понедељак, 18.06.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:42

Три деценије Новог таласа

Аутор: С. Стаменковићуторак, 22.12.2009. у 22:00
Но­во­та­ла­сна жур­ка у СКЦ, 1983.

Прошло је три деценије од настанка „новог таласа”, неформалног покрета који је крајем седамдесетих година прошлог века уздрмао југословенску јавност својим храбрим експериментима у музици и на сцени. Студентски културни  центар, „база” деловања припадника „новог таласа”, обележио је те дане изложбама и панел-дискусијама, а недавно су о овом феномену говорили главни „кривци” за покретање новоталасне бујице – Небојша Пајкић и Момчило Рајин, тадашњи уредници спољног програма СКЦ-а, уметник Коста Бунушевац и драматург Бранко Димитријевић.

Евоцирајући успомене на стварање последњег великог уметничког покрета у Југославији, Небојша Пајкић каже да је, доласком на место уредника Спољног програма СКЦ-а, 1977. године, затекао прилично досадну атмосферу.

– Од 1971. године почео је убедљиво најодвратнији период у српској историји. Ништа се није дешавало. У Студентском центру, где је преко дана пуштана класична музика, постављане су изложбе које су могли да разумеју само историчари уметности. Студенти нису били заинтересовани за то. Постао сам 1977. године уредник и одлучио сам да урадим нешто другачије – каже Небојша Пајкић.

Пајкић истиче да је било младих људи са идејама, попут бубњара Боре Лонге, који је тврдио да ништа не може да се уради. Међутим, у Београду је било људи који раде занимљиве ствари и отворио се простор за свежије идеје. Тако је Лонга у Студентски културни центар довео Косту Бунушевца. Поред њега, тада се у СКЦ-у појављују бендови „Лимуново дрво”, „Игра стаклених перли” и „Електрични оргазам” и полако се формира база за експериментално позориште и алтернативни рок, који ће касније добити и име – „нови талас”.   

– Један од главних протагониста био јер и Марко Пешић, аутор песме „Утисака пуна глава”. Певају је данашњи саветници председника Небојша Крстић и Срђан Шапер – присећа се Пајкић.

Коста Бунушевац је у то време направио представу „Драгиша, живот је чудна ствар”, која је изазвала буру изненађења, па и негодовања.

– Појавио сам се на сцени у црним хулахопкама, тегет џемперу и са розе минђушама, чула се пољска музика. Први пут смо позвали публику на бину, да учествује у представи – каже Коста Бунушевац.

Публика је представу доживела као скандал, било је звиждука и гађања поморанџама, говори Бунушевац.

– Међутим, није било реакције јавности, титоизам је био прилично незаинтересован. Тако да смо на миру могли да обављамо естетику и уметничку револуцију – констатује Бунушевац, сада професор на Академији лепих уметности.

Небојши Пајкићу су се, као уредничко појачање, придружили Момчило Рајин и Бранко Димитријевић, са својим позориштем „Догађај”. Димитријевић се присећа да су се за представе његовог театра увек тражила карта више, а имале су по сто и више извођења. 

– Недавно сам покушао да оживим једну од тих представа, чак смо имали и неколико проба, али то више није могуће извести. Најбоље је да представе живе својим животом у сећању људи – закључује Димитријевић.

– „Нови талас” је наставио да се шири читавом Југославијом – каже Небојша Пајкић. – У СКЦ су почели да долазе „Панкрти”, бенд који је у Словенији био забрањен, али је у Београду могао слободно да свира. Постојала је јака веза између Београда, Загреба и Љубљане.

– Појавило се много бендова па је направљен маратон под називом „Последња игра”. Свирали су „Идоли”, „Урбана герила”, „Шарло Акробата”. После тога су почеле да се наплаћују карте, долазила је комерцијална епоха – каже Небојша Пајкић, који је и сценариста филма Мише Радивојевића „Дечко који обећава”, својеврсног манифеста деловања „новог таласа”.


Коментари5
d33b5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Markus
samar? nije problem zasto se samar desio, problem je u tome sto se desio... vidim da u srbiji jos uvek ima ljudi koji to ne razumeju. oni verovatno samaraju i svoju decu. zato je i novi talas tako marginalizovana pojava, i zato se u ovom kontekstu pominje Brodski... laku noc!
Stevo
Definitivno, borba protiv sistema, porba protiv rezima, titoizma je opasna srpska bolest. Sad sam shvatio terapeutski samar E. Kusturice ocu novog talasa!
vasa
@ petar sajic. Mi jesmo bili "... samozadovoljni u svojoj subverziji", G. Sajicu. I neka nam se oprosti taj blagi, elitisticki, velegradski snobizam. Ako nista zasluzili smo ga jednom cinicnom Monti-Pajtonovsko/Gandijevskom filozofijom i otporom sistemu oko nas. Da, ... moze sve to i uz "smeh i zezanje", sa pivom u ruci! Izvinjavam se zato u ime svoje generacije, sto nismo zadovoljili vas kriterijum revolucionarno/disidenske varijante borbe protiv komunizma. Ali ... bilo je zabavno! I ne, nije nam nikakav "hleb na stolu", postovanog Brodskog - bio cilj. Ne zaboravite da smo svi tada imali crvene SFRJ pasose sa kojima smo mogli u svet bez viza ako nam je bas do potere za "sinonimima ljubavi", Brodskog, - jako stalo.
Goran
Lepa prilika da se podsetimo doprinosa Borisa i Tucka, prvih autora muzicke serije "Pop Ekspres", tandema koji je izmislio MTV 10 i kusur godina pre MTV-a, za, oko i u korist Novog talasa. U produkciji RTV Beograd, glavni muzicki urednik prof. Baronijan Vartkes.
petar sajic
Lepa vremena novog talasa. Medjutim, ostalo je za sve nas nedoreceno, zasto je od novog talasa ostala samo ljustura lazi? Verovatno,zato sto taj talas nije u sustini bio blizak narodu, istinskom zivotu, vec izgleda suvise samozadovoljan u svojoj subverziji. Nekako ne mogu da a da ne vidim reci Brodskog koji kaze: " Za njih su najvaznije stvari bile hleb na stolu,cisto odelo i zdravlje. To su bili njihovi sinonimi za ljubav, i bili su bolji od mojih." Protagonisti novog talasa ovo nisu znali, niti ce ikad znati, odnosno spoznati. Naposletku, sve je to istorija. Hvala, zurnalistu na finom tekstu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља