понедељак, 18.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:24

Србија под кукастим крстом

Аутор: Златко Паковићпетак, 11.12.2009. у 22:00

Београдска „Просвета“ коју је, запалу у дугове, купио IPS, управо је, финансијски помогнута од Министарства културе, објавила књигу Сима Ц. Ћирковића (1951) „Ко је ко у Недићевој Србији 1941–1944“ чији је поднаслов „Лексикон личности: слика једне забрањене епохе“.

На једном месту у предговору, аутор за свој лексикон каже да је „прва систематска слика епохе дата кроз биографску галерију личности које су биле фактотуми тог периода“. На другом, такође у предговору, своје дело карактерише овако: „Овај лексикон одсликава моралну драму српског народа и његовог вође који је проповедао легализам за време немачке окупације, верујући да ће Србија доживети препород.“

Док је прва наведена карактеризација, без вредносног одређења епохе, напросто жанровска одредница историјског дела, друга представља вредносни суд према којем колаборационистичка влада генерала Недића, легалним средствима, а у складу са својим кредом, настоји да препороди српски народ под нацистичком окупацијом. Такође, упитно је да ли се генерал Недић уопште може назвати вођом српског народа у периоду 1941–1944. Избегличка влада у Лондону, о чему пише и у овом лексикону, већ у децембру 1941. лишава Недића чина „због колаборације с немачким окупационим апаратом“. Ражаловани генерал, дакле, самозвани је национални вођа, а његова премијерска пракса – легална је у оквиру окупационог законодавства, а нелегална у односу на законе слободне земље.

Аутор књиге „Ко је ко у Недићевој Србији“ добро примећује да је Недићева вера у национални спас у „Србији под свастиком“ – његов највећи грех. Но, потпуно је у нескладу с тим кад, закључујући, аутор тврди следеће: „Ђенерал Милан Недић претворен је у лошу епизоду српске историје. Истина је, међутим, да је он хтео да помогне народу...“

Прво, Милан Недић није претворен у лошу епизоду српске историје, он јесте та лоша епизода.

Друго, уколико и узмемо у обзир да је његова основна намера била да помогне српском народу, те да је његов политички ангажман под окупацијом „жртвовање“, како поједини историчари сматрају, последице тог његовог жртвовања и те његове, рецимо алтруистичке, намере – нечовечне су. Његове добре намере, речено речником оних који у њих не сумњају, несумњиво су поплочале пут у пакао. 

Оно што остаје као препознатљив знак ове од нацизма туторисане Недићеве владавине јесу логори Сајмиште и Бањица у Београду, логори у Нишу, Шапцу и Великом Бечкереку, масовна убиства Јевреја, Рома и истинских родољуба.

О страдању у бањичком логору, кроз који је укупно прошло 26.637 особа, а убијено 4.286, Историјски архив Београда ове године је објавио капитално, двотомно издање: „Логор Бањица – логораши 1941–1944“. О масовном страдању готово целе популације српских Јевреја (11000), под лексикографском одредницом „Милан Недић“, Симо Ц. Ћирковић пише и ово: „У поверљивом акту (Geheime Kommandosache) од 23. марта 1942, заповедајућег генерала у Србији (kdr. General und Befehlshaber), наведено је да је ’јеврејско питање решено’, те да у скорије време неће бити посла с њима и масонима, што је навео у вишечасовном сусрету са министром-председником (Недићем, моја прим.) с којим је размотрио кључне тачке окупационе власти.“

Кад у биографским одредницама, на више од петсто страница, о две и по хиљаде личности пише без идеолошких предрасуда, чињенично, и кад о Недићу каже и то да је „почетком 1943. захтевао од немачких власти да се више од 600 бивших југословенских официра, Срба, пошаље у лагер због некооперативности с окупационим апаратом“, остаје нејасно зашто у предговору, који запрема нешто више од десет страница, Симо Ц. Ћирковић тврди да је Недић „претворен у лошу епизоду српске историје“. Осим тога, цитирајући аустријског историчара Валтера Маношека, он тврди да Недићева влада не сноси одговорност за убијање Јевреја. „Ту Недић ништа није могао, њему су руке биле везане, јер је био само слуга вишег реда окупационе силе“, пише Ћирковић. Управо у томе што је служио окупационом режиму и што је поштовао антијеврејске злочиначке законе, Недић сноси одговорност и за убиства Јевреја. Шта је могао да учини? Могао је да не служи окупациони режим.

Уколико бисмо пренебрегли закључке о моралности Недићеве „Владе народног спаса“ које аутор износи у предговору, а који су у несагласју са оним што је изнео у лексикографском делу књиге, онда бисмо могли да кажемо да дело „Ко је ко у Недићевој Србији“ на видело историје изводи и многе личности које је прекрила сенка повести и пуно биографских детаља који јасније оцртавају психолошки и морални портрет оних које смо сматрали познатима (на пример, да сликарка Бета Вукановић, рођена Бабет Бахамајер, под окупацијом у Београду, иако Немица, није хтела да се издваја од својих суграђана; да је породица Николе Калабића пола године била заточена у логору на Бањици; да је Олга Спиридоновић, млада глумачка звезда окупиране престонице, захваљујући залагању Митре Митровић, скинута са црне листе нових власти). После, прошле године објављене, студије Бојана Ђорђевића „Српска култура под окупацијом“ – у којој нам аутор показује да за време Недићеве владе јесте било некаквог културног живота, али да није било стваралаштва, да је српска култура, у сенци нацистичке идеологије, поричући своје европске тековине, била ретроградна и да је, под немачком окупацијом, била прожета погубним осећањем инфериорности – књига Сима Ц. Ћирковића, такође, осветљава тај мрачни период, с тим што, у предговору, у том мраку налази и некакву величину.


Коментари0
dd0ae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /
Културни додатак
Културни додатак
Културни додатак
Културни додатак
Културни додатак

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља