уторак, 09.02.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:40

Нестабилне локалне скупштине

четвртак, 17.12.2009. у 22:00

Одмах после новогодишњих и божићних празника грађани Оџака имаће још један „празнични” дан – ванредни локални избори у овој општини заказани су за 24. јануар. После њих на биралишта излазе Неготинци (7. марта 2010), а онда ће и Аранђеловчани бирати нове одборнике, само што се у њиховом случају још не зна када.

У ове три општине, наиме, тренутно су на снази привремене мере које је увела Влада Србије, пошто је распустила локалне скупштине. Одлука о распуштању Скупштине општине Аранђеловац и о образовању привременог органа донета је 30. новембра, а председница Народне скупштине мора да распише изборе у року од два месеца од ступања на снагу ове одлуке.

Не рачунајући Земун, Вождовац и Костолац, као градске општине, у Србији је ове године привремени орган образован у пет општина (Оџаци, Неготин, Аранђеловац, Косјерић и Врбас). Разлог за распуштање свих локалних скупштина у овој години био је исти – нису заседале дуже од три месеца.

(/slika2)У мандату ове владе од јула прошле године у укупно десет општина распуштене су локалне скупштине. У 2008. години привремене мере уведене су у Врњачкој Бањи, Пријепољу, Руми, Књажевцу и Ковину. У прве четири општине образован је привремени орган због тога што после спроведених избора у мају прошле године скупштине нису конституисане у законом прописаном року (два месеца), а у Ковину је распуштена скупштина и образован привремени орган јер статут није донет у законом предвиђеном року (90 дана од дана конституисања).

Овом евиденцијом Министарства за државну управу и локалну самоуправу нису обухваћене општине на Косову и Метохији, које су у надлежности Министарства за КиМ.

Да ли се на основу ових бројки може рећи да су локална представничка тела у Србији нестабилна и због чега толико општинских скупштина не функционише како треба? Ђорђе Вуковић, програмски директор Цесида, оцењује да је реч о српској реалности. Или политички лидери не могу да се договоре, или имају пројекцију да би им било боље на изборима, често је проблем врло близак изборни резултат на локалу, па онда неке локалне специфичности…

„То, наравно, није добро, губи се време. Али добро је што се сада рокови предвиђени за принудну управу своде на ону меру која је предвиђена законом. Раније се дешавало да принудна управа траје по две-три године, а сада се зна који је рок, избори се одрже у том року и нема већих проблема бар што се тога тиче”, истиче Вуковић.

Према речима министра за државну управу и локалну самоуправу Милана Марковића, закони су обезбедили механизме за спречавање блокада рада у јединицама локалне самоуправе, односно за спречавање колапса система. „Допринели су томе да се не урушава интегритет локалних самоуправа заседањем у кафанама или на другим местима, физичким обрачунима, чега смо били сведоци пре усвајања постојећих закона. Законом о локалној самоуправи из 2007. предвиђено је да изабрани привремени орган обавља послове скупштине јединице локалне самоуправе и послове извршних органа, односно председника општине и општинског већа, за разлику од истоименог закона из 2002. који је предвиђао да привремени орган обавља само послове скупштине јединице локалне самоуправе што је доводило до сукоба на релацији скупштине јединице локалне самоуправе – председника општине (градоначелника)”, каже Марковић додајући да је новина постојећег закона и то што се приликом образовања привремених органа води рачуна о политичком и националном саставу распуштене скупштине јединице локалне самоуправе.

Увођењем непосредних избора, односно гласањем директно за кандидате за одборнике, а не за њихове странке, ситуација може да се поправи, сматра Ђорђе Вуковић. Према његовим речима, у оваквом изборном систему, када странке одређују кога ће послати у локални парламент, много је страначког утицаја, па коалиције на локалу често „пуцају” због инструкција централа странака. „Када би се спровела персонализација политике мислим да би се људи на локалном нивоу много лакше договарали”, каже Вуковић.

-----------------------------------------------------------

Рекордна 2006.

За последњих неколико година највише принудних мера уведено је 2006. Тада је у 13 локалних самоуправа формиран привремени орган. У 2007. привремене мере уведене су у шест јединица локалне самоуправе.

-----------------------------------------------------------

Министар задовољан

Министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић у изјави за „Политику” каже да је министарство задовољно стабилизацијом прилика у систему локалне самоуправе. „Законска регулатива је испунила свој основни задатак (циљ који је као приоритет постављен приликом израде закона у прошлом мандату), створен је основ за даље унапређење система локалне самоуправе у Србији. То је посебно важно истаћи имајући у виду дешавања у Српској радикалној странци која су узроковала више од 600 спорних ситуација које су превазиђене по сили закона без икаквих последица по систем локалне самоуправе”, наглашава Марковић.

-----------------------------------------------------------

Радикали у паду, владајуће странке у успону

У већини општина у којима су уведене привремене мере у последњих годину дана на власти је била коалиција у којој су радикали били најјачи партнер, да би после поновљених избора странке које су формирале Владу Србије углавном добијале више одборничких мандата и формирале локалну власт. Са резултатима београдских општина Земун и Вождовац тренд пада радикала се наставља, али је у први план избила нова опозициона странка СНС.

-----------------------------------------------------------

Ускоро избори и у Косовској Митровици

У току 2009. године распуштене су скупштине три општине на Косову и Метохији – у Приштини и Пећи (са седиштима у Грачаници и Гораждевцу) и у Лепосавићу. Власт у општини Пећ формирали су СПС, ДС и СДП, а у Приштини СНС, ДСС и ДС. У Лепосавићу су избори одржани 29. новембра и у најави је власт ДС-а и СПС-а. Очекује се да Владе Србије ускоро донесе одлуку о распуштању СО Косовска Митровица.

Б. Баковић


Коментари0
7af0e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Претплата Оглашавање О нама Импресум Контакт Архива Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља