уторак, 19.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:20

Власт је још бахата према грађанима

субота, 19.12.2009. у 22:00

Глумица Мирјана Карановић овогодишња је добитница награде „Константин Обрадовић” коју додељује Београдски центар за људска права за унапређење културе људских права. Жири, у саставу Весна Пешић, Војин Димитријевић и Филип Давид, наградио је драмску уметницу зато што је „упорно и доследно доприносила подизању културе људских права у Србији и целом региону”.

„Она то чини тако што на убедљив и емотиван начин тумачи ликове жена које су људска мржња и равнодушност тешко оштетиле, и као грађанка се не устручава да изађе из своје професије и да се јавном речју заложи за побољшање друштва у коме живи”, истакла је Весна Пешић, чланица жирија за доделу награде.

– Да би човек схватио себе мора да се врати у детињство – истакла је, између осталог, Мирјана Карановић захваљујући на награди, а у интервју за „Политику” додаје:

– Одрастала сам у другачијем друштву, осећала сам се сигурно и заштићено. Било је то друштво стабилних вредности, у којем се знала разлика између доброг и лошег и да постоји неко ко ће се залагати за моралне вредности. Довољно сам одрасла да знам да то друштво није било идеално и да су се људска права и те како кршила. Чини ми се да је данас ситуација гора јер имам утисак да су у главама људи настали хаос и анархија и да не знамо коју моралну вертикалу треба да следимо. Функционишемо свако за себе. Једни то сматрају тековином демократије, а други због тога демократију стављају на црну листу.

Друштво а и власт често злоупотребљавају демократију?

Демократија је могућност, поље у којем нема традиционалних забрана. Међутим, морамо да изградимо нова правила, а не само да рушимо стара. О многим друштвеним групама код нас се није говорило, као ни о појавама попут насиља у породици или злостављању деце. Сматрали смо да то не постоји код нас, о томе се није говорило, остајало је иза затворених врата. Данас сам свесна свих тих појава у друштву, свесна сам проблема и зато не одбијам позив да пружим подршку људима који покушавају да нешто промене. Зато је највише одјекнула моја подршка геј и лезбијској популацији.

Који су били Ваши лични мотиви да подржите „Поворку поноса”?

Знам да моје моћи нису велике. То колико ја могу да мењам овај свет је мало и недовољно да би се он за мога живота драстично променио. Али могу да настојим. Не бих желела да моје живот прође у томе да кажем – мене се то не тиче. Себи јесам важна, али не тако да затварам очи пред оним што ме окружује. Од почетка деведесетих до данас, моја активност мотивисана је само тиме што се борим за људе који су ми драги. На томе не правим каријеру, као што ни деведесетих нисам градила каријеру на противљењу рату и насиљу. У себи носим осећања према другим људима и увек се питам како се осећају у неким ситуацијама, како реагују, како размишљају. Имам пријатеље који живе у страху да се о њима не сазна да су геј и саосећам с њима. Не желим да живим у друштву у којем се неко боји да ће бити кажњен зато што је другачији јер је то фашизам. Људи треба да буду то што осећају јер су само тако срећни и задовољни.

Зашто наша средина још није спремна за „Поворку поноса”?

„Поворка поноса” је за многе била претња, чин угрожавања или могућност да нешто изгубе. Многи мисле да су традиционалне вредности, попут породице и цркве, једино добро што је остало, што је сигурно и стабилно, али није тако. На овом поднебљу, системи и странке се често мењају, па нема визије како да друштво унапреди себе и прихвати потребе појединаца.

Држава, чини се, остаје по страни у таквим проблематичним ситуацијама?

Мој став није прагматичан, већ је емотиван. Ужаснута сам чињеницом да је толико насиља у мом окружењу. Као и сви грађани очекујем да будем заштићена и од одговорних људи који имају средства и моћ очекујем да реагују. Разумем проблеме које држава има. Међутим, није довољно мењати само економски систем, већ је потребно унапређивати духовну сферу и културу понашања. Погрешно је мислити да ћемо сутра када будемо имали боље плате бити културни и пристојни. Живели смо у илузији да ће одласком Милошевића с власти бити боље, да ће прошлост остати за нама и да ћемо живети у бољој будућности. Та будућност је постала оптерећена траговима и последицама прошлости. Требало је да очекујемо да ће клинци, који су деведесетих година трпели фрустрације, израсти у особе које ће исијавати још већу нетрпељивост и ширити говор мржње. Потребна нам је изградња нових духовних и моралних вредности јер се породица, црква или систем образовања држе старих правила која више не функционишу.

Какав је однос власти према грађанима?

Власт је и даље бахата према грађанима и још не постоји страх од последица лошег управљања државом. Политичари не одговарају за своје поступке, а задржавају своје утицајне сфере. Људи с правом имају утисак да све власти личе једна на другу и да се ништа не мења. И даље зависимо од идеја појединаца и њиховог ентузијазма. Не видимо сигурност да би неко могао да нам обезбеди стабилнију будућност, да ствари постави на своје место и направи ред. Били смо превелики оптимисти.

Али Ви сте и даље оптимиста, имате веру у људе?

Да не верујем у људе, не бих радила све што радим. Васпитана сам тако да верујем да су људи добри. С таквим параметрима одрастања верујете да се свет може побољшати и да је потребна позитивна енергија. Међутим, деведесете су донеле велико разочарење јер су нама манипулисали. Нисмо разумели зашто нам се све то дешава и ко је за то одговоран. Нисмо били рационални јер је било сувише емоције, страха, панике и хаоса. Такво стање духа је остало до данас. Сада немамо ратове, али имамо ескалацију насиља.

Постигли смо, макар, визну либерализацију и назире се пут ка Европској унији. Колико смо као народ спремни за европске вредности?

(/slika2)Бићу пресрећна када постанемо део Европске уније, али није потребно да ка томе журимо. Морамо да средимо своју кућу, не због Европе, него због нас. Наши закони не би требало да се мењају само зато јер то Европа захтева, већ да би нама било боље. Морамо много тога да реновирамо јер наша кућа захтева детаљно чишћење и спремање. Треба да радимо на себи, да доносимо законе и поштујемо их.

Чиме нисте задовољни у Закону о култури који нас очекује?

Нови закон о култури неће много променити јер нико нема петљу да спроведи суштинске промене. Што се позоришта и ангажмана глумаца тиче, према новом заклону може се десети да се трогодишњи уговор не продуже само на основу личних разлога. Може се десити да се глумац замери управнику, па му он неће продужити уговор. Требало би правити трогодишњи репертоар у позориштима и када потписујете уговор да знате у којим представа играте, које ликове играте и с ким радите. Многи глумци данас играју у неколико позоришта, што разумем јер треба отплатити кредите, издржавати породицу и школовати децу. Мислила сам да ће новим законом то бити регулисано, али неће. Надала сам се да ће новим законом глумци бити задовољни платом у једном позоришту, а не да тезгаре до изнемоглости.

У филмовима „Тамо и овде” и „Чекај ме, ја сигурно нећу доћи” тумачили сте смеле жене које без обзира на године у којима су нису изгубиле емотивну смелост?

У филму „Чекај ме”, мој лик се наслања на галерију ликова који су промашили објекте својих жеља, а не усуђују се да отворе очи и виде ко су. Лик који играм је пример шта ће у будућности бити с данашњим младима уколико се не освесте и не буду искрени да знају шта желе у животу, а не да када живот већ прође својим одлукама донесу много бола себи и људима око себе. Ако неке одлуке не донесемо на време много живота бива уништено. Потребно је да будемо храбри према себи, да себи признамо неке ствари, а не да будемо опортунисти и кукавице.

Страхујете ли да да ћете и убудуће тумачити фах улоге, ликове мајки и жена у педесетим година?

Увек сам играла фах улоге, али сам успевала да се ишчупам из клишеа. Када смо завршили снимање „Оца на службеном путу”, Емир Кустурица ми је рекао: „То је био само лик мајке, а ти си од тога направила улогу”. Тада сам имала 25 година, нисам била толико аналитична у грађењу лика, али сам осећала потребу да индивидуализујем тип јунака. До сада сам добијала тешке карактерне улоге јер својим изгледом и енергијом знам да их изнесем. Лик мајке увек носе велики емотивни терет, било да је комична као у „Госпођи министарки” или трагична као у „Петријином венцу”. Зато се трудим да то буду особе које нису само мајке, већ су личности за себе. Сада, у мојим педесетим, трудим се да те ликове изнесем својом посебношћу, не правећи од њих карикатуре.

Иван Аранђеловић

--------------------------------------------------------------------

Брадић није особа за министра културе

Како оцењујете досадашњи рад министра Небојше Брадића?

Не слажем се да се министарства деле према страначким чланским картама и сматрам да Брадић није особа која би требало да буде министар културе. Он може да буде управник позоришта, али не и министар јер не зрачи ентузијазмом. Прилично чиновнички се понаша у влади, а у областима културе, спорта и образовања су потребне особе које зраче креативном енергијом и продорношћу. За културу никада нема довољно новца, култура се увек гура у страну, па нам је потребан министар који ће да се бори за свој ресор, а не да се само слаже са одлукама министарстава финансија и економије. Све у вези са Законом о информисању, па и култури, Брадић је одрадио чиновнички и бирократски.


Коментари10
c6cae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Danko
Moje je pravo da nemam dobro misljenje o M.Karanovic,zbog ovakvih izjava
Kokica
Kakve veze Bradic ima sa JUL-om??!!? Kakvo je sad to lupetanje i izmisljanje? Pa kad je JUL postavljao upravnike pozorista? Nemojte da gresite dusu i izmisljate samo zato sto vam Bradic trenutno nije simpatican. To je dobar menadzer, kao sto je i Mira Karanovic odlicna glumica. E sad sto se oni trenutno razilaze oko politike ministarstva kutlure ne znaci da treba pljuvati na sve sto su do sada u zivotu uradili! Svako od njih pojedinacno.
Pedja Blagojevic
Retki ljudi kao sto je Mirjana Karanovic mi ulivaju nadu da od nas moze nesto biti. Prethodni komentari i ono sto govere i rade nasi politicari pokazuje da je pred nama dug put. Treba nam jos ljudi kao sti je Mirjana Karanovic. Molim sve slobodoumne ljudi, umetnike i gradjane da se probude i nesto urade za nasu Zemlju. To sto radi Mirjana Karanovic je rodoljublje. Tako se brani Srbija.
vazda
građani su još bahati prema građanima.
dan
Interesantno je da nove uloge pocinju sa blacenjem srpske strane, da li je jasno, nekima nije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља