сматра и да се став Цркве и Српске радикалне странке, чији је посланик прочитао писмо, разликују. „СПЦ је била забринута да се аутономија не претвори у државотворност, али није негирала аутономију Војводине, као што то чине посланици Српске радикалне странке”, наводи Туцић.


Коментари6
0de7c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

rocco
kako ce ovakva Crkva da vodi Srpski narod kad ni sama ne zna ko je predstavlja a ni koga predstavlja do same brige za svoju stolicu i pun stomak. Nije ni cudo sto je Srpski narod ovakav kakav je, samo je cudno kad se Crkva zali kako Srbi nisu dobri vernici i nemaju dovoljno postovanja za svoju Crkvu. Ugledajte se na Katolicku Crkvu ili bar na Grcku i njihove svestenike, sluzite svom narodu a ne svojim egoisticnim porivima i budite sigurni da ce Srpski narod znati to da ceni. Da ste svestenici nekog drugog naroda oni bi vas se davno odrekli i sreca je sto su Srbi Bogorodni narod pa njegova vera u Boga ne zavisi od vas i vasih propovedi. Sram vas bilo.
Мирко Контић
Мало ли смо подељени?!
Crkva zna!
Za razliku od političara, Crkva je po mom mišljenju bliža narodu, tako da osluškujući njegov puls veoma dobro može da ceni koja bi odluka Parlamenta bila ispravna. Mislim da bi Crkva trebalo da se još preciznije odredi po ovom pitanju, koje nikako ne može da se podvede pod dnevnopolitičko, jer državotvornost ili ne, nikako nije dnevnopolitička tema. Crkva je takodje, bila bliska narodu kada je nakon 1. svetskog rata Vojvodina bila prisajedinjena Srbiji, na oduševljenje svih nacionalnih zajednica Vojvodine, osim naravno, poraženih Madjara. Crkva je tokom vekova imala ključnu ulogu u životu Srbije, tada nisu postojale nikakve partije, one su manje-više izmišljotine novog doba. Naravno, vremena se menjaju, partije su neizostavan deo sadašnjosti, ali to je takodje i Crkva. Mislim da joj to daje kredibilitet da se izjasni o mnogim, pa i o ovoj temi, dakle, veoma dozirana autonomija, državnost - ne!
sava vavek
Веома ме брине, као православног, ово нејединство, у иступима према јавности, Вас високих достојанственика наше Свете Српске Православне Цркве. Не заборавите да народ у Вас гледа и од Вас очекује да унесете светлост и мир у душу његову. Разлике у мишљењима оставите иза врата Светог Синода, а у јавност изађите, сви као један, са јасним ставом.
Efendi Dragić
Treba poslušati mitropolita Amfilohija.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља