петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:06

Како је „Велика Србија” постала „Москва”

Аутор: Д. Вукотићнедеља, 29.11.2009. у 22:00
Новa декорацијa сваке собе (Фото Хотел „Москва”)

После читавог века откако се отмено шепури на Теразијама, ових дана Хотел „Москва” се облачи у ново, луксузније рухо. Прва фаза реновирања, која се односи на страну према Балканској улици је завршена, док ће шминкање „теразијске стране” потрајати до априла.

Када утихну грађевински радови овај вероватно најпознатији престонички хотел имаће укупно 126 соба, од чега су по 42 једнокреветне и двокреветне, 36 дуплекси и шест апартмана.

– Реновирање „балканске стране” трајало је од априла до септембра, када је почело сређивање теразијског дела. Обновљени део броји 62 собе и 95 лежајева, док ће други део имати две собе више, али структура и број кревета још нису установљени – објашњавају у „Москви”.

Адаптирање је подразумевало нову декорацију сваке собе – нови намештај, тапете, драперије, завесе, тепихе, нова купатила, паркет и електронске браве. Постављени су и нови сигурносни и безбедносни системи.

Ноћење у стандардној једнокреветној соби кошта 8.550 динара, а у оној са француским лежајем 10.890. Цена двокреветне собе за једну ноћ је 12.100, а дуплекса од 12.690 до 14.100. За конак у једном од луксузних апартмана потребно је издвојити 28.000 динара.

Хотел „Москва” је ове године прославио 101. рођендан. Толико је година прошло од када га је 16. јануара 1908. отворио краљ Петар Први Карађорђевић. Здање, грађено у стилу сецесије по пројекту архитекте Јована Илкића, споменик је под заштитом државе.

Према писаним сведочанствима, грађевина на Теразијама је у то време важила за изузетно смео градитељски подухват. Изграђена је на месту некадашњег хана „Велика Србија” због чега је, много година касније, накратко носила баш овај назив.

Листа славних гостију који су коначили у „Москви” заиста је импресивна, а под сводовима отмене грађевине у срцу града дешавали су се неки од најзначајнијих догађаја српске културе.

Пре Првог светског рата, како је професор Јован Деретић навео у „Историји српске књижевности”, хотел је био једно од места у коме се стварала модерна српска књижевност. Овде је било седиште „Групе уметника”, формиране 1919, којој су, поред осталих, припадали Сима Пандуровић, Милош Црњански, Растко Петровић и Станислав Винавер.

Бројни су и значајни гости из иностранства – Алберт и Милева Ајнштајн, филозоф Жан Пол Сартр, психоаналитичар Ерих Фром, редитељ Алфред Хичкок, бројне звезде светског филма попут Роберта де Нира и Кирка Дагласа...


Коментари3
510fa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milena
Da li postoje foto zapisi poseta tih poznatih ljudi hotelu Moskvi? Bilo bi ih lepo izloziti ih u holu hotela, kod recepcije ili restorana. A sto se tice usluge, u pravu je komentator koji kaze da se na njoj jos ima poraditi. pre nekoliko godina sam sedela u delu za nepusace, jer sam nepusac, no za susednim stolom jedna gruopa 'stalnih' musterija je ipak pusila i konobar se nije uzbudjivao tj. nije ozbiljno shvatio moju primedbu da to nije u redu. Stranim gostima to naprosto ne bi islo u glavu da u delu koji je namenjen nepusacima moze da se pusi samo zato sto su stelne musterije..
паја патак
Како је „Велика Србија” постала „Москва”? Јасно питање, али у чланку – нигде одговора! Па, и по самој фасади се види да зграда наменски зидана да зрачи нешто „руско“! Ево шта о тој згради у својој књизи „Балканске успомене“ пише руски дипломата Василиј Штрандман, који је у Београд стигао крајем септембра 1911.г.: „..Следећег јутра, устао сам доста рано, како бих без журбе прошетао до мисије. Успут сам по први пут на тргу Теразије угледао велику зграду у којој се налазио хотел „Москва“. Ту зграду је 1906. године изградило осигуравајуће друштво „Русија“, a у њој су се налазиле и канцеларије његовог представништва у Србији. Ова, по величини јединствена зграда изразито се издавајала од суседних зграда, које су скоро све биле приземне. На панорами Београда, на ушћу Саве у Дунав, издвајали су се само звоник Саборне цркве – симбол вере, краљев двор са три куполе – симбол краљевске власти, и хотел „Москва“ – симбол вере у Русију! Српска престоница је тада имала свега око 70.000 становника..“.
Consul Romanum
Radim skoro 4 decenije u turizmu, boravio sam i u najboljim hotelima na svetu, na naziv dupleks jos nisam nigde naisao. Hotelu Moskva zelim sve najbolje, samo epitet luksuzan stvaraju saradnici, ne nemastaj. Pre dve nedelje sam bio u kafeu, nazalost po usluzi i ponudi bio dobio samo najvise 3 zvezdice. Nije vazno kako se usluzuje jedan Roberto de Niro, vazno je kako se usluzuje 98% ostalih gostiju. Samo nesto sumnjam da ce rukovodioci Moskve shvatiti poruku, ukoliko objavite.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља