четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:55

Докторов лет за историју

Аутор: Миодраг Шашићуторак, 22.12.2009. у 22:00
Др Владимир Алексић и његова једрилица

Панчево – Нико не зна зашто је подвиг др Владимира Алексића, иако добро знан историчарима ваздухопловства, широј јавности остао углавном непознат. Истина је да ни град, чији је грађанин био и где је лет 17. октобра 1909. обављен, није много учинио да му се одужи и његову славу разгласи. Чак и чланови локалног аероклуба, који су се једини сетили да ових дана прославе стоту годишњицу првог лета једног Србина, тек размишљају да свом клубу подаре име пионира нашег ваздухопловства.

Иза првог лета др Владимира Алексића остали су кратки новински извештаји и искази очевидаца. Да није фотографија његове једрилице, у причу би се могло и посумњати. На основу фотографије, аеромоделари Душан Варда и Мирослав Жупански начинили су 1969. године макету Алексићевог аероплана, која је данас у Музеју ваздухопловства. Варда нам је ових дана причао да је са Душаном Јанићем, дугогодишњим директором овог музеја, покушао крајем шездесетих година прошлог века да пронађе остатке Алексићеве летелице на тавану његове куће у центру Панчева. Његова рођака љубазно је објаснила да су остаци аероплана заиста годинама били на тавану, али да су их уништили време и изгазили оџачари који су се по тавану мотали, па су десет година пре Вардине и Јанићеве посете, приликом чишћења тавана, бачени у смеће.

Лист „Бранково коло” забележио је да је аероплан др Алексића био тежак 70 килограма и имао укупну површину 44 метра квадратна. Претпоставља се да је распон крила био око 12 метара. Уз помоћ столара, извесног Јордана, Алексић је две године припремао летелицу. Како мотор из Француске није стизао, одлучио је да полети на „систем праћке”. Кажу, 17. октобра 1909. (има и оних који тврде да се догађај збио четири дана раније) на пољани, у близини које ће три деценије касније нићи Фабрика авиона „Утва”, Алексић је полетео. Очевици тврде да је лет био кратак, али да је аероплан достигао висину од 15 метара. Приликом слетања, летелица је оштећена. Алексић опет одлази у Француску не би ли купио мотор за свој авион, али га опет одбијају. Онда се спрема да мотор набави у Америци. Пре поласка на далек пут одлази на операцију слепог црева, али се са ње не враћа. Умире децембра 1911. На панчевачком гробљу нема више његовог гроба, а човек који је био први Србин који је полетео на аероплану сопствене израде добио је у Панчеву тек једну уличицу која носи његово име. Већина Панчеваца не зна ни где се налази, нити су чули да постоји.


Коментари6
ed662
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nesa
Ziveo je i Mihajlo Pupuin i Mileva Einstein u tadasnjoj AU ali su uvek bili ponosni Srbi a ne Austrougari, i Pupin je bio od 1911 diplomata Kraljevine Srbije u Vashingtonu a ne diplomata Autro-Ugarske monarhije. Ti Srbi su zeleli da Srem, Banat, Backa prikljuce Kraljevini Srbiji, sto je i uradjeno 25 novembra 1918 u novosadskom paralamentu. Inace, Srbi u Vojvodini su imali poseban status kao narod za razliku od drugih.
Dejan
Neso, Dr. Aleksic je ziveo u Pancevu tj. ondasnjoj Austro-Ugarskoj, a ne u Kraljevini Srbiji.
А М
Занимљиво потсећање на пионире нашег ваздухопловства. Др Алексић је као и Суботичанин Сарић тежио висини и остварио почетне резултате, које никако не треба заборавити. Зато је ту Музеј ваздухопловства и карактеристичан торусни облик, који привлачи пажњу свих који слете у наш Бели Град. Импресиониран сам поставком, а нарочито је узбудљив експонат из Буђановаца. Сазнао сам да нарочито Јапанци радо купују по грам-два за успомену; (већи парчићи се не могу купити, не само што су скупи, већ се не нуде). Сваком бих препоручио да посети Музеј, нарочито омладини да се упознају са делом технике која се уз електронику највише и најбрже развила у последњих 100-њак година.
Misko Ikarus
Добар прилог, са мноштвом широј јавности непознатих података, на понос нашим храбрим и напредним прецима. Али како бива врло често са именима која се наводе у нашим новинама, скоро увек нека грешка. Оснивач Музеја ваздухопловства није Душан Јанић већ Чедомир Јанић.
Nesa
E, ali to je bila najaca zemlja balkana tada Kraljevina Srbija koja samo sest godina posle prvog leta aviona u svetu brace Rajt pratila svetske tokove, za razliku od ove trule Republike Srbije koja ne moze da se i dalje oporavi i sta od nje komunisti napravise zadnjih sest decenija.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља