Лесковац – Зграда око које се споре ЈУЛ, Ненад Ђорђевић и наследници била је власништво предратног индустријалца Владе Илића који је поседовао петнаест текстилних фабрика у Лесковцу, Београду, Зрењанину и Карловцу у Хрватској. Био је један од најуспешнијих људи предратне Југославије. Непосредно по завршетку рата 1946. године ухапшен је, а целокупна имовина му је конфискована.

О Влади Илићу за наш лист говори адвокат из Власотинца Радивоје Прикић, један од даљих потомака. Наиме, Влада Илић је стриц Радивојевом оцу Бориславу. Прикић је пред Окружним судом у Београду заступао у процесу рехабилитације предлог Клуба Власотинчана у Београду и једног од потомака по женској линији – Михајла Јанковића. Суд је рехабилитовао Илића фебруара ове године.

Влада Илић рођен је у Власотинцу 1882. године као најмлађи од шесторице синова Косте Илића Мумџије који је припадао првој генерацији трговаца у том граду у време Турака шездесетих и седамдесетих година претпрошлог века. Поред синова Владе, Сотира, Михајла, Милана, Петра и Благоја, Коста је имао и кћерку Јевросиму – Роску која је била удата за Лесковчанина Мику Јанковића, а живели су у Београду.

– Влада је био ожењен Олгом, потомком Лазара Дунђерског, највећег велепоседника, са којом није имао деце. Има више наследника другог наследног реда, и то по сестри Јевросими – Роски Јанковић и по браћи Михајлу и Милану који су једини од шесторице браће имали децу – истиче Прикић.

Влада и Сотир завршили су техничку школу у Љубљани, а затим текстилни факултет у Ахену. Влада је перфектно говорио три језика – енглески, француски и немачки. Са браћом је што изградио, што закупио петнаест текстилних фабрика у Југославији. Пословали су под фирмом „Текстилни концерн синова и Косте Илића“.

Браћа Илић били су велики донатори, па је један од њих – Петар, сахрањен у порти лесковачке цркве, као једино световно лице које је спокој нашло у овој порти.

Умро је у Београду 3. јула 1952. године након изласка из затвора.