уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Процес који је поделио свет

субота, 12.12.2009. у 22:00

У 54 године дугој историји Међународног суда правде није се десило да један процес изазове толику пажњу светске јавности као што је то био случај са управо завршеним поступком у коме судије УН треба да донесу мишљење да ли је јужна покрајина Србије имала право на отцепљење. Пред петнаесточланим судским већем појавило се свих пет сталних чланица Савета безбедности, САД; Кина, Русија, Велика Британија и Француска, а своје правно умеће показали су готово сви водећи стручњаци за међународно право.

Током десет дана у Палати мира копља су се ломила око тога да ли принцип територијалног интегритета на коме почивају УН и цео светски поредак још увек има такав значај какав је имао до 1. децембра ове године. Наиме, заговорници косовске независности, а пре свега представници великих сила које су подржале косовске Албанце и признале им право на сопствену државу, покушавали су да докажу да се у случају овог принципа мора направити изузетак и признати једном народу да је имао право на сецесију од једне суверене државе и то искључиво због репресије којој је дуго година био изложен. Заступници оваквих ставова упорно су протеклих дана понављали да такав став заступају само у случају Косова и да то право њихове државе неће признати ниједном другом народу у свету.

Опонирајући им, земље које су браниле право Србије на сувереност на читавој својој територији износиле су аргументе да репресија колико год велика била не може бити разлог за сецесију, јер ако би се такав став усвојио у овом тренутку у свету би могло бити формирано још много нових држава.

Борба се водила и око тога да ли је специјални изасланик УНза преговоре о Косову Марти Ахтисари могао да сам донесе решење којим је практично ставио тачку на даље разговоре о Косову чиме је „озаконио“ независност Косова. И док су се оне државе које су признале Косово често позивале управо на Ахтисаријеву одлуку, браниоци српских интереса су тврдили да он није имао право да то уради већ да је искључиво право Савета безбедности да каже када је крај преговарачког процеса.

Много спорења изазвала је и Резолуција 1244 јер су се чула потпуно различита тумачења овог акта –од онога да она не забрањује нигде изричито сецесију до тога да гарантује територијални интегритет СРЈ, односно Србије као њене правне следбенице.

Према речима Обрада Кесића, политичког аналитичара из Вашингтона, појављивање Америке у овом процесу говори о њеној недоследности, јер учествује искључиво у процесима у којима није тужена страна.

(/slika2)„Аргументи Америке у овом процесу директно угрожавају ставове које је износила администрација Барака Обаме, али и он сам. Када је примао Нобелову награду за мир рекао је да су кључне промене у америчкој спољној политици то што ће Америка да поштује међународно право, а сад главни аргумент који Америка користи за независност Косова јесте да постоји изузетака у међународном праву што је исти став који је имао и председник Буш“, каже Кесић.

Он сматра да ће мишљење суда бити јако занимљиво, јер постоји могућност да отвори ширу нестабилност по цео свет. Ако се питање које је постављено судијама третира у традиционалистичком смислу закључак суда би морао да буде позитиван за Србију. Међутим, сви говоре да је то нереално очекивати тако да се, како каже, уноси нови елеменат у међународно право који може бити опасан.

„Каква год пресуда била то отвара могућност да се аргументација која је изнесена већ сада може користити у разним кризним подручјима и у разним контекстима. Видели смо да Палестинци и становници Источног Тимора већ користе паралеле са Косовом. Када би се сад добио и правни темељ за такве захтеве то би изазвало још већу опасност за међународну стабилност“, упозорава Кесић.

За Душана Рељића из немачког Института за међународну политику и безбедност јасно је да без обзира на то какав буде исход процеса Косово у догледно време неће постати члан УН.

„Настанак нових држава је политички врло скупа ствар јер може да се претвори у насиље. Ако се сада ствара нека врста преседана сви су заинтересовани да виде како ће то изгледати јер би то била путања односно конструкција за коју би могли да се ухвате када се појаве будући захтеви за стварање нових држава“, истиче Рељић.

Многе земље ће, како каже, своје понашање у односу на Косово прилагодити ономе што суд буде саопштио. За оне који подржавају независност Косова, као што су САД то би значило да могу да очекују да један велики број земаља, можда неколико десетина, призна Косово. С друге стране, ако одлука буде против правне заснованости независности Косова земље које су на периферији свих тих збивања остале би суздржане и не би га признале. У сваком случају неки политички поени би се добили, на једној или другој страни. Зато сада све стране лобирају колико год могу свуда около да олакшају пут својим политичким аргументима.

Он сматра да се ипак, ма какво мишљење било донето не може очекивати да велике силе промене своје ставове као што се то не може очекивати ни од Београда и Приштине.

„Илузорно је веровати да ће се Албанци предомислити и тражити преговоре. Не видим никакву основу за то при промењеним глобалним односима између Русије и Америке. Као што ни Србија неће променити своје мишљење ако суд пресуди у корист Косова. Исто тако нико неће моћи да убеди Курде да због одлуке међународног суда они не треба да покушају једног дана да створе државу. Национализам је јачи од граница. Многи се надају да ће се ипак нека врста правила успоставити, да ће имати прилику да се позову на нешто. Ја ово ипак не бих назвао историјом већ једном фуснотом у историји“, оцењује Рељић.

Према његовом мишљењу,политички процес између Приштине и Београда мора другачије да функционише. Председник Борис Тадић је, подсећа, већ неколико пута рекао да је потребна већа флексибилност у преговорима што је, каже, припрема јавности за наредни део политичког процеса који следи после пресуде у Хагу“.

Јелена Церовина

-----------------------------------------------------------

Принц бранио косовску независност

Међу многим угледним стручњацима за међународно право који су протеклих десет дана бранили ставове својих земаља или пак иступали у име земаља које су их ангажовале пред судијамасе појавио и један принц. Ставове Јордана који је признао независност Косова образлагао је лично њихов принц Зеид Рад Зеид ал Хусеин, који је иначе и амбасадор у Вашингтону. Он је иступао истог дана када и представници Француске, али је остао упамћен по томе што је у пружању подршке Косову био много жешћи од француских колега.

-----------------------------------------------------------

Укратко

• Хашке жмурке: један се крије, сви остали се пљују.

• На крају ћемо у Хаг да пошаљемо незнаног јунака.

• Заветовали смо се на верност Хагу, али га на сваком ћошку варамо.

• Кад је у питању Земља лала пристајемо на све, као беле лале.

• Послали бисмо ми и преостале оптуженике у Хаг, али су нам радници легли на пругу.

• Не можемо да га нађемо јер нас држи у шаци.

Драгутин Минић Карло  


Коментари25
7ef36
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран
Ово је потврда само онога што је увек и било у свету. То је да свако може да се отцепи, ако му успе. Ево овако, ствари су веома једноставне. Кад би Косово стварно било изузетак, Шпанија не би гласала за нас, него против. Значи она верује да Косово није изузетак, а гласала је баш због тога за нас јер и њој могу да летну територије, без обзира што запад прича да је изузетак. Руси причају исто то, да није изузетак и грабе. Амери причају да је изузетак, да не би оправдали руску отимачину или кинеску. Иста ствар са Кином, иста прича као са Русијом. Значи, СВЕ ЈЕ ИСТО у суштини. Ништа се није десило.
Ceda Bradic
пре свега представници великих сила (..) и признале им право на сопствену државу, покушавали су да докажу да се у случају овог принципа мора направити изузетак и признати једном народу да је имао право на сецесију од једне суверене државе. CB: Niko ne osporava Albancima pravo na sopstvenu drzavu - ta drzva se zove ALBANIJA. Ali, ako postoje DVE drzave po identicnom osnovu,(jedna priznata, a druga NEZAKONITA) onda je postupak formiranja druge drzave-OKUPACIJA (R Srbije), a ne secesija (secesija je nemoguca jer postoji ALBANIJA). MSP ima jednostavan zadatak: da konstatuje, da je izvrsena OKUPACIJA m-e-t-o-d-o-m SECESIJE. Kriminalci biraju metod (metod moze da bude oruzanog nasilja, neoruzanog nasilja ili kombinovano).To MSP moze da precizira u detaljima kvalifikacije - da je izvrsena OKUPACIJA metodom secesije. Rutina.
Roman
Свет је само наоко подељен, али ако узмемо у обзир број становника појединих земаља које су гласале у Суду правде, видећемо да је против косовске независности гласало три пута више људи него за косовску независност, тачније 1,550 милиона људи гласало је ПРОТИВ а 534 милиона гласало је ЗА. Ако ово узмемо као репрезентативно мишљење целога света, онда је јасно да је оно убедљиво, трочетвртинском већином, против независности Космета и за досадашње схватање међународног права. Мислим да ова чињеница, без обзира на формалну пресуду суда у Хагу, дубоко обавезује и нашу садашњу и нашу будућу политику.
Beogradjanin
Централна идеја целокупне косовске стратегије некадашње опозиције од пре 2000. године, а данашње власти (као и њихов централни приговор некадашњој власти), базирала се на оцени да је природа власти у Београду од пресудног значаја за формирање западне политике према Космету. Па, у складу са таквом доктрином, да ће демократске, проевропске власти и демократски поступак базиран на праву и правосуђу, самим тим сачувати територијалну целовитост земље. Па лепо. Сада се можемо конкретно уверити каква је заправо стварна вредност целе те концепције у пракси (оставимо за сада питање одговорности по страни).
pitanje predsedniku
Мене највише занима каква је излазна стратегија нашег председника за случај да суд не донесе пресуду нама у корист. Хоће ли можда поднети оставку с обзиром да се самовољно одрекао свих других (легитимних) начина борбе и да стално тврди да је то једини и најбољи начин на који ћемо се ми борити за наша права? Ако не, онда нека одговори на питање: шта ће конкретно урадити следеће и до када? И шта даље ако и то не успе?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Независност Косова пред судом
Независност Косова пред судом
Независност Косова пред судом
Независност Косова пред судом

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља