петак, 03.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:16

СРЕЋНА НОВА 2009.

Аутор: Ђорђе Вукадиновићпонедељак, 21.12.2009. у 22:00

Сви знамо причу о баби (постоји и верзија са чобанином) која је повицима „вук!” узбуњивала село, а када се вук напокон појавио више јој нико није веровао и нико јој није дошао у помоћ. Али могућ је и обрнути случај. Наиме, да се неке добре вести толико пута најављују, објављују, повлаче и развлаче да када се коначно и догоде сви су већ огуглали и више им се нико не радује.

Као што сам већ рекао ономад, и „бели шенген”,и ССП,и разни „одлучујући искораци” на европском путу већ су толико пута прослављени и, такорећи, авансно наплаћени, да је било илузорно у том погледу очекивати неку еуфорију. И зато, поштено говорећи, актуелне евроекскурзије у стилу „први пут са Божом, Палмом у Европу” имају више комичан ефекат него што додатно подстичу српски ентузијазам гледе европских интеграција. Не треба заборавити да је, својевремено, и Милошевићева пропаганда бездушно експлоатисала тему српске националне угрожености, спољних непријатеља и домаћих издајника, да му на крају људи нису веровали чак ни оно у чему је био у праву.

Стављање Србије на „белу шенген” листу представља добру вест и нико нормалан то неће порицати. Међутим, исто тако нико нормалан и одговоран не би смео да визне олакшице, одмрзавање Прелазног трговинског споразума или, евентуално, будуће затварање неког поглавља у преговорима са ЕУ ставља у исти ранг са заштитом националног суверенитета и територијалне целовитости. И то не само када је реч о Косову и Метохији. Сигуран сам да би задовољство због тога што је српски европски воз најзад кренуо са мртвог колосека било неупоредиво веће да не постоји извесна сумња да је тај помак – макар индиректно – плаћен и ценом коју напросто није пристојно и није европски плаћати.

Зато је, чак и ако се поклопило случајно, а скоро је сигурно да није, веома ружан утисак оставила чињеница да се дефинитивна потврда вести о укидању виза преклопила са тренутком усвајања Статута Војводине у републичком парламенту. Чак и ако вероватно није било директног притиска и условљавања у форми „визе за статут”, овакав „тајминг” недвосмислено говори о томе да су и у самој власти (тачније, у макар једном њеном делу) били свесни да је ту реч о нечему што је помало непријатно, чега се можда треба стидети и што треба држати што даље од фокуса јавности и себе лично. Уосталом, зар би, у противном, и председник и премијер пропустили прилику да се појаве у Новом Саду на свечаном проглашењу статута?

Нема спора да је технички део посла око укидања виза одрађен углавном успешно и професионално. И у том смислу све надлежне службе и министарства заслужују похвалу. Али не треба претеривати. Истог дана кад и Србији, визе су укинуте и за Македонију и Црну Гору. Ако су њихови органи, чији административни капацитет, најблаже речено, није био на нарочитом гласу чак ни у размерама некадашње СФРЈ, дакле, ако су македонски и црногорски државни органи успели да испуне све шенгенске захтеве, не видим разлога за претерану еуфорију у Србији. Тим пре што они пад шенгенског зида нису морали плаћати ампутирањем – барем, визним – дела своје територије и грађана на простору Косова и Метохије.

Сем тога, ових дана се најављује да би у наредних годину-две могле бити укинуте чак и за Русију и Украјину. Зато мислим да је тај процес рушења „шенгенског зида” мање плод неке ванредне способности домаћих политичара, а много више у вези са проблемима на европском тржишту радне снаге, тј масовним одласком у пензију послератне, такозване „бејби-бум” генерације, као и жељом да се актуелна демографска рупа у ЕУ популацији радије попуни лакше адаптивним, белим и хришћанским становништвом са европског југа истока него муслиманима и обојеним имигрантима из Африке и Азије. Но, наравно, то вам европски комесари и наши политичари никада неће тако рећи. Први због политичке коректности, а други из страха да не девалвирају сопствени успех.

Било како било, мора се признати да је власт ову годину окончала фуриозно, у готово предизборном стилу. (А опозиције, односно „националних странака”,опет, баш као и у завршницама последњих предизборних кампања, нигде није било.) Визе, трговински споразум, кандидатура и – као обавезни шлаг на политичкој торти – нови анекс уговора са ,,Фијатом”, који ће, изгледа, коначно морати нешто и да уложи у крагујевачки „посао века”, који му је држава Србија тако великодушно поклонила. Ако изузмемо ,,ситницу” од оних Динкићевих 1000 евра од акција и (не)научну фантастику у виду „двеста хиљада нових радних места”, чињеница је да је ова влада испунила већи део своје европске агенде. Али треба приметити и да су сви поклони испод ове новогодишње јелке, заправо, прошлогодишњи. Односно сви су најављени до краја 2008. и први јануар 2009. Да су стигли тада када су обећани, Србија можда не би била много срећнија земља, али би српска влада била у много бољем положају. Овако, сви ови европски дарови, по свој прилици, једва да ће бити довољни за миран зимски сан и да зацеле вождовачке ране.

А о Косову, Војводини и Републици Српској ћемо, ваљда, мислити сутра.

главни уредник часописа ,,Нова српска политичка мисао”


Коментари91
1260a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

exNS
@sv-NS-detelinara. Moj pradeda bio general u Austrougarskoj vojsci - pravoslavac ponosni. Bio je za ujedinjenje, ali je uvek upozoravao na namere i osobine "Dinarskih" Srba. Ajde svi da postanemo Vojvodjanske naravi, i eto nama prosperitetne srpske zemlje. A ovi sto su podrzali Principa i dele zaslugu za gubitak 1/3 muskog stanovnistva; onda gurnuli Hrvate i Slovence u unitarnu zajednicu bez razmisljanja o posledicama; kreirali 27. mart demonstracije i prepustili Srbe Jasenovcu, itd itd - mozda su imali prave ideale za pocetak. Ali im je egzekucija potpuno propala. I nemojte ih hvaliti.
sv-NS-detelinara
@exNS , 23/12/2009, 15:51 Pa, kolega otkrili ste se-razgolitili. Kao prvo, Srbi su bili slugerani ili vojnici (jako rijetko oficiri)u toj vašoj Austrougarskoj i kroz Srbiju su došli do Srpske Vojvodine. Mađari su bili i tata i mama, pa vam (ko zna kada su vaši pristigli) nije bilo teško. I, država UVIJEK podrazumjeva silu. Jedino ova naša nesretna Srbija ne koristi te atribute za zaštitu cjelovitosti i vršenja funkcije države. Država nije vaše imanje, pa da je cijepate i dijelite kako vam se prohtije. Koliki samo časni Srbi izgiboše za tu ideju, da bi ih njihovi nacionalno nesvjesni nasljednici izdali. Vojvođani, šta to biješe?
exNS
@sv-NS-Detelinara. Dobro, ajde onda Detelinara, kad budete imali 500 godina drugacije istorije od Centra Grada (Vojvodina i 'uza' Srbija), svoje pisce, kulturu, glavni grad u Becu umesto u Istanbulu (ne da je jedno bolje ili losije, ali je DRUGACIJE), dacemo vam POKRAJINU. Vovjodjani autonomasi ne zele DRZAVU, nego samo da su svoji na svome, a deo SRBIJE. Ima dosta mesta na svetu da posluze za primer kako se to lepo i bezbolno i za jedne i druge moze uraditi. Znam da je tesko razumeti, ali to ce nas Vojvodjane autonomasi samo ucinit srecnijim gradjanima Srbije drzave. Drzava ne mora da znaci sila.
Зоран
Дефинитивно је тачно да Европи треба радна снага, ево Немци помишљају да наше дипломе признају, сами кажу да је то због мало младих и мањка стручњака.
sv-NS-Detelinara
@exNS , 22/12/2009, 16:40 Vi očito ne znate šta je država. Ne čudi me kada znamo kakvo nam je školstvo. Evo, ja sa Detelinare hoću da me Centar N. Sada ostavi na miru, a ne da sve vuče u taj najbogatiji dio grada. Kao da mi sa Detelinare ne izdvajamo sredstva za gradski budžet. Novac koji je grad ubrao naplaćujući rentu za novoizgrađeno naselje na teritoriji Detelinare su pokupili u Centar, a nama na Detelinari ostavili muku sa infrastrukturom. Hoćemo Detelinaru za državu. Kako Vam sada ovo zvuči?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумнисти

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља