субота, 23.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Судбина једног речника

Аутор: Мирјана Сретеновићуторак, 22.01.2008. у 22:00
Олга Московљевић у очевој радној соби (Фото Л. Адровић)

Матица српска из Новог Сада прошлог октобра објавила је капитални једнотомни Речник српског језика у којем је, први пут после Вуковог Речника из 1818, на једном месту дат научни попис 80 000 речи стандардног српског језика.

Отприлике у исто време објављен је и 17. том Речника српскохрватског народног и књижевног језика Српске академија наука и уметности, која има у плану да у низу томова обради око пола милиона речничких одредница.

Није новост да се речници код нас појављују веома ретко и да захтевају дуготрајан истраживачки рад. Тим пре, предмет су стручних дебата, али су и под будним оком јавности. И, док са једне стране, стижу похвале због појаве значајних пројеката, са друге се могу чути замерке и неслагања. Тако је у нашој рубрици „Међу нама” ових дана објављено писмо читаоца који не залази у стручну дебату већ само указује на превисоку цену Матичиног речника (од 6 000 динара), и на незнатан број примерака у којем је Речник објављен (свега 500), истичући потребу да речник нашег језика треба да буде приступачан сваком „иоле писменом Србину”.

Да расправе које, иначе, увек прате појаву речника српског језика, могу имати и врло непријатне последице показује и случај капиталног издања Речника савременог српскохрватског језика угледног лингвисте Милоша Московљевића (1884–1968).

Овај речник, са преко 50 000 речи, објављен 1966. године, доживео је тужну судбину и пре него што је оцењена његова стручна вредност.

Исте године кад је штампан – анатемисан је и забрањен. О околностима тадашњих догађаја, у разговору за наш лист ћерка Милоша Московљевића, преводилац Олга Московљевић (86), прича:

– Отац је филологију дипломирао у Русији, а докторирао на Београдском универзитету. Целог живота бавио се политиком и научним радом и био је заљубљен у српски језик и Вука Караџића. На изради Речника радио је 20 година потпуно сам, а знамо да се сви речници израђују тимски и да је то веома пипав посао. 

Према њеном уверењу Речник се нашао на ломачи због „три четири речи које су сметале Централном комитету Србије”.

– Између два светска рата отац је био посланик Земљорадничке странке. Пошто се бунио против краљевих одлука, убрзо је пензионисан. Због бунџијског става сматрали су га за левичара иако никада није био комуниста. По завршетку Другог светског рата, власти су га позвале да им приђе, и поставиле га за министра шума. За амбасадора у Норвешку одлази 1947. У то време стижу му писма од сељака, да се заузме да их пусте из затвора, јер нису могли да испоруче довољно жита. Помагавши њима, отац се замерио комунистима, каже наша саговорница.

Олга Московљевић објашњава и то да у Речник нису унета имена свих народа, па тако ни Хрвата. Тачније, како наводи, нису унета имена оних народа која имају неправилну множину што је, опет, некима засметало.

– Множина од ’Србин’ није ’Србини’ већ ’Срби’, и као неправилна множина овај пример ушао је у Речник. Нису унета имена народа који имају правилну множину: Хрват-Хрвати, Француз-Французи... Отац је, иначе, пре Другог светског рата сарађивао са хрватском Сељачком странком, што значи није био против Хрвата.

Неколико дана након промоције Речника 1966, у „Политици” је објављен чланак Мирка Тепавца, тадашњег уредника „Политике”, са замеркама на објашњења појединих речи, а убрзо затим Окружни суд у Београду донео је одлуку да се примерци дела заплене и униште.

У Тепавчевом чланку, између осталог, пише:

„Није намера написа да оцењује научне вредности овога речника. Оно што је привукло нашу пажњу и не односи се на језик у ужем смислу речи. Читалац, који је макар и површно, прелистао речник нашао је, благо речено, чудна значења за иначе добро познате речи и појмове”, пише Тепавац и свој став илуструје примерима.

Наводи реч „четник” која је у објашњена као „добровољац у саставу нередовних оружаних чета које су се бориле а) пре Балканских ратова за ослобођење од Турака, синоним комита, б) за време Другог светског рата против партизана”. Потом реч „четништво” – „комитски покрет за ослобођење од Турака”, односно реч „партизан” – „1) учесник партизанске борбе, 2) човек који се пристрасно руководи интересима своје политичке партије”.

Тепавац се даље у чланку пита „зар је могућно да само др Московљевић не зна за другачија значења речи ’четник’ и ’четништво’, и закључује да је политичка доследност аутора очигледна.

После поновљеног издања Речника, Мирко Тепавац се поново огласио 1990. године, овај пут у „Борби”, где је порекао да је само због његовог текста у „Политици” Речник забрањен и уништен. У том допису је подсетио да Милош Московљевић није био само лексикограф већ и посланик са 10-годишњим стажом (министар и амбасадор), дакле, није био у сукобу са комунистичким режимом и није могао бити „беспомоћан пред политичарем Мирком Тепавцем и његовим чланком у ’Политици’”.

Контактирали смо Мирка Тепавца који је остао при истом ставу, рекавши да је ово за њега и онда била „завршена ствар”. Не само, како нам је рекао, да су се Речнику могле приговорити лексичке недоследности (о чему је у „Политици” тада писао и Александар Вучо), већ и јасно изражен политички став аутора. Тепавац тврди да ни у каквој хајци није учествовао, и да је за забрану Речника сазнао из новина…

Ово су, укратко, чињенице које су исписале судбину једног речника.

Његово поновљено издање штампала је издавачка кућа „Аполон” тек 1990, а треће издање 2001. објављује „Гутенбергова галаксија”. Данас, како смо још чули од Олге Московљевић, занимљиви су и неистражени дневници које је водио Милош Московљевић, где је описао своје разочарање ситуацијом у земљи. Они су поклоњени Академији наука а дозволу да их истражује добио је научник Момчило Исић.


Коментари0
64740
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља