четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:44

Банке профитирају и од јаког и од слабог динара

Аутор: М. Б.среда, 16.12.2009. у 22:00

Најновије обарање курса динара према евру нешто мање од пет одсто изазвало је панику међу грађанима који су своје динарске уштеђевине хитно почели да претварају у евре, али и привредника који су „скочили” са захтевом о неопходној контроли кретања курса. Економисти, међутим, сматрају да је распон „флуктуације” до пет одсто у домену прихватљивог, нарочито ако се може сматрати привременим, како је то формулисао министар економије Млађан Динкић.

Бурне реакције на тему прецењеног или потцењеног динара и извесна паника на монетарном тржишту, ипак, нису нелогична појава. Јер, ко се једном „опекао” на лањском паду вредности динара у односу на евро (од око 25 одсто) и искуству хиперинфлације деведесетих година прошлог века – тај се „и дима плаши”. Полемици на ту тему придружио се и портал Kamatica.com који је истраживао којим групама одговара висок курс динара према евру, којим групама низак курс, а коме нестабилан курс динара према евру.

Истраживачи тог портала сматрају да се све флуктуације до пет одсто вредности једне валуте према другој сматрају прихватљивим и немају битан утицај на економске показатеље. Али само уколико су привременог карактера. „Значајнија померања курса (на пример преко 100 динара за један евро) показала би знатан утицај на померање осталих економских фактора и повећања ризика у земљи. Оваква померања већина економиста не очекује у наредној години, а посебно не као појаву која би била трајнијег карактера”, кажу аналитичари портала.

На питање коме би ишао наруку висок курс и слабљење динара према евру, одговор на наведеном порталу је: прво, извозницима који користе репроматеријал из домаћих извора, затим мењачницама које би остваривале веће провизије у својим пословима, па банкама које свој капитал базирају на парама које стижу из матица у иностранству (девизни приливи за њих значили би већи динарски потенцијал за пласирање, а месечне рате већ одобрених кредита индексираних у еврима омогућиле би већи динарски профит у Србији). И, на крају, свим људима који примају плате у страним валутама (запослени у представништвима страних компанија, појединих банака, осигуравајућих кућа), или пак имају знатну штедњу у тим валутама.

Према истраживању тог портала, нижи курс и јачи динар одговара: увозницима, али искључиво у тренутку када плаћају у иностранству (у супротном, када продају увезену робу, њима више одговара висок курс и слабији динар), затим свим фирмама које свој производ израђују од увозних материјала а продају га на домаћем тржишту (јер би на тај начин репроматеријал био релативно јефтинији, а цена производа за купце највероватније остала иста), па опет пословним банкама (углавном оним чији су акционари држава и домаће фирме), лицима која своје депозите базирају на штедњи домаћих фирми и грађана (плаћају релативно мање камате на прикупљена девизна средства, чиме остварују позитивне курсне разлике). Али, и свим фирмама и грађанима задуженим у кредитима индексираним у страним валутама. И, на крају, највећем делу становништва, које прима зараду у динарима.

Дакле, појединим интересним групама одговара или јак или слаб динар. Али, никоме не одговара нестабилан курс динара, јер он значи појачавање ризика у привреди и за собом повлачи више негативних економских ефеката, него што би било коме донео користи. Подсећања ради, прошлогодишња нестабилност динара донела је: нагли раст референтне каматне стопе, топљење девизних резерви, раст цена свих кредита, повећање месечних рата кредита, пад животног стандарда, повлачење девизне штедње из банака, поскупљене свих увозних производа и енергената, повећање пореза, а негативне курсне разлике су се појављивале у билансу свих фирми.


Коментари14
c410a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mixer
Kurs dinara ne odredjuje niko nego banke. Kada im zatreba jeftin novac izazivaju pad domace valute i podigli kamate kako bi jos vise zaradili, ili ga pojacaju kako bi izdali veci broj kredita i naravno opet zaradili. NBS vise nema nikakvu moc na finasijskom trzistu u Srbiji, niti sme da se mesa u poslovanje stranih banki. Dinar se i do sada odrzavao vestacki jer ne bi smeo da bude manje od 300 din. za 1 EU, a svi krediti uzeti u inostranstvu otisli su na vestacko odrzavanje kursa. Jako je tesko reci narodu u "demokratskoj" drzavi da ce dobiti platu u vrednosti od 30-40 EU sa EU cenama. Kojom ekonomijom Srbija moze da brani kurs kada je i nema, sve je u tudjem vlasnistvu, a da bi opstala uzima kredite od banki kojima daje taj novac kako bi odrzala dinarsku vrednost, tacnije socijalni mir i glasove za iduce izbore. A dugovi ostaju, zajedno sa kamtama.
mikulica
Ne dešavaju se kod nas fluktuacije vec devalvacije dinara.Ne verujem da ce ikad više evro vredeti 60 dinara.Koristi od devalvacije kratkorocno ima država,jer devalvacija povecava inflaciju a inlacija je dodatni porez koji gradjani ne znaju da ga placaju.Medjutim dugorocno država i svi u njoj gube od devalvacije jer se u ocima investitora i gradjana stvara nepoverenje u domacu valutu pa se sve krupnije transakcije obavljaju u stranoj valuti.Što svima stvara dodatne troškove.
t oj
Odnekud postoji visak dinara, zato kurs pada.
predrag lukovic
106,77223 gledaj da funta bude u ovom okviru i srecne praznike!
Dimitrije
Svako svinjče koje se utovi mora da se izveze a ne da se pojede isto tako važi za jagnje, jabuku ,šljivu, blok ,tepih.Samo Indija(veliko unutrašnje tržište) se može razvijati na drugačiji način a mi jedino uz strogu štednji i veći izvoz sve drugo će pre ili kasnije(bolje pre) dovesti do štednje i izvoza.Zaboravite na potrošnju jak ili salab dinar trenutno pogoduju raznim špekulantima realna vrednost dinara i realno sagledavanje naše ekonomije nema veze sa kursom ,on mora pre ili kasnije odraziti stanje u privredi. Veštačko održavanje slabog ili jakog kursa se uvek sveti ,naročito jak kurs.Dinar će svakako na duži rok padati.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља