уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 20.12.2009. у 22:00

Оснабрик, шта је остало од историје

Коњички официр Градимир Милојковић (у средини) са својим колегама официрима 1942. године

Од нашег специјалног извештача
Оснабрик, децембра – Субота ујутро, док град спава мирним европским сном, љубазни домаћини отворили су ми капију некадашњег највећег логора за официре ратне заробљенике Југословенске краљевске војске у Немачкој. Снежне пахуље, трава зарасла у коров, надограђена заштитна жица, две старе оригиналне бараке какве су биле пре 65 година и пуно неких новијих објеката које су касније подизали Британци, који су ту после маја 1945. имали своју војну базу. С једне стране логора железничка је пруга, с друге нове изграђене приватне куће. Мир и тишина царују овим простором.

Оснабрик, „Офлаг 6 Ц” логор у којем је у Другом светском рату био затворен цвет војне интелигенције Југословенске краљевске војске, официри који се нису мирили с поразом у Априлском рату. Њих више од 6.000 било је смештено у педесетак барака опасаних бодљикавом жицом уз стражарске торњеве начичкане митраљезима. На сваког заробљеника одређено је четири квадратна метра простора. У једној соби у бараци било је двадесетак официра.

Заробљени југословенски официри били су заштићени Женевском конвенцијом, животи им нису непосредно били угрожени, нису морали ни да раде. Свако јутро било је постројавање, старешине барака давали су рапорт дивизијском генералу Милану Љ. Поповићу, он је рапортирао армијском генералу Димитрију Живковићу, а он је у име свих официра предавао рапорт о бројном стању немачком генералу команданту логора.

Били су југословенски краљевски официри ратни заробљеници, али су и у тим условима задржали официрски понос и достојанство професије. Негде одмах после доласка у логор, почела су прва одвајања по националној основи, официри Хрвати одмах су се одвојили у посебан део логора. Свако јутро су подизали своју хрватску заставу и после месец дана Немци су их пустили кући. Официре Јевреје, а било их је скоро 500, Немци су прво груписали у лошије бараке, али су после протеста осталих југословенских официра престали да их малтретирају, јер су Немци Женевску конвенцију ипак поштовали колико-толико. Живот у логору сводио се на слушање вести Би-Би-Сија на прошверцованом радио-апарату, свакодневна постројавања ујутро и увече, али и спортске и културне активности. У логору је било чак пет фудбалских тимова, играле су се утакмице којима је присуствовао целокупни састав логора. Један од тих тимова играо је 1943. године у саставу: Сава Аџић, Андрија Вајс, Иван Јоксић, Живојин Гуцић, Божидар Трифуновић, Гавра Гаврановић, Војислав Николић, Стојан Стојановић, Драго Петровић, Живојин Миловановић, Стеван Кривокапић, Бранко Радосављевић, Момчило Рајић. Официри су имали и своје позориште у којем су давали представе, као рецимо, „Коштану”. Имали су и редовну верску службу коју је обављао свештеник, официр Милан Јовановић. Заробљеници су добијали пакете хране од Црвеног крста из Србије и никада се није догодило да су Немци отворили било који пакет. Чак ни пред крај рата када хране није било ни у Немачкој.

И онда је 6. децембра 1944. године британска авијација брутално бомбардовала логор југословенских краљевских официра. Била је ноћ, а заробљеници ни у време тог бомбардовања нису смели да излазе из својих барака јер би немачка посада логора одмах отварала ватру. По логору су падале британске фосфорне бомбе, 116 југословенских официра тада је убијено, шездесетак их било рањено. Немци су касније отпочели с расељавањем логора, колону заробљеника је код Остеркапена опет бомбардовала по дану британска авијација и тада је погинуло још 14 југословенских официра. И коначно крајем рата Британци су ослободили југословенске краљевске официре.

Док стојим у хладно суботње јутро поред остатака бараке 54, у којој је четири године у соби број 15 био и мој отац као активни потпоручник Југословенске краљевске војске, размишљам како је тужна била судбина тих официра. Зашто су их Британци два пута бомбардовали, а знали су да је то логор наших официра? Постоје снимци РАФ-а на којима је обележено да су ту ратни заробљеници. Да ли је логор у Оснабрику, заправо, могао да буде српска Катинска шума? Део наших млађих официра вратио се 1945. у Југославију, највећи део виших официра, посебно генерала, отишао је за САД, Канаду, Аустралију, Британију. Бојали су се комуниста у Југославији.

После 65 година од британског бомбардовања логора у Оснабрику је одржана велика комеморација, свету архијерејску литургију служио је владика средњоевропски Константин. Положени су и венци на гробове и спомен-костурнице погинулих официра. Били су ту и представници Војске Србије, војни аташе из Берлина, наши официри на школовању у Немачкој, генерални конзул Србије из Хамбурга. И људи који су највише учинили да се трагичне жртве од пре 65 година не забораве, пре свега госпођа Љеља Слијепчевић и парох цркве у Оснабрику

отац Синиша Вујасиновић. У храму Српске православне цркве у Оснабрику био је и бискуп Франц Роде, као и градоначелник Оснабрика, Бурхард Јаспер. Сви годинама долазе овде, а ученици гимназије у Оснабрику раде матурске радове на тему тог логора и његовог бомбардовања.

Нама је требало 65 година.

Мирослав Лазански

Коментари103
71b88
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Decak
Hvala Miroslave Lazanski, ovo je vrlo lep clanak o 6 000 nasih oficira koji su proveli 4 ratne godina u zarobljenistvu. Vidim da su Nemci bili vrlo korektni prema njima, dok su ih nase posleratne komunisticke vlasti, potpuno zaboravile i skrajnule.
Jelena Obradovic
Moj pradeda je jedan od poginulih oficira...žao mi je...Srbija je uništila moju porodicu 90-tih godina, i moj život je uništen, i jedino što čekam jeste dan kada ću kupiti kartu u jednom pravcu i nestati iz ove balkanske zemlje zla...eto, toliko imam da kažem, kao potomak jednog poginulog oficira
Војислав Милин
Ово је још једна табу тема из Другог светског рата у српском колективном памћењу. Јасно ми је да се о фрустрацијама и непријатним искуствима нерадо прича, али опет истина би требало да се зна. Ја знам тек толико да је мој деда Сава Н. Јанковић као резервни официр био у логору Оснабрик и да се пешке вратио у Србију.
Dragan Micic
Prvo da vas pozdravim i pozelim srecan praznik Vidovdan sa malim zakasnjenjem.Juce sam bio sa porodicom u Osnabriku na svecanoj Liturgiji povodom Vidovdana.Istoga dana smo i polozili,vence na groblju ubijenih Srprkih oficira.Sta meni nije promaklo a meni se cini mnogima jeste,da Koje kriv za njihovu pogibiju.Kriva je izdaja kraljevine Jugoslavije koja je svojom kapitulacijom unela haos u redove nase vojske( mesavine od mnogih nacija Koje su nas izdale pred sam pocetak rata).To je sve i uzrokovalo masovnoj predaji nasih oficira i vojske.Znaci nema ni govora da su komunisti krivi za taj haos na pocetku rata.i za smrt nasih oficira ovde ubijenih u Osnabriku.Naravno da nisu oni nista krivi sto je bila izdaja i kapitulacija tako brzo.od strane tadasnje vlade.i da nisu zasluzli zaborav.Vecna im Slava
Igor Volinjec
Moj deda kapetan III-klase,Stanimir Milanovic iz Jagodine, takodje je bio u logoru oflag 6C u Osnabriku. Tamo je dosao iz logora XIII B iz Nirnberga negde krajem 43' pocetkom 44', ali e na misteriozan nacin likvidiran 10.07.44'....Nemamo nikakve zvanicne podatke sta se zapravo desilo...kruzile su mnoge price, da je prkosio nemcima, drzao antinemacke i antikomunisticke govore, jer je bio odan zakletvi Kralju i Srbiji. Postovani citaoci ako neko bilo sta zna o ovom dogadjaju ili je nesto cuo od svojih bliznjih koji su isto bili u tm logoru, neka mi da neku informaciju.Inace deda je sahranjen tamo na srpskom groblju. Znaci on nije poginuo u bombardovanju logora nego ranije jula 44' Hvala Vam unapred na svakoj informaciji....IGOR
Jasna Cirovic
Službeni glasnik i Zavod za udžbenike objavili su Sabrana dela Stanislava Vinavera u 18 knjiga. Ovo kapitalno delo koje je priredio Gojko Tešić dobilo je priznanje za izdavački poduhvat godine na Međunarodnom sajmu knjiga u Podgorici 2015. Prvo kolo Vinaverovih Sabranih dela dobilo je priznanje za izdavački poduhvat godine na 57. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Nakon mnogo decenija, konačno je celokupno delo jednog od naših najvećih pisaca i jezičkih volšebnika dostupno čitaocima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља