уторак, 22.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Хрватски православци на темељима „ендехазије“

уторак, 22.12.2009. у 22:00
На пријему код Анте Павелића

Загреб – Вест да у Хрватској група грађана оснива тзв. хрватску православну заједницу чији је циљ формирање аутокефалне хрватске православне цркве изазвала је за сада бурну полемику на интернет сајтовима, док реакције власти и институција у Загребу практично нема. Једино се до сада огласио саборски заступник Самосталне демократске српске странке Ратко Гајица из Книна:

„Пристојно је не одрећи никоме право да се изјашњава, али овде се ипак ради о акцији која је политичке природе, иако на први поглед носи другачији назив. Ако оснивање самосталне православне цркве у Хрватској има политички циљ, онда то мени није симпатично и мислим да није добар потез. Уз све тешкоће које Срби у Хрватској имају, јако је важно да се очува и негује национални идентитет, да се заштите вредности које су Срби генерацијама у Хрватској стварали.“

Гајица каже да у демократским друштвима није проблем када неко жели да оснује неку верску заједницу, али је велики проблем ако тиме негира неку националну и етничку групу, а камоли народ.

„А управо то се дешава с оснивачима ове хрватске православне заједнице. Из онога што се може видети на њиховом интернет сајту, ХПЗ се заснива на ’ендехазији’ када су усташе измислиле ’Хрватску православну цркву’ да би очистиле хрватски простор од Срба“, додаје овај саборски заступник.

Најава формирања ХПЗ није превише узнемирила митрополита загребачко-љубљанског Јована. „Не знам колико има Хрвата који су православни, али њихов број је сигурно веома мали. Вероватно је реч о људима из мешовитих бракова и они могу по закону основати удружење. Али да би неко у православном свету добио цркву, мора да испуни за то прописане канонске услове. У противном, ако држава и одлучи да региструје неку верску заједницу која би се звала ’хрватска православна црква’, она ће имати статус тзв. Црногорске православне цркве коју предводи екскомуницирани Мираш Дедеић. Нико је неће признавати у православном свету“, објашњава митрополит Јован.

Иначе, Хрватска православна црква постојала је само три године и није је признавала ниједна аутокефална православна црква. Основао ју Анте Павелић указом 3. априла 1942. године по наређењу немачких власти, а циљ јој је био да онемогући утицај Српске православне цркве у Независној држави Хрватској.

Најављујући оснивање ХПЦ Павелић у једном говору 1942. године поручио: „У православље не дира нитко, али у хрватској држави не може бити Српске православне цркве.“

За поглавара ХПЦ поглавник је поставио тадашњег митрополита јекатеринославског и новомосковског Гермогена, члана Светог синода Руске заграничне цркве коју су руски емигранти основали у Сремским Карловцима после Октобарске револуције. Свети синод СПЦ у окупираном Београду одмах је осудио неканонски чин оснивања ХПЦ, а Свети синод Руске заграничне цркве је Гермогена ставио под забрану свештенодејства.

Митрополит загребачко-љубљански Јован подсећа да су у тадашњој ХПЦ свештеници углавном били руски емигранти. „Било је, нажалост, и неких наших Срба као свештеник Јоца Цвијановић који је заједно са Гермогеном стрељан у јуну 1945. године.“

Проф др Вељко Ђурић Мишина, аутор студије „Усташе и православље: Хрватска православна црква“, каже да је позадина оснивања хрватске православне заједнице политичка с циљем да се застраше Срби и Српска православна црква у Хрватској. По попису из 2001. године у Хрватској има више од 300.000 Срба. Како каже овај историчар, поједини екстремни кругови у Хрватској и данас говоре како број Срба у Хрватској треба да буде испод три одсто (сада је око четири), а осим тога СПЦ располаже великом имовином која није још сва враћена.

„Иконографија сајта www.hrvatskipravoslavci.comje усташка. Знак хрватске православне заједнице је исти као и Хрватске православне цркве Анте Павелића. На сајту спомињу и заслуге Савића Марковића Штедимлије који је у НДХ био главни уредник часописа ’Хрватска православна црква’. Преко овог гласила Павелић је ширио своју пропаганду“, истиче Вељко Ђурић Мишина, додајући мање познати детаљ. Устав тадашње Хрватске православне цркве писао је Антонио Јерков, активни члан Усташке младежи. Јерков је касније писао и устав још увек канонски непризнате Македонске православне цркве која се средином шездесетих година прошлог века одвојила од СПЦ.

Р. Арсенић – М. Пешић


Коментари25
b423d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan P.
HPC do kraja svoga postojanja,maja 1945.godine nece uspeti da imenuje "svoga patrijarha".A prica o potrebi da se dobije saglasnost vaseljenskog patrijarha bila je zelja tvoraca ove izmisljene crkve da zavaraju narod.Po zakonima pravoslavlja jedini koji bi trebalo da prizna HPC bila bi-SPC.Crkva "pravoslavnih Hrvata"nastala je od dela SPC.Jedini nacin da se ona legalizuje bilo bi priznanje njene matice-SPC.Normalno,ustaska vlada ondasnje nacisticko-genocidne tvorevine NDH ne bi nikada trazila priznanje od onih koje ne priznaje.Takodje i Sinod SPC nikada ne bi priznao ovu vestacku tvorevinu stvorenu na grobovima srpskog pravoslavnog naroda u NDH.Stvorena od ustasa, HPC ce do kraja svog postojanja ostati verni izvrsilac politike genocida nad srpskim narodom u NDH.Iako je njen uticaj medju pravoslavcima u NDH bio neznatan, on je za ustaske vlastodrsce bio dragocen.A.Pavelic je svetu pokusavao da pokaze kako su price o nekakvom progonu pravoslavaca u NDH obicna izmisljotina!
Dejan Paunovic
Naravno nista cudno i iznenadjujuce od njih! Navikli smo decenijama unazad na njihove provokacije i podmetacine.Oteli su srpski jezik,teritorije, sada bi da otmu i srpsku veru!To je njihova "tisucljetna povijest"!Jasna politicka provokacija!
HRVOJE
Oni koji su potegli ovo pitanje, dobili su ono što su htjeli- medijsku praćenost. Tu se radi o politčkim marginalcima,tzv. desne provincijencije, koji u medije mogu samo preko plaćenih oglasa, a za to nemaju love. Jasno da akcija rađa reakciju s druge strane i treba pričekati da tema postane passe.
Beli Grad Brko
Ako je tacna procena istoricara da je cak negde do 70% stanovnistva Hrvatske , srpskog porekla, dakle, nekadasnji Srbi, pa po toj liniji i Pravoslavci, onda je trebalo davno stvotiti Pravoslavnu crkvu u Hrvatskoj.Danas je od tog Srpsko-parvoslavnog zivlja samo oko 4% Pravoslavnih Srba.Ovi Pravoslavci na celu sa mitropolitom Jovanom trebaju da pokazu pravo jevandjelsko razumevanje za svoju pounijacenu bracu.Tesko je i zamisliti kakvog bi to imalo terapeutskog znacaja za pojedince kao i cele porodice, koje su pod najtezim ucenama prihvatile latinsku jurizdikciju i donekle veru.Isto je tako tesko zamisliti koliko bi ta odluka , 70% stanovnistva Hrvatske, da se vrati ,kako to mnogi od njih jos nazivaju "Pravoj viri, Staroj viri" imalo uticaja i blagotvorno delovalo na preostale unijate, te tragicne shizofrene licnosti i porodice, sirom sveta. Makar iz ekumenskih obzira , ocekuje se od Vatikana da ih prizove na ovaj spasonosni korak, a od Majke crkve, SPC, da im da podari autokefaliju.
Mirjana Tinkovich
Kada se Jugoslavija raspala, jedna moja prijateljica (ovo je u SAD-u) dosla je da mi kaze prvi put, da je ona Hrvatica. A ja je pitam:"Kako si ti Hrvatica, kad ti je deda Srbin i mati Srpkinja". Pricala mi je godinama ranije, kako se deda zaljubio u Talijanku u Splitu, pa je roditelji nisu dali, dok ne predje u katolicku veru i on je promenio veru, da ne izgubi devojku. E pa sada - ako je promenuo veru, onda treba da bude Srbin katolicke vere, ja to kazem mojoj, do tada prijateljici i jos kazem - kako od Srbina posta Hrvat. To joj nije odgovaralo, jer htede da bude Hrvatica iz Beograda, gde zavrsi fakultet i udade se za Srbina. A ja ostah ono sto sam bila dok je bilo Jugoslavije i posle njenog raspada, a to je - najveci broj mojih predaka su Srbi, a posto su iz Srema (bivsa Austro-Ugarska), zenili se sa Madjaricama a jedna od pra-baba je bila Grkinja. Bez obzira na raspad drzava, moje poreklo uvek ostaje isto jer ja znam ko sam i sta sam, a ko nezna neka menja ime i veru.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља