петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:06

Сви почасни грађани Београда – политичари

субота, 19.12.2009. у 22:00
Признање Мигелу Анхелу Моратиносу (Фото Бета)

Недавно именовање Мигела Анхела Моратиноса, министра иностраних послова Шпаније, за почасног грађанина Београда вратило је у жижу интересовања ову институцију иза чије се приче крију како занимљиви детаљи тако и дубоке истине о историји престонице и држава чији је центар био. Шеф шпанске дипломатије спољнополитичку каријеру почео је у главном граду бивше Југославије, а данас је један од предводника „фронта” на којем Србија брани своје националне интересе, пре свега став о очувању Косова. Чињеницу да је успешна политичка сарадња представљала један од најјачих аргумената у прилог избора Моратиноса нису крили ни председник Борис Тадић, односно министар Вук Јеремић, речима да „заједнички ставови не потичу само из пријатељства две земље, већ и зато што свака држава брани начела међународног права”. Да је политика камен темељац овог „грађанског” звања открива и поглед на списак 24 „лауреата”. За 55 година колико званично постоји, ово престижно признање додељивано је искључиво политичарима.

Први човек који је 1947. године проглашен почасним грађанином Београда био је тадашњи шеф државе Јосип Броз Тито. Одмах за њим то признање понео је и генерал Пеко Дапчевић, командант Прве партизанске армије. Занимљиво је да су југословенски маршал и предводник партизанске војске „претекли” само установљење титуле, јер је она званично уведена 1954. године. Њих двојица су, наиме, почаст „приграбили” у тренутку када је наложено да совјетски маршал са великим заслугама за ослобођење Југославије, Фјодор Толбухин, буде овенчан. Како се његово име не би нашло прво на листи, Тито и Дапчевић су га предухитрили.

Момчило Павловић, директор Института за савремену историју, ову одлуку коментарише тврдњом да су комунисти ретко кад следили форму.

– Броз је и титулу маршала добио пре него што је она законом уведена, а именован је и за члана Академије наука. Ондашње руководство није сматрало да непоштовање форми представља проблем. Јасно је да се ради о дубоко исполитизованој титули која је служила за промоцију политичког руководства – објаснио је Павловић.

Од првака са простора бивше Југославије у списак најзаслужнијих Београђана увршћен је још Едвард Кардељ 1970. године. У одабрани круг редом су улазили и лидери земаља „несврстаних” и „источног блока”.

Хајле Саласије, цар Етиопије био је први страни шеф државе који је 1954. године постао почасни грађанин главног града Југославије, а за њим су се ређали Џавахарлал Нехру, први премијер Индије, Гамал Абдел Насер, председник Египта, Народом Сиханук, краљ Камбоџе, и Леонид Брежњев, председник СССР-а.

– Звање су за време Титове владавине добијали лидери из Африке и Азије од којих су многи важили за сурове диктаторе у својим земљама. Они су гостили Тита на његовим бројним путовањима које је предузимао у зимским месецима. Плод Брозових динамичких спољних односа имао је мало стварних резултата па се посезало за одликовањима и титулама као извором легитимитета – истакао је Павловић.

(/slika2)Друштву почасних Београђана се 1967. године придружио и некадашњи румунски лидер Николае Чаушеску, у време док се, како кажу познаваоци, његова репутација значајно разликовала од ауре озлоглашености која га је „красила” осамдесетих година прошлог века. Тадашњи градоначелник Живорад Ковачевић уручио му је титулу речима: „Грађани Београда цене у вама борца за одржавање мира у свету”.

– Не може се занемарити да се Чаушеску дистанцирао од Варшавског пакта у моменту када је извршена инвазија на Чехословачку и одбио да румунске трупе учествују у томе. Добри односи Београда и Букурешта довели су до заједничке инвестиције у изградњу хидроелектране „Ђердап”, а из сарадње војних индустрија рођен је познати ловац-бомбардер „Орао” – објаснио је Александар Животић из Института за новију историју Србије.

На списку људи којима је српска престоница одала почаст нашли су се и други интересантни политичари. Међу њима и Ким Ил Сунг, чувени севернокорејски диктатор по чијој смрти је у тој земљи проглашен трогодишњи дан жалости, и Џабер Ал-Ахмад Ал-Сабах, кувајтски емир, односно Кенет Давид Каунда, председник Замбије.

Без обзира на то што су југословенског маршала уважавали и државници из земаља „западног блока”, они су најчешће остајали без признања које је „одлазило” њиховим колегама из „Варшавског пакта” и држава „трећег света”. Почасни Београђанин никада није постао Џон Кенеди, којег је Тито веома поштовао, а за визиту Ричарда Никсона наложено је да сва предузећа која имају „мерцедесе” уступе возила и офарбају их у црно како би гост из САД од Теразија до Славије прошао у колони од 60 аутомобила, али не и да се америчком председнику додели звање заслужног грађанина.

Уручење престоничке титуле „паузирано” је са кризом у коју је СФРЈ упала осамдесетих. Први човек Танзаније, Јулиус Њерере, добио ју је 1985. године, да би после двадесет двогодишњег „заборава” почаст припала Нелсону Мендели, првом црном председнику Јужноафричке Републике.

У првој деценији 21. века за истакнуте Београђане први пут су предлагане личности које нису само политичари, па су се тако појавили захтеви да српска престоница укаже почаст Билу Гејтсу, власнику „Мајкрософта”, односно чувеном возачу Формуле 1 Михаелу Шумахеру и певачу Мику Џегеру.

– Реч је о одјеку новог времена које је донело савремено поимање света и нове хероје. Социјалистички систем је срушен а у глобализованом друштву испливавају сасвим другачији ликови – објаснио је Животић.

Да су политичари ипак далеко од заборављених, сведочи и предлог да се руски премијер Владимир Путин нађе на списку, у који је већ уписан његов претходник Леонид Брежњев. Градоначелник Драган Ђилас потписао је иницијативу да признање понесе и Тадаши Нагаи, некадашњи амбасадор Јапана, због бројних хуманитарних акција, али та идеја није добила двотрећинску већину у Скупштини града, уз образложење да је Јапан признао независност Косова.

Никола Белић
- Марко Луковић

--------------------------------------------------------

Талас признања Нелсону Мендели

Први црни председник Јужноафричке Републике, који важи за једног од највећих бораца за људска права и мир икада, Нелсон Мендела постао је почасни Београђанин у мају 2007. године. Овај нобеловац добио је слична признања од многих светских метропола, а главни град Србије му је први у југоисточној Европи указао поштовање на овај начин. Београд се том одлуком сврстао у друштво чак 200 градова који су поздравили борца против расизма и апартхејда.

– За проглашавање Менделе, чија је заслуга неспорна, делом је одговоран и дух новог времена кроз који провејава и нит помодарства. У времену када више нема оригиналности и оригиналне спољне политике, то је добар пример глобализације на микроплану – каже Александар Животић.

-------------------------------------------------------

Титула без привилегија

Одлуку о додели почасног звања доноси Скупштина града, а за њено усвајање неопходна је двотрећинска већина.

– Добитници немају привилегије, али када год дођу третирају се као пријатељи града и све престоничке службе им стоје на располагању. Премда Закон о додели државних одликовања још није усвојен, титула почасног грађанина Београда највеће је признање у држави. Додељује се ретко и то људима који су задужили не само Београд већ и целу земљу – истичу у Скупштини града.


Коментари5
3a52a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Consul Romanum
Sve sami diktatori i despoti sem tri casne iznimke.
dusan grujic
@Miodrag Miletic. Svaka cast na predlogu.Japanac je zauzeo mesto u nasim srcima ali priznajem da brzo zaboravljamo. Na tom spisku su neki Kardelj,neki Tito,Titov drug Causesku,pa drug Kim Il Sung(opet drug ovog Tita).Spisak drugova ovog Tita! ...
Vrabac
Mislim da bismo se pošteno obrukali ako ne bismo dodelili titulu počasnog gradjanina Beograda bivšem japanskom ambasadoru gospodinu T. Nagaiju.Ne smemo da zaboravimo da je g.Nagai izuzetan Čovek koji je puno učinio za nas kad nam je bilo teško.To što je Japan priznao Kosovo nema nikakve veze sa onim što je g. Nagai pomogao nama.Bilo bi dobro kada bi g. Nagai napisao secanja na svoj boravak u Beogradu i to ilustrovao onim lepim fotografijama cveća.Odmah bih tu knjigu kupila.
DUSAN VUKOVIC
Ovog JAPANSKOG ambasadora ne bi smo smeli da zaboravimo!!!
Miodrag Miletich
Occito je da je prema japanskom ambasadoru Tadassi Nagaiju uccinjena velika nepravda jer za vreme njegovog ambasadorovanja nassa zemlja, nass narod dobio ogromne donacije i najmanje ssto je Beograd mogao da uccini prema njemu, to je da ga proglasi poccasnim gradjaninom, ssto che kad tad ipak neko ispraviti. Valjda che se ovaj sastav gradske skupsstine jednom kvalitetnije promeniti, sa odbornicima koji che biti ssirih vidika i vecheg osechaja za zahvalnost i pravdu. Medjutim, ovde kao da manjka jedan ccovek za ccije se ime vezuje occuvanje beogradskih mostova za vreme histiriccne NATO intervencije u kojoj je stradalo na desetine drugih postova u Srbiji. Pogadjate da se radi o Jacques Chirac-u, bivssem francuskom predsedniku. I pored sramnog, divljacckog ubivstva Brice Tatona, S Francuskom trenutno imamo skladne politiccke odnose i mozzda je to bass bio trenutak da se Beograd na najlepssi mogu naccin zahvali Jacques Chirac-u. Bilo bi lepo videti i ccuti ssta drugi joss misle o tome ?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља