уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:29

Саплитање о судове

Аутор: Стеван Лилићчетвртак, 24.12.2009. у 22:00

Тензије које прате реформу нашег правосуђа достигле су кулминацију у актуелној скупштинској расправи.

Реформа судства има своју законску и правну димензију. Међутим, након актуелне расправе у Скупштини Србије, јавна расправа о реформи судства добија политичку димензију.

Да подсетимо, претходно планирана реформа правосуђа на основу сета закона предложених од стране посланичке групе ДСС-а још 2001. године, и на снази док је ДСС био на власти, није дала никакве резултате. Напротив, неповерење грађана у правосуђе расло је сваким даном да би према неким истраживањима прешло чак 80 одсто. Довољно је само пратити „Инсајдера” на ТВ-у и видети да је енормни број кривичних дела навијачких хулигана волшебно нестао оног тренутка када је доспео пред судове.

Реформа правосуђа одлагала се дуго, ради проналажења ефикасне стратегије и спречавања политичког утицаја на избор судија, све у циљу да се изаберу компетентни кадрови који ће отклонити неефикасност српског правосуђа и неповерење грађана Србије у ову грану власти. Садашња реформа отпочела је доношењем пакета правосудних закона у децембру 2008. године, а на основу Устава и Уставног закона из 2006. Доношењем ових закона, народни посланици су дали политички и правни легитимитет реформи судства и тужилаштва. Ти исти посланици дали су мандат Високом савету судства да спроведе реизбор судија прокламујући његову независност.

У актуелној скупштинској расправи на дневном реду није била тачка о реизбору судија од стране Високог савета судства већ избор нових судија (оних који никада до сада нису били у том статусу). Међутим, индикативно је да су баш посланици ДСС-а ову расправу претворили у политичку „димну завесу”. Ефекат ове скупштинске расправе довео је до отвореног мешања парламента као законодавне власти у послове судске власти. Ово је до сада био најјачи удар политике на независност правосуђа. Расправа о томе зашто неко није а неко јесте изабран за судију, да ли се може изјавити жалба Уставном суду или не, зашто председник Друштва судија није реизабран и слично није ствар посланика већ суверено право судске власти оличене у Високом савету судства. На овом савету је и да пружи образложење оним судијама који нису задовољни одлуком овог тела. Ни питање „крњег” састава савета није било на дневном реду нити може утицати на пуноважност одлука о реизбору.

Нелегитимна расправа о реизбору судија представља директно мешање законодавне власти у судску. На дневном реду скупштине била је расправа о судијама које се први пут бирају на ту функцију. Уместо тога расправа је протекла у међусобном оптуживању посланика да је реизбор судија био заснован на подели политичког плена.

Да је реформа правосуђа преко потребна, познато је грађанима Србије. Међутим, морамо скренути пажњу на Кривични законик који има кривично дело недозвољено коментарисање судског поступка. По овом параграфу, случајеве насиља на утакмицама и њихово судско процесуирање, није могуће приказивати у емисијама као што је „Инсајдер”. Ово је супротно препоруци бр. Р (2003) 13 о медијској дистрибуцији информација у вези са кривичним поступцима. Савет Европе препоручује да, о кривичним поступцима од јавног интереса и о кривичним поступцима које привлаче пажњу јавности (какав је случај Уроша Мишића), сама судска власт обавештава медије о поступку.

Спречавање обавештавања јавности о судским поступцима по основу Кривичног закона, са једне стране, као и нелегитиман „упад” парламента у питање реизбора судија, са друге, сигурно не доприноси циљевима реформе правосуђа – независном и ефикасном судству.

www.slilic.com
професор Правног факултета у Београду


Коментари5
73457
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

srb-in
kakvi su nam profesori,sudstvo nam je odlicno.obican politicki pamflet kako rece jedan od predhodnika,sa akcentom na dezurnog krivca DSS
Ђуро
,,Ни питање „крњег” састава савета није било на дневном реду нити може утицати на пуноважност одлука о реизбору,, Каква је то наука кад може да буде и овако и онако (Ивошевић - Лилић)
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Tacno je da nelegitimna rasprava o (re)izboru sudija predstavlja direktno mesanje zakonodavne vlasti u sudsku. To mesanje je nastalo, izmedju ostalog, i zato sto u Ustavu u clanu 146. stav 2. pise "Sudijska funkcija je stalna", a zatim u clanu 148. stav 1. apsurdno stoji "Sudiji prestaje sudijska funkcija...razresenjem iz zakonom predvidjenih razloga...".
dobar student PF
Hvala ti, Boze, sto me je upravnom pravu ucio prof. Kavran. Ovo je politicki pamflet, ne ozbiljan pravni clanak.
citac
Svaki clanak-komentar u "Politici" koji potpise profesor Stevan Lilic, za mene je taj dan praznik.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља