понедељак, 12.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:46

Први пут сам запевала кад сам заплакала

Аутор: Славко Трошељсубота, 19.12.2009. у 22:00
Мој глас и начин певања нико не може да копира: Лепа Лукић (Фото: „Гранд продукција”)

Лепу није потребно посебно представљати. Њено име је симбол за народну песму. Она је једна од најбољих певачица народних песама свих времена и у Србији, и у оној Југославији.

Рођена је у Милочају, код Краљева, као Лепава Мушовић, а прославила се, после раног и кратког брака, као Лепа Лукић. Отац Радисав је умро кад је имала само две и по године, па је њу и четири године старијег брата Ратка, у ратном вихору и кроз све животне олује, подигла мајка Милосија, која је уз Лепу била до пре две и по године, до свог деведесет четвртог лета.

Лепина одлика је лакоћа певања, посебна боја гласа и права интонација.

Сад је у трећем браку. Њен супруг је Милан Милановић, пословни човек, Канађанин српског порекла. Она је углавном у Београду, а он у Торонту. Ипак, виђају се често, толико да ће Лепа, због верности једној компанији, добити ускоро и бесплатну авио карту до Торонта и назад! Украс њиховог брака су обострана љубав, слобода, поштовање... 

Кад сте изашли на јавну сцену?

Још као дете, од десетак година, певала сам у селу, у задружном дому. И увек сам добијала неке награде. То су ми били први, незванични кораци на сцени. Али, има већ четрдесет две године од како сам снимила „Од извора два путића”. А пре тога сам снимала дуете са Мићом Стојановићем и Гвозденом Радичевићем. Тада су били популарни дуети. Ипак желела сам да певам и соло...

И кад сте први пут певали соло?

У Александровцу, на стадиону, на фестивалу грожђа, кад сам заплакала. Тада сам, у гардероби, молила Радојку Живковић да ме само чује како певам соло. Била је много добра жена и уметник на хармоници, али није имала времена за мене... А кад сам заплакала казала је „Добро, добро 'ајде певај”. А после прве, тражила је другу, па трећу песму... Била је одушевљена. Молила је редитеља Рајка Маловића да ме пусти на сцену. Добила сам три четири минута за једну песму... Али, публика ме пустила тек после четврте...

И тако је то почело?

Почело и наставило се исте вечери. На путу аутобусом за Београд иза мене је седео композитор Петар Танасијевић, творац песме „Јутрос ми је ружа процветала”. Куцнуо ме у раме и питао да ли би хтела да снимим плочу. А мени се, од треме, грло стегло и једва сам изговорила: „Како да не”... И Петар ми је дан касније понудио песму „Од извора два путића”. То је једина песма која је мене изабрала. Све остале сам ја бирала. Та плоча, са још три песме, се три пута „позлатила”! Она ме је прославила.

И Иво Андрић је волео ваше певање?

Нисам имала срећу да упознам првог човека наше књижевности, добитника Нобелове награде. Али, негде је записано да је јако волео моју песму „Времена су прошла стара”. Свидела му се, рекао је, „мелодија, али и текст”. Радо бих Андрићу, да је то од мене тражио, отпевала ову, а и све друге песме. А што сам старија и мени је ова „Андрићева” песма све ближа срцу...

Да ли сте некад били окренути и спорту?

Не. Нисам имала времена за спорт, али упознала сам више спортских људи. Миљан Миљанић, некад тренер фудбалера Црвене звезде и репрезентације Југославије, био ми је јако добар пријатељ. Али, виђали смо се само по кафанама и хотелима.

Да ли вам је потребна снага за певање?

Посебна снага не. Мој глас не зависи од моје физичке кондиције. Певам без тешкоћа. По начину певања и боји гласа сигурно сам јединствена. У томе нико не може да ме копира. Професионално певам већ четрдесет две године, а глас ми се ни мало није променио. Мени је то дато од бога. Могу да певам стојећи, седећи, лежећи, а и кад сам уморна. Имам несвакидашњу енергију, која, како ја тумачим, извире из моје љубави према песми. А и гени су у питању. Видите, тако и изгледам. Нисам вршњак својих година, а ближа сам седамдесетој него шездесетој...

Где идете на одморе?

Ретко кад било где идем, ако није у питању певање. Прошлог лета сам први пут, после четрдесет година, ишла на море без обавезе да певам. Била сам у Турској, са снахом. А осамнаест година заредом сам певала у Будви, на прелепој тераси ресторана „Под лозом”. Наравно у току дана сам одлазила на плажу. Од свих спортова једино волим пливање.  

Како вам је било у Турској?

Имала сам на почетку један инцидент, а после је било лепо. Све се овако догодило: Звала сам дечака који је задужен за лежаљке, а он ми је рекао да чекам. Нисам то хтела. А он је, на моје чуђење, почео да виче на мене: „Go,go”. Као иди, иди ако нећеш да чекаш. Тада сам устала и обратила му се на српском: „Био ти го или обучен има одмах да ми донесеш лежаљке”... А један наш младић и његова девојка су се искидали од смеха. И са њима смо се дружиле наредних десетак дана. А дечко „од лежаљки” нам је од тада био врло на услузи. А звали смо га „Гого”.

Које признање вам је најдраже?

Пре петнаест година сам, гласањем љубитеља народне музике, на купонима који су објављени у новинама, изабрана за краљицу српске песме. Краљ је Мирослав Илић, а принцеза Светлана-Цеца Ражнатовић. Централна прослава одржане у јесен 1994. године у Крушевцу. Тај догађај никад нећу заборавити. 

Да ли рачунате и на срећу?

Срећу доживљавам као вишу силу. Животну срећу сам упознала кад сам избегла сигурну смрт, зато што сам се успавала и нисам отишла на договорен пут, а то ми се догодило први пут у животу. Једног дана, у октобру 1976. године, требало је да са две колегинице и једним колегом, музичарем, путујем аутомобилом на концерт у Александровац. Били су то Силвана Арменулић, њена сестра Мирјана Барјактаревић, која је била у петом месецу трудноће и Раде Јашаревић. И сви су погинули у саобраћајној несрећи код Колара. Од тог дана више никад нисам купила кола, а возачкој дозволу не користим...

Да ли сте стварно и „прва карта” Србије?

У том смислу сам своје казала. Кад се играло, играло се. А играло се из љубави. Уосталом, немам децу, не пушим, не пијем... Добро певам. Где да пустим вентил. Да ли би требало само да спавам и да певам. Нећу тако да живим. Цео свет воли да игра карте. Још кад сам чула да је Никола Тесла то посебно волео била сам поносна.

Какав је ваш однос према новцу?

У одговору на ово питање људи углавном кажу важније је здравље, а не новац. А ја мислим супротно. Да ли ја могу да будем здрава, ако немам пара. Не могу. Прво мало би и неквалитетно јела, а друго много би се секирала. Зато је логичније да ћу имати здравље кад имам новац. Наравно да се због новца не сламам од посла, али волим да певам. Песма ми чува здравље, ведар дух, леп изглед...

А какав имате однос са мужем?

Свако од нас има своју слободу. То је он предложио, а мени то одговара. Казао је: „Пре ћу да сачувам шаку бува него жену. Ја бих био нехуман и неразуман човек кад бих желео да те одвојим од песме. Лепше ми је овако да будем и на другом месту у твом животу. Јер, знам да ти је песма на првом. А и такав однос ми греје душу и срце”...   

Ко су били ваши мушкарци?

Била сам у два брака и сад сам у трећем. Удавала сам се јер сам желела да имам породицу, мужа, неку заштиту, децу... Нажалост, децу нисам имала, а са мужевима сам била док је то ишло... А била сам увек у вези са обичних људима. И кад ми се неко допао никад нисам питала ко је он, чиме се бави... Мени је увек био важан само један однос: љубав. Бирала сам своје људе, искључиво, срцем. Никоме нисам разорила брак, јер никад нисам била са ожењеним човеком. Не зато што ми се ожењени нису свиђали. Јесу. Али, никад нисам могла да будем са човеком који би, после мене, одлазио другој жени.     

А шта вам је мајка говорила?

Сто пута ми је казала: „Јао Лепава да сам на твом месту нашла бих неког паметног, богатог и лепог човека . Мирно певала и лепо живела”... А једном приликом, кад смо биле на плажи, ту се, али мало даље од нас, сунчао и мој човек. Шест година сам била са њим. Мајка га је гледала, мерила и казала: „Гледам како пролазе лепи момци и гледају те, а шта си нашла на овоме несрећнику. Кратак му врат, а види тело... Све сам видела, само нешто нисам”. А ја јој кажем: „Па можда је, мајко, баш то оно право, оно што ниси видела”. А она ће тада:„Па добро Лепава, ако је право оно што нисам видела, онда је то друга ствар”...


Коментари10
0c6c1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragana Rosic
Lepu obooozavam, a Vas intervju mi se svidja iznad svega. bravooo,majstore,"Politika" je nas list,i tako treba da pisu oni koji vole svoju zemlju i narod, Poz.
Вукадин Врбник
Интњересантно да код свих набрајања пјевача, најуспешнијих, најпопуларнијих, најбољих, заобилазе се имена Јордана Николића и Мериме Његомир ! У ширим слојевима нису најслављенији вероватно за то што су квалитетом изнад тих слојева. Било би заиста неукусно у истој средини или тексту говорити о Цеци Ражњатовић и њима и рецимо Душици Вилкић, Јасно говедаревић... Али зар се међу онима који знају шта је вредност не појави жеља да раде на укусу пука? Лепој сва признања.
Profesor
Sramota za najstarije novine na Balkanu da uopste objave ovaj intervju! Lepa da ne pominje Silvanu i ne prica o "cudu" kako se "uspavala"...bla,bla,...ona samo nek peva seljacima a intervjue neka daju pismeni! Naravno ko voli narodnu muziku bez duse,nek je slusa.
adam UE
Ono sto je za francuze bila Edit Pijaf to je za Srbe Lepa.Živela jos sto leta Lepa
srpkinja_iz_amerike
Bas lep intervju. Nasa kraljica izvorne narodne muzike je prirodna, realna, puna sebe, ali na jedan dobar nacin, jer ceni sebe ali ne nipodostava druge. Ne pravi se da je veliki humanista, ali se vidi da je dobar covek. Zivela Lepa Lukic i njen glas srpskog slavuja.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља