уторак, 22.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Обамин „њу дил”

среда, 09.12.2009. у 22:00
Американци не бирају методе како да дођу до запослења

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 9.  децембра – Барак Обама је потврдио да је свестан како је главно мерило успешности његове политике то како људи живе, па је објавио широки пакет мера за смањење незапослености, чија је стопа у овом моменту 10 одсто – највећа у последњих четврт века.

За свој „њу дил”, пакет мера који изазива асоцијације на истоимени програм којим је председник Рузвелт пре 75 година извукао Америку из „велике депресије”, затражиће од Конгреса да буду потрошене паре претекле из програма за спасавање банака, који је Бушова администрација донела прошле јесени, на врхунцу кризе. Ова иницијатива је одмах наишла на противљење републиканске опозиције, која сматра да све непотрошено из овог фонда од 787 милијарди долара, као и позајмице које враћају стабилизоване банке, сме да буде употребљено само за смањивање буџетског дефицита.

Обамине мере су углавном оне које су донекле најављене после прошлонедељног „самита о запошљавању” са лидерима бизниса и синдиката: пореске олакшице малим фирмама, подстицаји за примање нових радника, као и нова улагања у инфраструктуру.

Председник није, у говору одржаном у Брукингс институту, прецизирао колико би тај програм коштао, али је процена да би трошак могао да буде око 200 милијарди долара. Ово треба да буде озакоњено у Конгресу, који је тренутно заокупљен дебатом о здравственој реформи, што значи да би у најбољем случају могло да се примењује од идуће године.

Нови „њу дил” је најављен у околностима када излазак америчке економије из рецесије не прати и пораст запошљавања, из много разлога. Један од оних који се све чешће помиње, јесте чињеница да је ова криза, највећа од оне из тридесетих година прошлог века, прва у глобализованом свету и прва откако је глобализација Кину и Индију учинила алтернативним тржиштем јефтине радне снаге, што је профитно оријентисан амерички бизнис усмерио да тамо пресели не само производне, него и многе административне послове.

Ипак, главна спорења око Обаминог програма да подстакне запошљавање, која су почела чим је јуче саопштио своје мере, јесу око тога како нови стимуланс платити, у контексту рекордног буџетског дефицита који је за прошлу фискалну годину, овде завршену 30. септембра, износио 1,4 хиљаде милијарди долара, док је за ову пројектован у истом обиму.

Према управо саопштеним подацима, већ у прва два месеца фискалне 2010. (октобар и новембар), несклад између онога што се у буџет слило и онога што је потрошено износио је 292 милијарде долара.

Разлика је, као и досад, покривена емитовањем обвезница, односно задуживањем, што Обамину администрацију ставља у деликатан политички положај и излаже га оптужбама да рескира будућност Америке. Правдања да је финансијску збрку наследио више не делују убедљиво – после скоро годину дана на власти, Обама је сада одговоран за све.

Предстоје, поврх свега, и нови трошкови за ескалацију ратних напора у Авганистану, где ће до маја идуће године бити послато 30.000 нових војника, а нове издатке подразумева и здравствена реформа, око које су демократе у Конгресу близу консензуса да би могле да искористе своју већину за њено усвајање.

Свестан тога, Обама је у свом говору истакао да је избор између смањивања незапослености и смањивања буџетског дефицита „лажна дилема”, и да прво подразумева друго – да ће пораст броја запослених повећати пореске приходе и помоћи „увођењу фискалне одговорности” која је, према његовим речима, „један од централних циљева” његове администрације.

Сву тежину положаја новог америчког председника одражава и чињеница да су Американци све већи песимисти око стања економије: према најновијем истраживању Си-Ен-Ена, само њих 34 одсто сматра да ствари иду како треба. То се повратно одражава и на Обамин рејтинг, који је сада, према Галупу, пао на најнижи ниво откако је преузео власт и креће се око 47 одсто.

М. Мишић

-----------------------------------------------

Безбедносни гаф

Вашингтон, 9. децембра – Безбедносне процедуре на америчким аеродромима, које би требало да буду једна од највећих тајни, још од пролећа су свима, па и потенцијалним терористима, доступне на Интернету, откривено је у понедељак. Ово се сматра једним од највећих безбедносних гафова од напада Ал Каиде на Америку у септембру 2001. Агенција је ове процедуре ставила на увид понуђачима приликом расписивања једног тендера, блокиравши при том делове који могу да угрозе безбедност, али то што је блокирано може се једноставно „откључати” тако што се цео текст прво копира, а онда убаци у неки други документ или и-мејл.

Један број конгресмена је затражио да се спроведе хитна истрага о овом тешком пропусту, који је на увид америчким непријатељима ставио много тога: од листе земаља из којих су путници под посебним надзором, преко технологије за откривање експлозива, па до изгледа пропусница аеродромских званичника.

М. М.


Коментари4
ba59b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран
Inzenjerskii poslovi ne cekaju one koji s diplomama izlaze sa tehnickih fakulteta, jer industrija se prakticno preselila u Aziju. ________ Има један мали проблем у свему томе. Идустрију су сами Амери преселили у Азију. Што, да пропадну?
Globalista
Amerika nastavlja sa naporima da smanji nezaposlenost, pa otvara nova radna mesta u Avganistanu, ima u planu Iran i Severnu koreju a svakako i šire. To će joj omogućiti da zaposli i razvija vojno industrijsi kompleks.
EksvirgZinagard
Sve je blefiranje. Ruzveltov "Nju Dil" nije izvukao Ameriku iz ekonomske depresije, iako tadasnja Amerika nije bila zaduzena zemlja. Ameriku je iz krize izvukao tek Drugi Svetski Rat. Obama danas prakticno nema nikakve sanse (sa ratom ili bez rata) da postavi Ameriku na zdrave ekonomske noge. Zemlja je monstruozno prezaduzena, nije u stanju ni interes na dug da placa. Inzenjerskii poslovi ne cekaju one koji s diplomama izlaze sa tehnickih fakulteta, jer industrija se prakticno preselila u Aziju. Bez industrije, novac se mora trositi na uvoz industrijskih proizvoda, umesto da industrija zaradjuje novac za ostale potrebe. Infrastruktura se raspada a novca nema. Dodamo li tome svemu finansijsku korupciju (kradje) - ne zabelezenih razmera u ljudskoj istoriji - dobijamo pribliznu sliku danasnje Amerike. Jedini izlaz vodi preko stamparije novca - naravno, dok ostali svet ne shvati. Neka Bog blagoslovi americke farmere da narod ne izumre od gladi.
Зоран
Па не бирају Амери како да дођу да запослења. Мада је то доста глупо. Боље код маме и тате до 35-е, мало кафић, мало текма, а за после ћемо да видимо.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља