четвртак, 13.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:22

Заоставштина Радомира Путника у Војном музеју

Аутор: Т. Бојковићсреда, 23.12.2009. у 22:00
Део поставке у Војном музеју

„Вратили смо учитеља ученицима”, рекао је Зоран Ивковић (73), праунук војводе Радомира Путника, када је јуче и званично испунио аманет синова, кћери и других потомака великог стратега да се његови највреднији лични предмети, тестаментом поверени на чување Српској православној цркви „док не прође комунистичко време”, трајно предају Војном музеју у Београду, заједно са делом личне заоставштине чуване у породичним фондовима. Тиме је Војводска соба овог музеја, у којој се још од 1961. налазе предмети тројице славних Путникових ученика и сарадника – војвода Степе Степановића, Живојина Мишића и Петра Бојовића – најзад обогаћена и вредном збирком човека који је од 1912. до 1916. био начелник штаба Врховне команде српске војске. Њу између осталог чине и једина два Путникова одликовања за која се зна да су сачувана, Орден Карађорђеве звезде са мачевима четвртог степена и врло редак страни орден, највише енглеско војно одликовање – Орден светог Михаила и Ђорђа. Њега је првом српском војводи указом наменио британски краљ Џорџ Пети, деда садашње краљице Елизабете II.

Према речима пуковника Мирослава Кнежевића, начелника Војног музеја, идеја о прављењу поставке предмета који су припадали Радомиру Путнику настала је пре четири године, приликом изложбе у Војном музеју која је била посвећена личностима значајним за ослобођење и уједињење Србије и Црне Горе. Њу је посетио и Зоран Ивковић, незадовољан што и предмети његовог прадеде нису међу експонатима. Када му је предочено да Војни музеј нема ни један тродимензионални предмет војводе Путника, Ивковић је рекао „имаћете га већ сутра”. И заиста, већ сутрадан, у Музеју се појавила лична ратна касица војводе Радомира Путника коју је он добио на поклон од завода у Крагујевцу, са посветом утиснутом 1914. године и златником из 1876. године. Ивковић је потом у неколико наврата поклањао предмете Војном музеју. Међу драгоценостима био је и стони сат из војводиног радног кабинета.

Драган Драшковић, директор краљевачког Народног музеја, каже да су до дела заоставштине чувеног војводе дошли још пре 11 година, када су музеј и архив у Краљеву почели да припремају велику изложбу поводом 80 година пробоја Солунског фронта. Он и један колега, обојица историчари, кренули су на терен, и у истраживачки део посла. Нашли су доста предмета и успут имали среће да чују податак да се заоставштина војводе Путника налази у манастиру Жича.

– Одмах смо реаговали, отишли смо до епископа жичког, покојног владике Стефана, који нам је уступио предмете по нашем избору за изложбу. Они су ушли у каталог, који је стигао до праунука војводе, и кренула је „прича” о преузимању заоставштине и њеног доласка у Војни музеј, где припада – казао је Драшковић.

Тако је, захваљујући помоћи Драшковића и СПЦ, Војни музеј дошао до великог броја докумената и личних предмета војводе Путника, али и његовог сина генералштабног пуковника Димитрија Р. Путника, прикупљено их је близу 200.

Ту су сада и војводина пешадијска сабља, шајкача са кокардом, еполете, наочаре, перорез, новчаник са четири српска новчића, повеље и дипломе о додели одликовања, пасош, фотографије, радна бележница, грађа за историју ратова 1885, књиге, лична архива, лична преписка са краљевском породицом и многа документа која тек треба да се обраде и конзервирају.


Коментари2
908ca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

brankica kostic
Najmladja sam cerka Aleksandra Protica, solunca koji je na svojim ramenima i svojim rukama preneo starog vojvodu Putnika preko Albanije do Grcke, gazeci hladne reke i planine. Ponosna sam na svog oca i sve njegove saborce koji su prosli Albansku golgotu i potom oslobodili Srbiju. Smatram da je zaostavstina vojvode Radomira Putnika zaista amanet nasem rodu i drago potsecanje na mog oca koji je sa svojim saborcima izneo breme svog vremena kao i potsecanje na neizbrisive vrednosti koje su nam ti junaci i ljudski divovi preneli. Da na svetu jos uvek postoje vrednosti kakve su bratsvo, ljubav, covekoljublje, rodoljublje, junastvo i nadasve, dobrota.
Dejan Breskovski
U Kumanovskoj bitci vardarska armija koju je vodio zloglasni Zeki pasa potucena je tako jako da se nikad nije oporavila .Velika zahvalnost HEROJIMA KUMANOVSKE BITKE oslobodiocima Makedonije i moga grada Kumanova .Vecna im slava .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља