недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:09

Белгија памти, а ми?

Аутор: Павле Крстић, Белгијасубота, 05.12.2009. у 22:00

Живим у Белгији - малој успешној лепо уређеној земљи. Земљи која поштује све нас који живимо и радимо али која на првом месту поштује своју историју и традицију. И то је тема о којој би хтео да напишем пар речи. Данас када ово пишем је је 11. новембар - дан када је пре 91 годину завршен Први Светски рат или Велики рат како га овде зову. Велики је празник и сви се са пијететом сећају жртава и њихових заслуга за будућа покољења.

Сваког 11. новембра ја са породицом одлазим да упалим свећу свим ратним друговима мојих дедова, Павла Крстића редова Моравске и Богосава Рачића поднаредника Дринске дивизије. И док се спремам да заједно са сином још једном погледам предиван филм „Где цвета лимун жут“ размишљам шта се то десило са Србима и Србијом да се одричемо себе и своје историје?

Рат у коме је Србија изгубила 25% становништва (много више него Белгија), рат у коме је Србија дала немерљиви допринос савезничкој победи полако пада у заборав. И ако смо за време Титове диктатуре морали да сакривамо своја осећања да се стидимо што смо једини народ у бившој Југославији били на страни победника, што смо на сахранама горе поменутих дедова морали да подмићујемо музику да би смели да свирају Марш на Дрину и Тамо далеко (верујте ми лично искуство), шта се то дешава сада?

Зашто нам деца не знају ко су Живојин Мишић, Радомир Путник, Степа Степановић, Павле Штурм. Зашто уместо матурских екскурзија по европским метрополама не оду на Зејтинлик, Крф, у Солун, Кајмакчалан, Цер, Дрину, Колубару (европске метрополе ће упознати сами).

Ко убија сваки покушај да се развија љубав и поштовање према својој отаџбини и њеној традицији историји и вери. Ми као народ полако али сигурно изумиремо а бела куга није једини разлог. Да ли је касно да нешто сви заједно променимо?


Коментари89
77ede
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jos koju pricu o SRPSKOJ ISTORIJI
G.Pavle, pre nego sto vas izgubimo sa sighta, dajete nam jos jednu pricu o srpskoj istoriji. Beligija je lepa kao drzavica, cccc
TAMO NE TAKO DALEKO
I u ovoj, 2010 godini secacemo se nasig dedova, i pradedova koji su dali zivote za svoju Srbiju. DUSA IM VECNA
MARS NA DRINU!!!
NAJ BOLJI PATRIOTSKI TEXT STO SAM PROCITALA O SRPSKOJ ISTORIJI TO JE OVAJ, HVALA VAM G.PAVLE, NISAM ZNALA DA SE TOG DANA, NOVEMBRA 11, U 11-CASOVA, SA MAKOM NA REVERU, TREBA ODATI ZAHVALNOST NASIM PRAVIM BORCIMA IZ PRVOG SVETSKOG RATA. LAKA IM ZEMLJA, I RAJSKA DUSA. L
Verica
Interesantan tekst ali nije bas ovde sve kao sto pisete.Ja zivim u Antwerpenu jako,jako dugo tako da znam mentalitet i Flamanaca i Valonaca.Koliko je njih 11 novembra islo negde zapaliti svece,gledati paradu...Nije bitna strucna sprema i materijalno stanje...pretezno razmisljaju kojim danom u nedelji spada praznik da ne moraju raditi.Obilaze se znamenita mesta iz 1 svetskog rata ali onim danima kad kome odgovara ne zaboravlja se to i nesmije se zaboraviti.Mojim cerkama govorim da je moj pradjed ostavio kosti na solunskom frontu,moju unucad ucim da govore srpski,ponosna sam sto je moja cerka obisla:Kragujevac,Oplenac,Jasenovac...neka se prepricavaju i pamte svi ratovi do sada...nas nece biti ali nasa pokolenja ostaju iza nas,iako pisemo latinicom podjednako volimo Srbiju kao i Vi koji pisete cirilicu...a sto se tice Belgije... raspala bi se ona ali bez rata samo da nije u EU,vise vole Valonci stranca nego Flamanca moze vam potvrditi svaki Flamanac koji zivi u susedstvu Valonaca.......
Dijaspora
Lepo napisano, ali nazalost netacno: Ko to ne zna u Srbiji ko su bili Zivojin Misic, Radomir Putnik, Stepa Stepanovic...? Moj brat i ja smo isli u Osnovnu skolu Vojvoda Misic, a dosta posle nas i moja kcerka. Na dan skole su nam dolazili solunci u posetu, kojih se ja dobro secam, moja kcerka naravno ne, jer ih vise nije bilo medju zivima; Vukovci su dobijali "Biografiju Zivojina Misica" na dar i td... Mozda vi tako mislite jer ne zivite u Srbiji. Ne zivim ni ja vise u Srbiji, ali znam da se tamo svi ponose svojom istorijom i ljudima poput Vojvode Misica, vojvode Stepe i vojvode Putnika!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља