недеља, 31.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 09.12.2009. у 22:00

Кордон привредника брани динар од НБС

У одбрану динара јуче су стала готово сва удружења и организације привредника. Милош Бугарин, председник Привредне коморе Србије, на три адресе јуче је послао писмо идентичног садржаја. Због страха да динар поново не доживи прошлогодишњу судбину, први човек те асоцијације затражио је хитан састанак премијера Мирка Цветковића, гувернера Радована Јелашића и министра Млађана Динкића у наредних седам дана са бизнисменима.Само дан након што су чланови клуба „Привредник” јавно саопштили да су љути на Радована Јелашића, на листу незадовољних привредника уписали су се и чланови привредних комора, али и страни инвеститори и друге пословне организације.

– Сви су годину дана радили да превазиђу прошлогодишње губитке узроковане растом евра. Привредници су уплашени да се не понови прошлогодишњи сценарио. Само у последње три недеље динар је ослабио за 2,3 одсто. Овако нестабилна валута изазвала је велики страх да би до краја године динар могао да ослаби за 10 одсто. То би био потпуни фијаско, јер нико нема резерве да покрије још једно онакво клизање динара. Подсећам да је половина српских компанија прошле године због слабљења динара у завршним рачунима имала минус. То смањује њихов кредитни рејтинг пред банкама и поскупљује зајмове – објашњава Бугарин и додаје да влада не треба да дозволи да се потезима монетарне политике обезвреде све мере којима је у току године подигнута ликвидност привреде.

(/slika2)Он истиче да НБС мора да реагује превентивно а не последично. Привредници имају право да знају шта се дешава са динаром, неко мора да им гарантује да неће и ове године цео профит потрошити на пеглање курсних разлика, додаје.

Бугарин каже да је претходни допис на ове три адресе послат 3. децембра (број 01-6/248) и да ће уколико премијер, министар економије и гувернер не пристану да дођу на заједнички састанак, он морати да сазове ванредну седницу Управног одбора и Пословног савета ПКС. Циљ састанка, наводи се у писму, јесте да се „предупреди катастрофа и спречи макроекономска нестабилност”.

И Милан Кнежевић, председник Асоцијације малих и средњих предузећа, иначе противник свега што ради Привредна комора Србије, овога пута стао је у одбрану динара. Он инсистира да се хитно прекине са обезвређивањем националне валуте и чак сумња да НБС има договор са банкама, па се сваке године понавља идентична ситуација.

– Не можемо ми да „попијемо” оправдање да је курс пливајући и да га формира само понуда и тражња. Како то да динар добро плива целе године, па се онда уочи Нове године удави. Што одједном потоне, ако тако добро плива? – пита се Кнежевић и додаје да он и његове колеге немају више средстава да пеглају завршне рачуне.

Представници Уније послодаваца истичу да ће се у овом спору држати неутрално, јер појединим њиховим члановима који су велики извозници одговара то што евро јача, док грађанима и онима који су велики увозници то не одговара.

У Народној банци Србије објашњавају да званични позив за састанак нису добили, али да је најбољи одговор привредницима то што је динар јуче ојачао и да је раст евра био привременог карактера. Из клуба „Привредник”, с друге стране, истичу да су у јучерашњој комуникацији два кабинета, представници НБС били предусретљиви и да очекују да ће састанак брзо бити заказан.

Иначе, наше истраживање је показало да је у последњих пет година Деда Мраз привредницима и грађанима, по обичају, доносио скупљи евро. Изузетак је једино 2006. година када је национална валута у последњих шест месеци ојачала, уместо да, по устаљеној пракси – ослаби,док је 2007. курсна листа половином и крајем године била готово пресликана.

Економиста Горан Николић из Института за европска истраживања, користећи податке Европске централне банке, израчунао је шта се са националним валутама у појединим земљама дешавало од почетка кризе.

– Овај раст евра у последњих неколико недеља је краткотрајан. Из графикона који сам направио види се да Србија ни по чему није изузетак. У истраживању сам актуелну кризу поделио у две фазе. У првој фази све валуте су драстично пале, док је од фебруара ове године уследио период стабилизације – смирен је Николић.

Он напомиње да у региону једино Бугарска и БиХ имају валутне одборе, односно да су њихове валуте везане за евро, док Литванија, Естонија и Летонија имају фиксни курс.

А. Николић

-----------------------------------------------------------

Гувернер под двоструким притиском

Горан Питић, председник Управног одбора Сосијете женерал банке, сматра да је гувернер у последње време под двоструким притиском.

– Не могу истовремено да се бране два циља: стабилан курс и ниске камате. И док с једне стране влада инсистира на смањењу референтне каматне стопе, по којој се иначе одређују банкарске камате, привредници и грађани захтевају стабилан курс. Јасно је да смањење референтне каматне стопе, која сада износи 10 одсто, може да буде ударац на динар. Сматрам да без обзира на инсистирање владе да та камата буде једноцифрена, НБС никако не сме даље да је смањује јер то води слабљењу динара – сматра Питић.

Како каже, извршен је додатни притисак на девизно тржиште ових дана јер су компаније куповале девизе због враћања дугова. И банке су куповале евре јер је ослобађањем дела динарске резерве за то било пара. Питић подсећа да већина земаља има стабилан курс, док наша предузећа крајем године кубуре са завршним рачунима због курсних разлика. 

Коментари11
f32fc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miodrag Miletich
Gospodo, boli glava od ovih neutemeljenih izjava, missljenja i iznad svega, sebiccnih zzelja pojedinih novokomponovanih bogatassa koji misle da se sve vrti oko n? jih ukljuccujuchi i kurs dinara prema evru. Ma, pitajte vi njih kada su se zaduzzivali i dizali milionske kredite kod svojih banaka u evrima, jesu li razmissljali kako che ih vratiti, je l' su mislili da che evro da padne, da pojevtini, pa da onda oni - trljaju ruke ? Je l' bi onda od Jelassicha trazzili da brani oslabljeni evro ? Ssta bi onda bilo, kako bi se ponassali ? Pa, na koncu konca, nisu Narodna banka Srbije i sama vlada u funciji samo nekolicine njih, te da samo o njima i njihovim profitima da brinu ? ssta je sa ostatkom populacije ? Gubimo li i mi ? Je l' i mi treba da trazzimo sastanak sa guvernerom, kako bi sami spasli nessto od svog siromasstva ? Nego, u ccitavoj ovoj nemiloj prcci nedostaje podatak kako se dinar kotira na pojedinim svetskim berzama - u Frankfurtu, Londonu, Njujorku...Koja mu je tamo cena ?
Vladimir Dž
@igniss – Pa to i jeste cilj. Ako se pogleda istorija, pre više od 100-150 godina, najveći deo nekretnina u americi je bio u rukama slobodnih ljudi. Danas je više od 85% nekretnina u rukama bankara, ljudi su zapravo podstanari u kućama u kojima žive. A kad dodju u penziju oni opet te kuće vraćaju bankarima pošto su im male penzije, i dalje žive u njima ali dobijaju kompenzaciju do svoje smrti od banaka za sklopljeni ugovor, a kad umru banka opet izda nekretninu. Nemogu banke da izgube novac ako padnu cene nekretnina, ili ako “nemogu opet da izdaju stan” jer ljudi nemaju para. One ne gube novac, one ga prave iz ničega. Banke nikad nemogu da propadnu, one jednostavno promene naziv ili se spajaju. Ovo iz razloga da bi se narodu zamazale oči da i one mogu navodno da propadnu. Današnji naš postotak od približno 20% će se za par decenije popeti na 60-70%. Ali to oni rade polako da se ljudi ne probude. To vam je jedan fin proces i deo je evropskih vrednosti.
igniss
Ti Vladimire, očigledno ne živiš u Srbiji kada se zalažeš za tako nešto. Šta misliš kao bi ljudi vraćali, recimo, stambene kredite vezane za evro, kad bi se dogodilo to za šta se zalažeš? Onda bi banke pokupile sve te hipoteke i šta bi s njima radile? Ne bi imale kome da ih prodaju, a ljudi bi ostali bez krova nad glavom. Šta bi bilo sa cenama? Pogađaš, verovatno... Dakle, molim te, nemoj da pričaš da bi samo uvoznici bili pogođeni, jer to ne može da bude istina. Oni koji bi, kao i uvek, izvukli najdeblji kraj, su građani Srbije.
pace pace
Mogli bi nasi privrednici da pocnu malo i da IZVOZE
Vladimir
Srbija i dinar su skolkski primer kako privreda jedne zemlje u dugom roku utice na kurs. Nasuprot svima navedenima ja zameram guverneru sto kurs nije pustio na 126 a ne na 96!!! Srbija je nekonkurentna zemlja, sama sebe ne moze da izdrzava (jos malo pa kao grci smo), slabljenje valute ce pre svega zaposliti ljude a ne kao sada kreirati laznu sliku bogatstva. Svi ti uvozni automobili, telefoni i ostale nepotrebne stvari moraju biti skuplje a plate realno manje.Makedonac radi za 30% nizu platu nego Srbin, a da li potrebno pominjati jugoistocnu aziju? Sto se tice ovih koji se bune jedino stradaju uvoznici. Sta se juce zali Radun iz nektara, kako ga nije sramota kada je voce najjeftinije od kada taj Nektar postoji. Industrijska jabuka ide za 3 din/kg. Ej 3,12 eurocenti!!! E onaj ko je uzeo kredit pa tu ostao kratak to je druga prica. Niko nikoga nije terao na cross border zaduzivanje. To je standardan finansijki menadzment i preuzet rizik.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља