петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:57

Мали авион за велико тржиште

петак, 11.12.2009. у 22:00
Монтажа лаких летелица (Фото М. Дугалић)

Краљево – Краљевачка фирма „Аеро ист Јуроп“ добила је награду Агенције за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА), јер је оцењено да ове године поседује најбољи извозни производ. Реч је о лаком авиону „ембера“, али познаваоци ове области тврде да поменута летелица није домаћи производ.

Стога смо објашњење потражили од Милорада Матића, власника фирме која се налази на краљевачком спортском аеродрому, недалеко од места где је тридесетих година прошлог века постојала фабрика авиона „Бреге“:

– Пре две годинепочели смо са монтажом лаких спортских авиона колумбијског произвођача „Авио андина“, фирме која је у власништву Масима Тедеска, Колумбијца, италијанског порекла, у свету познатог конструктора лаких летелица попут „ембере“, „кимбаја“, „тумака“… Тако смо, примера ради, ове године не европско тржиште испоручили 13 авиона типа „ембера“ и у међувремену, улагањем три стотине хиљада долара, успели да откупимо лиценцу. Међутим, наш партнер, од кога смо је откупили, није нам испоручио комплетну документацију па смо били приморани да, уз помоћ стручњака са београдског и краљевачког Машинског факултета, пројектујемо конструкцију и то учинили уз знатне измене у смислу побољшања квалитета и сигурности летелице. На тај начин смо дошли до новог производа. Наравно, моторе за авионе нико не производи у Србији, па их купујемо од иностраног произвођача. Међутим, оно што је авион, а то је конструкција, овде се обликује, спаја, додуше опет од материјала са иностраног тржишта. Но, порекло лима и цеви, којих овде нема а од којих у Србији израђујемо многе делове, не ускраћује нам право да после уложене памети и мајсторлука конструкцију авиона сматрамо нашим производом и који имамо право да називамо „ембера“ – тврди Матић.

Наш саговорник нам још открива да ће до марта наредне године из хале његове фирме „Аеро ист Јуроп“ изаћи прототип лаког авиона који пројектују домаћи стручњаци које је ангажовао „Аеро ист Јуроп“, а носиће назив ЕЛА 450. Успешном реализацијом тог развојног пројекта у поменутој фирми, која сада запошљава 22 радника и сарађује са још толико стручњака, биће удвостручен број запослених.

Матић не скрива да је за тај развојни програм његовој фирми обећана помоћ СИЕПА, односно Министарства економије од 135.000 евра, као и то да за лаке авионе чија је цена, у зависности од уграђене опреме, од 40.000 до 60.000 евра, већ има иностране купце.

М. Дугалић


Коментари22
afb01
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Krle
Cenim svaki ovakav pokusaj posla. Ovakvih malih firmi u ceskoj ima nebrojeno mnogo. Konkretno i sa avionima. Slovenac iz Kopra je napravio najbolji avion na svetu u ovoj kategoriji, proizvodi 1 komad, ako ne i vise za tjedan dana a avion je napravljen od vrhunskih, najskupljih materijala.
Phoenix BG
@Tromb: Sto se Ikarbusa tice, dovoljno govori to da ta fabrika uprkos svim nedacama opstaje bez ikakve pomoci drzave, pravi nove modele i unapredjuje proizvodnju, ciji tehnoloski proces jeste nepovoljan i tesko isplativ(jer se rade male kolicine), ali dovoljno dobar za prezivljavanje. Njihovi autobusi su kvalitetni i licno znam ljude na odgovornim pozicijama nekih institucija koje su ih kupovale i komentari na stepen saradnje, postovanje rokova i kvalitet proizvoda su krajnje pozitivni. Bio sam u fabrici i uopste nije tako crno kao sto pricas, tacno, motori i transmisije su strani, ali to je opet zbog loseg stanja u DMB-u i nedovoljno velikih serija da bi neko proizvodio isplativ motor. A da dobar motor umemo da napravimo pokazuje tenk M-84, ciji se motor sjajno pokazao i kod nas i u Kuvajtu, bolje od ruskog motora sa T-72 i od americkog sa Abramsa. Sto se tice software-a koji si pominjao, svakako se koristi vise od Catia-e, jesi li cuo za Nastran, Fluent, Ansys...
Phoenix BG
@Tromb: Ma jok, nikada nismo imali znanja i strucnih ljudi, kako da ne, samo sad ima nekoliko desetina nasih avio-inzenjera u Boeingu(mislim da je cifra oko 50), Airbusu(cak i na rukovodecim pozicijama, toliko o neznanju), Embraeru... najveci bum kanadske avio industrije nastao je 90tih sa prilivom stotina nasih inzenjera koji su begali iz broda koji tone. Bilo je nasih na rukovodecim polozajima u Apollo programu... Proizvodnja motora se jednostavno ne isplati ako ces da napravis 100-200 komada, oni se prave na hiljade, u suprotnom ce biti uzasno skupi i bankrotiraces. Kad Francuzi mogu da kupuju od Nemaca, Engleza i Amera motore(ili da ih rade po licenci), mozemo i mi. Ako proizvodnju sjajnih i izuzetno uspesnih(i u inostranstvu postovanih) letelica kaos to su Galebovi G-2 i G-4 nazivas "bravarija i limarija" onda se bolje malo obrazuj. Najteza i najkompleksnija stvar kod projektovanja jednog aviona je aerodinamika, a tu su nasi avioni uvek briljirali, kao i odgovarajuci sektor u VTI
MUKNAVI
Masinski fakultet je u komsiluku,bice saradnje..To je put u prvatizaciju , preduzetnistvo ,kapitalizam a ne ono sto je ,uradjeno,rasprodato,pokradeno ,i unisteno.
IvanG4
"Ма бадава ти домаћи лимови и цевке, мотор је најважнији!" Pa ti sedi na motor i leti. Prva Petoletka je radila hidrauliku za Boing, pa ne znam ko je postavljao pitanje da li je Boing americki. Vidim da se samo traze mane kako bi se omalovazavao rad ovog coveka iz Kraljeva. Sto se tice toga, da li je tehnologija nasa ili strana, ne mozemo paralelno da imamo tehnoloski razvoj, tj. da izmisljamo toplu vodu, vec ako hocemo efektivnost, treba da postojeca dostignuca popravljamo i unapredjujemo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља