уторак, 03.05.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:21

Хотел на Теразијама променио девет држава

понедељак, 21.01.2008. у 22:00

Данас је чувен по „Москва шниту”, луксузним апартманима са погледом на Теразије и дугом списку угледних гостију који су у њему волели да бораве. Хотел „Москва” ових дана слави сто година постојања, колико је прошло од 16. јануара 1908, када је краљ Петар Први Карађорђевић лично отворио ово здање у срцу Београда.

Много тога о историји ове зграде, споменика под заштитом државе, забележено је у монографијама о српској престоници и њеном хотелијерству. Грађен у стилу сецесије, по пројекту архитекте Јована Илкића, хотел „Москва” је, према записима, у оно време био веома смео градитељски подухват и прави драгуљ градске архитектуре. Хотел је изграђен на месту некадашњег хана „Велика Србија” због чега ће, много година касније, накратко носити баш овај назив.     

Оно тајанствено и примамљивије – где је завршио огромни хотелски иметак (слике, сребрнина и позлаћено посуђе), када је мењао име, али и анегдоте о људима који су у „Москви” волели да коначе – део је усменог предања које се преносило из генерације у генерацију врсних угоститеља.

Део те узбудљиве легенде о „Москви” је и наш савременик Сава Јанићевић који је цео радни век провео у овом хотелу, а чак 17 година био на месту генералног директора. После недавне приватизације, од када је хотел у власништву бизнисмена Милета Драгића, именован је за саветника чланова Управног одбора.

Како прича Јанићевић, капитал којим је хотел подигнут био је руски, отуда и назив „Москва”. Првих година рада хотел је имао свега 36 удобних соба, а у елитном ресторану су служени специјалитети француско-српске кухиње. На првом спрату зграде била је смештена администрација финансијера Осигуравајућег друштва „Расија”, а у приземљу шалтери и канцеларије. Убрзо по отварању у зграду су се уселили Олимпијски комитет и Клуб новинара и књижевника, 1923. године зграду преузима Поштанска штедионица, а петнаестак година касније Народна банка, објашњава наш саговорник.

– У време Другог светског рата, у „Москву” долази Гестапо и Немци, јер су били у рату са Русима, хотелу дају нови назив – „Велика Србија”. Тај назив остао је пуне четири године. Каже се да је ова зграда међу последњима ослобођена. Имала је сопствене агрегате за струју, чак и своје изворе воде, телефонске везе, лифтове, удобне собе, али и простране подруме. Управа Гестапа је, тако, могла без проблема да борави у њој без икаквих проблема – каже Сава Јанићевић, додајући да је у ратним временима доста вредних уметнина покрадено из хотела.   

Ко све није долазио у овај хотел на Теразијама: светски државници, познати уметници, књижевници… Списак угледних гостију је дугачак, међу њима су: руски кнез Лав Лованов Ростовски, Никола Пашић, Стеван Сремац, Јован Дучић, Лав Троцки, Џон Рид, Максим Горки, Ребека Вест, Жан Пол Сартр, Орсон Велс, Реј Чарлс, Роберт де Ниро, Милош Форман, Алфред Хичкок, Јасер Арафат, Раџив Ганди… Свој сто у ресторану „Москве”, где је редовно ручавао, имао је и нобеловац Иво Андрић, а по доласку песника Васка Попе конобари су, буквално, могли да навијају сат.

– Био је ту тачно у 15.30 часова, прочитао би новине или се срео са познаницима, а после тог свакодневног ритуала одлазио је кући у 18 часова. Два дана пред смрт није дошао, тачно смо знали да нешто није у реду – каже Јанићевић.

Према проценама, за сто година постојања овај хотел, који располаже са 132 комфорне собе и шест апартмана, посетило је 36 милиона људи, а у њему је ноћило четири милиона гостију. Хотел, тренутно категоризован са четири звездице, преживео је девет држава и политичких система и пет пута мењао друштвено-економски статус. Хотел је данас у власништву компаније „Нетвест фајненс”, а надлежни најављују да ће после завршетка „Еуросонга” бити започето реновирање и доградња хотела. Радови ће трајати око годину дана, а по завршетку „Москва” би требало да добије и пету звездицу.


Коментари2
57fb3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin
Lep hotel, lepo mesto, lepa tradicija! Srecan rodjendan ! Beograd treba da sacuva i druge starije hotele ! Strogi centar treba da ima sharm starog grada, novo treba graditi sa druge strane Save!
cika pera
Prilikom jednog renoviranja je primeceno da nedostaju zelene plocice na fasadi. Neko je uspostavio kontakt sa firmom iz Peste koja ih je pravila i tamo su nasli u nekom magacinu te plocice, koje su postavljenje na fasadu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља