уторак, 19.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:52

Расута сећања на шабачке Јевреје

недеља, 20.12.2009. у 22:00
Јеврејско гробље у Шапцу (Фото М. Мијушковић)

Шабац – У Шапцу данас нема Јевреја. Суморног 13. октобра 1941. немачки војници су све мушкарце старије од 14 година на најбестијалнији начин уморили у бари Засавици код Мачванске Митровице. У једној раци нашло се 1.057 људи Мојсијеве вере – 131 староседелац, а остало избеглице из средње Европе, којима је овај град широм отворио своја врата, у тренутку када нико у свету није желео да их прими. Јеврејске жене и деца су у јануару 1942. пребачени марвеним вагонима до Руме, а одатле пешке до концентрационог логора у Земуну, где су заувек остали...

Последње две јеврејске породице из Шапца, чији је предак Хаим Аврамовић, као официр краљевске војске, чудом преживао заробљеништво у Немачкој, иселиле су се у Израел почетком распада бивше СФРЈ. О народу који је у овом граду живео више од два века сведоче још само јеврејско гробље, највеће у западној Србији, зграда синагоге у Улици Владе Јовановића, чије је власништво неочекивано постало спорно, и изложба о конфискацији и секвастрацији имовине, коју је ових дана припремила виши архивар Недељка Сарић, а отворио судија Окружног суда Гојко Лазарев.

Спомен без обележја јесте и запуштени млин у кругу трговинског предузећа „Нама”, у Улици Јанка Веселиновића, некада власништво винарског трговца Јакова Вукосављевића. Пред зиму 1939. године у Шабац је стигло 1.300 Јевреја из Аустрије и Чехословачке, чија су три брода месецима била укотвљена на Дунаву код Кладова, јер је Румунија забранила прелаз преко своје територије, а Енглеска није дозвољавала усељавање у Палестину. Шабачки градоначелник, доктор права Миодраг Петровић, понудио им је гостопримство и у град који је имао свега 16.000 становника почела је да се слива река људи.

Рођака Петровићевих, касније позната шабачка учитељица Мара Јовановић, забележила је своја девојачка сећања на отмене, одмерене, вредне и брижне људе који су говорили углавном немачким језиком.

У старом млину било је смештено 500 Јевреја, а остали у житарским магацинима Драге Тошковић и Прашкој банцина крају Поп-Лукине улице и по кућама у граду и околини. Угледни домаћин Драгић Адамовић из Јевремовца прихватио је седморо странаца, а своју вилу у Великој Врањској отворио је и председник општине Петровић. Придошлице су успостављале присне везе са Шапчанима, старији људи су одлазили у читаоницу и узимали књиге на немачком и француском, а младићи и девојке припремали приредбе.

Тројица Јевреја играла су у првом тиму „Мачве”, од којих је највећа звезда био Курт Хилковец, за кога се причало да је чувеном Замори дао пет голова.

Са окупацијом све се изменило... Јеврејима, и староседеоцима и избеглицама, одузета је сва имовина и стављена под секвестар, о чему сведочи изложба у шабачком Архиву. Лекарима и занатлијама забрањено је да раде, додељене су им жуте траке, а крајем јула пребачени су у логор на Сави.

Убијања у граду почела су у ноћи између 20. и 21. августа 1941. Ликвидирани су угледни лекари др Бора Тирић и др Алфред Бата Коен, абаџија Милутин Јовановић, житарски трговац Риста Укропина, земљорадници Милутин Петровић, Милорад Мисојчић, Никола Перић... Јевреје логораше Немци су натерали да мртва тела обесе по бандерама у центру, а сутрадан покупе и утоваре на општинска кола којима се вукло ђубре. Убијени су сахрањени у заједничкој гробници на Доњошорском гробљу.

После неуспелог ослобађања града, 25. септембра, из Француске је пребачена 342. пешадијске дивизије, која је спроводила одмазду. Око 5.000 Шапчана, којима су Немци прикључили и 1.057 Јевреја из логора на Сави, натерани су да трче 23 километра до логора у сремском селу Јарак. Јевреји су ликвидирани 13. октобра у засеоку Полој, између Саве и пута Мачванска Митровица – Засавица. Јама је била дугачка 202, широка 2-2,5 и дубока 2 метра. На једнаком растојању Немци су поболи 50 кочева, а свака жртва морала је да га опкорачи, лицем окренутим јами. У леђа су пуцала по два војника.

Очевидац злочина, земљорадник из Мајура Милорад Јелесић, који је из шабачког логора доведен да закопава мртве, испричао је да су Немци били прострли ћебе на које су Јевреји спуштали новац, прстење и све што се могло наћи од драгоцености. Убијеним људима чупали су клештима златне зубе, а ако се није могло – одваљивали су их цокулама.

Стари млин у кругу „Наме” још постоји. Међутим, нема обележје да су ту живели и нестали многи суграђани. Председник Удружења ликовних стваралаца Шапца Слободан Пеладић предлагао је да се зграда превори у музеј. Синагога је запуштена. После рата, јеврејска заједница у Србији предала је зграду општини, а од 1987. до 2009. године овде је била смештена периодика Библиотеке шабачке.

Ових дана појавио се извесни господин Стефановић, који тврди да је зграда његово власништво...

Мирољуб Мијушковић


Коментари14
5e8c6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Predrag Koen Avramović
Tek sada sam prvi put video članak, i svima se zahvaljujem na lepim rečima o svom dedi Haimu i ocu Zoranu, a još sam ostao i bez reči jer sam preko ovih komentara saznao da imam i rodbinu u Nemačkoj. Ako neko ima više podataka o Dušanu Miloševiću (napisao je komentar) , voleo bihda stupim u kontakt sa njim. Što se tiče stare sinagoge, bilo bi baš lepo da se napravi muzej u toj kući. Osim toga, imamo i dosta podataka i fotografija . Hvala. Predrag Koen Avramović iz Izraela.
Miodrag Djordjevic
Ja zivim u Americi i mislim da bi bilo dobro da neko iz Politike ovaj clanak dostavi:Izraelskoj Abmasadi u Beogradu,Americkoj Ambasadi u Beogradu i Jewish World Congress u Americi,oni mogu pomoci da se u Sabcu na Savi podigne lepi Spomenik i Istoriska Biblioteka Jevrejskog Naroda u Sabcu i Srbiji.
skolak
..svaki pijetet i počast žrtvama,suosjećanje,svakako se moglo daleko više uraditi u spomen Šabačkih Jevreja.Ne ponovilo se ikad više,nikad....
Nikoa Zec
Sigurno se zna koja je jedinica to uradili pa bi bilo uputno i to napisati jer njemci i danas tvrde da je Vermaht samo vodio rat a SS bio nadlezan za ovakve gnusne zlocine ,kada se ovakvi tekstovi pisu vjerovatno Jevrejska zajednica u Srbiji ima te podatke pa bi i to trebalo napisati u tekstu.
MiRa
Jedan spomenik je najmanje sto moze i mora da se podigne. To je jedino sto zrtve stiti od zaborava. Pokoj im dusi, smrt fasizmu!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља