уторак, 16.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:46

„Дај нам сунца” за нове генерације

субота, 12.12.2009. у 22:00
Сцена из прве поставке „Косе” Фотодокументација Атељеа 212

Мјузикл „Коса” Џемса Радоа и Џерома Рагнија после 1969. када је први пут постављен, поново ће се почетком феруара 2010. године наћи на сцени Атељеа 212 у режији Кокана Младеновића. Овога пута уместо Мише Јанкетића, Драгана Николића, Јелисавете Секе Саблић,  у популарним ликовима овог хит мјузикла, наћиће се браћа Сергеј и Бранислав Трифуновић, Гордан Кичић, Иван Јевтовић, Јелена Гавриловић, Катарина Жутић, Софија Јуричан и многи други глумци.

Можда београдска публика и не би са толиком пажњом ишчекивала нову поставку мјузикла „Коса” да старије генерације још увек не памте са колико је узбуђења и повишених емоција ова представа својевремено играна у Атељеу 212. Многима је, тврде позоришни ветерани, баш ова представа променила животе. Какве ће емоције код нове генерације позоришне публике изазвати мјузикл „Коса”, знаће се ускоро.

Питање које се намеће јесте како се мјузикл „Коса” нашао 1969. у Атељеу 212, ако се зна да је премијера на Бродвеју била само годину дана раније и да нигде у Европи још није била извођена.Тада је ауторски тандем Радоу Рагни ширио своју критичку, уметничку поруку о тим турбулентним временима и склапао мјузикл „Коса” који говори о Вијетнамском рату, расизму и слободној љубави.

Све је , наравно, кренуло од легендарне Мире Траиловић. Када је тог јуна 1968. године изашла из Билгмор театра са мјузикла „Коса” на бучни Бродбеј, Мира Траиловић једноставно је рекла члановима свог Атељеа 212 који су у то време гостовали у Линколн центру: „Ову представу правимо у Београду, чим се вратимо”.

Јоваћ Ћирилов, блиски сарадним Мире Траиловић, писао је тог лета 1968. године у „Политици” да мјузикл „Коса” почиње „као хима радости неког слободног племена које се одрекло друштвених норми цивилизације, конвенција морала и свих свакидашњих навика грађанског реда”.

Убрзо после тога у Атељеу 212 заиста су почеле припреме за мјузикл „Коса”. Из вечери у вече Мира Траиловић и Зоран Ратковић, коредитељи представе, у друштву са Јованом Ћириловим обилазили су београдске „дискаће” и тражили најбоље младе плесаче за овај „љубавни рок мјузикл”. Ћирилов је превео текст, а адаптирао га је Бора Ћосић. За главне улоге ангажовани су: Миша Јанкетић, у алтернацији са Бранком Милићевићем, Драган Николић, Миодраг Андрић, Мира Пеић, Јелисавета Сека Саблић, и тада сасвим млади певач Душан Прелевић.

Премијера је, тврде позоришни хроничари, маја 1969. године била догађај какав се не памти. Београд, једноставно није веровао шта је имао пред собом. Нешто што је био нови светски талас који је са овом представом запљуснуо и нашу средину. Десио се, сећао се касније Јован Ћирилов, редак тренутак да је позориште било испред живота.

Рачуница Мире Траиловић показала се тачном. Велико интерсовање за мјузикл „Коса” показало је да су људи овог поднебља доживели озбиљне промене. Занимљвијо је и тадашње запажање саме Траиловићке: „Ставили смо Косу на репертоар Атељеа 212 јер је она позоришни документ о младима у свету, али и због тога што је Атељеу 212 требало вратити младу публику. Позоришна публика је постала уморна од политизирајућих позоришних комада. Сем три или четири комада, остали су почели да одвајају публику од позоришта”. Ту се, можда, крије и објашњење одакле оволико интерсовање за „Косу” код старијих. Док су се у сусрету са „Косом” млади трудили да пронађу себе, старији су радознало хтели да пронађу преокупације младих.

У једној анкети рађеној 1969. године наводи се да је млади писац Данило Киш тврдио да ће „ова представа значити прекретницу у позоришном животу и да је она једна од најбољих које је видео”.

У следећих годину дана „Косу” је видело више од 80.000 људи. Добар део популарности „Косе” почивао је на сцени „Ослобађања”, у коју је спремно ушла осамнаестогодишња Соња Божиновић из Новог Сада, која се до пола скидала свега десетак секунди.

Занимњиво је да је на дочеку Нове 1970. године у београдском Дому омладине био је и Јосип Броз Тито. „Племе” Атељеа 212 било је позвано да њему и Јованки Броз отпева песму „Дај нам сунца”.

И, како што то обично бива, време је учинило своје, друштвена клима се променила и „Коса” је, као и много тога, нестала у леденим водама седамдесетих. Према речима редитеља Зорана Ратковића „Коса” је једноставно угашена на захтев који је стигао из Градског комитета СК. Последњи пут одиграна је 3. фебруара 1973. године пред питомцима Војне академије.

Б. Требјешанин


Коментари0
0bb64
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља