субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Приштинска звона на Светог Николу

субота, 19.12.2009. у 22:00
Сечење славског колача у цркви (Фото Ж. Ракочевић)

– Бог ми је испунио жељуда поново зазвоним у својој цркви – каже и плаче док говори Илија Трајковићиспред обновљене цркве светог Николе у Приштини.  Заједно са свештеником Мирославом Попадићем он је до 17. марта 2004. године бринио о храму, певао, прислуживао и често био једини верник на службама.

Међутим, тада је евакуисан и пресељен у контејнерско насеље подигнуто у Грачаници за расељене у мартовском погрому. Из тих металних кутија, поклона руске владе, сваког Светог Николе Илија и Благуна, већпету годину, крећу у Приштину да у цркви обележе крсну славу. У свој дом нису могли јер се, у различитим периодима, у њега усељавало неколико албанских породица, а данас су од три куће Трајковића остале руине јер је сваки од узурпатора приликом одласка узимао све што је могло да се однесе: покућство, врата, прозоре, цреп, инсталације из зидова. Илија не жели ни да оде до дома, каже „нема шта да види, а данас сам срећен јер је црква обновљена и може Богу да се служи, а и слава ми је”. Насупрот њему, Благуна кад год дође у цркву иде и у свој дом: „Ево ту је био свети Никола, наша славска икона; а погледај сада – то је јавни клозет, смеће... Туга!” Прича више за себе о неким кућним ситницама, распореду само њој познатом, подизању деце, повратку у свој град.

За оне који су остали у Приштини, њих мање од педесет, црква је место састајања, утехе и друштвеног живота, без локалног свештеника. Први пут послемартовског погрома 2004. године јуче су звонила звона, процес обнове је при крају, а залагањем дечанских монаха црква је опремљена основним стварима. „Добили смо многоствари од дечанских монаха и од групе из Београда која је овде била. Мало је више људи, три колача су данас пререзана, а не један као раније. И звона су звонила, чини ми се да то све иде некако набоље. Надам се да ће нам одобрити и службу да имамо, па да овде долазимо и чешће, сваке недеље, а не само за славу”, каже Драгица Јанићијевић.

Већина ових људи у позним годинама – последњих аутентичних становника Приштине – прошла је тешке тренутке у протеклих десет година. Научили су да трпе, сналазе се, прикривају, избегавају невоље, неки од њих по две године нису излазили из свог стана, неки су пребијани као Вука Ивановић. Због свега тога потребна им је посебна брига, потребни су им сусрети с људима, потребно им је да с неким поделе љубав нагомилану у годинама самоће и остављености.

Живојин Ракочевић

---------------------------------------------------

Црква св. Николе у Приштини подигнута је 1833. године, а до темеља спаљена марта 2004. године. Тада је потпуно уништен иконостас, рад дебарских мајстора, један од највреднијих и уметнички најостваренијих радова те школе. Комплента архива матичних књига је потпуно изгубљена, као и јеванђеља, поклон руских царева с краја 18. и почетка 19. века. У протеклих неколико година црква и помоћни објекти су обновљени и оспособљени за живот и повратак свештеника.


Коментари8
aaf8a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Горан Јевтовић
Почетком 90-тих крштен сам у овој Светој Христовој Цркви. Био је то најсрећнији дан у мом животу! Управо је отац Мирослав обавио ту Свету Тајну... Храбри Божји свештенослужитељ. Узданица и утеха нас Срба у Приштини. Драги Бог нас је чувао тада, учио и опомињао, призивао себи, и ево, полако нас враћа у своје окриље. Велико хвала нашој јерархији на челу са Епископом др. Артемијем и нека их Господ сачува, учврсти и охрабри да сачувају православни дух српског народа и Свету косовку земљу! Слава Оцу и Сину и Светоме Духу. Амин.
ЗОРАН ШУНДИЋ
ХВАЛА БОГУ И НИКОЛАЈУ ЧУДОТВОРЦУ И ЗАШТИТНИКУ!- Велика је и ненадокнадива штета за иконостас и књиге јеванђељске. Вандализам ће бити кажњен, кад тад. И биће верника на служби Божјој у овој српској цркви.
Sladjan
Danas zvona sutra vernici,dace bog.
Душан Челић
Као рођеног Приштевца и поклоника Светог Николе, дирнула ме је ова репортажа господина Ракочевића. Ако дозволите, додао бих и ову горку историјску паралелу: Оно што је за тешке и дуге турске окупације настало захваљујући упорности, оданости и довитљивости наших предака, разорили су арбанашки погромаши у ''миру'', и то, какве ли ироније, у ''миру'' под покровитељством Уједињених Нација !?! Нека би Господ дао да будемо достојни наших прадедова, да памтимо и никада не заборавимо где су наша кућишта и духовна уточишта. Утуљена звона, чији је звук све ове године одзвањао у нашем памћењу, поново су зазвонила у нашем граду из кога смо изгоњени, у који ћемо се сигурно вратити !!!
Љуба Андрић
Heка молитве Светога Николе и свих Светих буду са вама у све дане ваших живота.Дај Боже!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља