уторак, 13.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 23.12.2009. у 22:00 Мишa Ђурковић

КАД ГЕНЕРАЛИ ПРОГОВОРЕ

Као реакција на мој претходни текст о опасностима од злоупотребе еколошких мотива у (гео)политичке сврхе, појавила су се два текста. Колега колумниста приписао ми је поремећај у социјалној оријентацији, а стари дипломата је отприлике подсетио да кад Уједињене нације (читај ЦК) изађу са смерницама и задацима ту нема више шта да се расправља.

Управо у томе се, чини ми се, разликујемо. По мом дубоком убеђењу, задатак човека од науке је да посебно у време када медији више служе за манипулацију и спиновање него за информисање, трага за истином са пуном свешћу да је до ње изузетно тешко доћи; да не верује у дату слику и званичну верзију већ да покушава да истражи стварне мотиве актера и да колико може реконструише реалне интересе и токове историјских догађаја.

Ето, управо ових дана навршиле су се две деценије од такозване револуције у Румунији која је почела 22. децембра да би три дана након тога био убијен дотадашњи председник државе и партије Николае Чаушеску са својом супругом Еленом. Званична верзија каже да се румунски народ спонтано организовао и срушио мрског диктатора коме су затим у Трговишту његови представници испоставили заслужени рачун за сва злодела која је нанео свом народу жељном демократије. Значајан сегмент овог сценарија је и наводни терор који су терористи, бивши чланови Секуритатее, спроводили на улицама пуцајући из снајпера, али су заједничком борбом народа и војске савладани и тако је револуција одбрањена.

У ову верзију ће тешко поверовати било ко ко ишта зна о томе како се организују и спроводе државни удари. Још од почетка деведесетих почело је испитивање позадине румунских дешавања да би се до данашњих дана сакупила велика количина материјала који говори нешто сасвим друго. Још 1996. Линц и Степан су у једном од најбољих прегледа транзиције, и код нас преведеној књизи „Демократска транзиција и консолидација”, као најрелевантнију представили тезу да се у Румунији радило о пучу који су организовали људи из Чаушескуовог окружења. Значајни моменти за овакав ревизионизам су свакако и јавне опсервације чувеног генерала Јона Паћепе, аутора књиге „Црвени хоризонти”, и посебно документарни филм аустријске новинарке Сузане Брандштетер, „Шах мат” у коме је између осталог некадашњи мађарски премијер Миклош Немет отворено говорио о великој помоћи коју су они пружили колегама у Румунији.

Непосредно пред овогодишњу прославу, огласио се поново сигурно најважнији актер ових дешавања, генерал Виктор Станкулеску. У књизи „Истина коначно”, која се састоји од серије интервјуа коју је са њим направио историчар Алекс Стоенеску, овај контроверзни генерал, тадашњи министар одбране, човек који је Чаушескуа спаковао у хеликоптер и искључио из система моћи, а затим организовао његово суђење и егзекуцију, будући министар индустрије а затим и одбране, који сада лежи у затвору издржавајући петнаестогодишњу казну због наредбе да се пуца на демонстранте у Темишвару, изнео је своју верзију децембарских дешавања. У поменутој књизи он тврди да је уклањање Чаушескуа било предвиђено још после његовог последњег састанка са Горбачовoм када је одбио да спроведе демократске реформе у земљи. Станкулеску тврди да је још у марту имао састанак са људима из КГБ, да су читав спектакл организовали руски агенти из цивилне и војне службе, као и да је постојао висок степен координације између руских и западних (ЦИА) служби.

Иако и ове генералове тврдње морамо узимати са резервом, између свих ових истраживача ревизиониста, који се иначе разилазе у проценама да ли је руска или америчка страна имала значајнију улогу, постоји висок степен слагања око неколико ствари: ради се о добро организованом пучу а не о спонтаној револуцији; пуч је уз одлучујућу подршку страних служби организовала екипа инсајдера; власт су преузели људи из другог реда комунистичког ешeлона а не демократски опозиционари и дисиденти; убиство Чаушескуа је противправно и било је непотребно, али су га људи из његовог окружења уклонили да би спречили да на евентуалном суђењу објасни и њихову улогу; вишедневни наводни терор био је добро контролисан и имао је функцију припреме Чаушескуове егзекуције, као и давања легитимитета новој власти Фронта за национални спас.

Занимљиво је да се у овим анализама слабо помиње још један значајан моменат, чињеница да је Чаушеску тврдоглаво истрајавао на политици враћања свих дугова. По цену изгладњивања и смрзавања људи успео је да отплати румунски спољни дуг. Он је иначе са 209 милиона долара крајем 1989. нарастао на 78 милијарди евра колико износи данас.

Следеће године се навршава прва деценија од наше „револуције”. Тим Маршал, Бујошевић, Радовановић, и други аутори су већ дали довољно материјала за реконструкцију нашег 22. децембра. А и наш спољни дуг солидно напредује. Остало је још да и наши генерали прозборе коју.

научни сарадник у Институту за европске студије

Коментари24
0a0c6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља