субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:14

Пола века од прве приче

Аутор: З. Р.понедељак, 07.12.2009. у 22:00
Мирослав Јосић Вишњић, 1959. (Фото Јоца, Стапар)

Данас у подне, у Удружењу књижевника Србије (Француска 7), биће одржана мала свечаност на којој ће бити обележено пола века од прве објављене приче Мирослава Јосића Вишњића (1946), аутора збирки приповедака: „Лепа Јелена”, „Дванаест годова”, „Квартет”, „Нови годови”, „О дуду и гробу”, „Приче из трапа”, романа: „Чешка школа”, „Приступ у светлост”, „Одбрана и пропаст Бодрога у седам бурних годишњих доба”, „Приступ у кап и семе”, „Световно тројство”, „Приступ у починак”, „Роман без романа”, „Док нас смрт не растави”, „Стабло Маријино”, петокњижја ТБЦ. Говориће Слађана Илић и аутор. Новинарима и пријатељима биће подељено ново издање Књижевне фабрике МЈВ и деца: „Први табак”, штампан у 111 ручно нумерисаних примерака.

– Пре пола века објављен је мој први књижевни текст. Била је то прича штампана у листу „Дечје новине” из Горњег Милановца, 8. децембра 1959. године. Ако добро памтим, добио сам и нешто као хонорар. Стапарски поштар Пера Питмо донео је у нашу кућу 400 динара (новац је тада био мислена именица), а мој отац је половину одвојио за заосталу пореску рату. За остатак новца у то време могао сам целе године да идем у биоскоп (карта је коштала пет динара), па нисам морао да гледам филмове са бине, наопачке и кришом, са друге стране платна – објашњава Мирослав Јосић Вишњић.

У „Првом табаку” штампана је стара прича, козерија, под насловом „У Кориту”, фототипски и у новом слогу (са малим поправкама и допунама које су обележене црним словима). Аутор је тада био ученик VII разреда, жали што није сачувао оригинал рукописа, како би могао да видим да ли је нешто мењано (уредници уживају да чепркају по радовима сарадника). Осим фотографија из 1959. године, листе дела и признања, приложен је и есеј Радивоја Стокановог о првој причи Мирослава Јосића Вишњића.

– Знам да моја прва прича нема неку велику књижевну вредност, али она је доказ да нисам залутао у српску писмену шуму. Они који обарају стабла имаће шта да секу, они који избију на пропланак нека се препусте видику – каже Мирослав Јосић Вишњић.


Коментари1
3b69f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Maja
Ima pisaca koji su do te mere samozaljubljeni da ce takvi biti citavog zivota. Ima onih koji su nevidljivi za javnost, ali to ne umanjuje znacaj onoga sto pisu. I jedno i drugo ce ponistiti vreme, a do tada citaoce niko ne moze naterati da citaju ono sto je dosadno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља