субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Пунокрвне и мртве књиге

Аутор: Драган Јовановић Даниловпетак, 25.12.2009. у 22:00
Драган Јовановић Данилов

Наш свет је несавршен и отуда потреба за романом. Одувек ме је привлачило комплексно питање романескне естетике, поготово данас у времену романа површних, без уметничке дубине и психолошке продубљености, романа из којих је нестала зачараност. Нема више великих, чудовишних романа какви су „Тера ностра“  Карлоса Фуентеса, „О јунацима и гробовима“ Ернеста Сабата или „Неподношљива лакоћа постојања“ Милана Кундере. Дух романа јесте дух многоструких перспектива. Као и свет, и роман, као чудовишна форма, представља неразмрсиву сложеност.

Роман је за мене монтажно повезивање збивања у времену и простору у једну развојну и смисаону целину, која нам даје могућност и привилегију да згуснемо и скратимо реално време и да тако обухватимо дуге временске периоде, при чему прошлост коју реконструишемо читалац доживљава као садашњост. Роман је у власти времена, али је и време у власти романа. Јер, у роману се овремењује битак. Роман као онтолошко противљење свевласти времена и искорак из времена нас тако ефикасно ослобађа од власти времена, јер развремењује постојање.

Сухомесната романескна порнографија

Али авај, роман је данас, дефинитивно, ушао у своје фељтонистичко и маниристичко раздобље. Широку публику највише привлаче интернационални бестселери у којима доминира романсирање једне лажне страсти према древним тајнама, загонеткама и енигмама старог и средњег века. Такве књиге, намењене читаоцима осредњих естетских захтева, по правилу, продају се у стерилно одвратним књижарама које личе на супермаркете. Признајем да сам и сам прочитао множину таквих романа и да сам се заморио од изанђалих прича о темпларима, масонерији, Ватикану, Светом гралу и осмесима Мона Лизе. Мислећи, из ове перспективе, на такве књиге, обузима ме осећање преваре. Више је него јасно да ће бестселери Дена Брауна, штампани у милионима примерака, за коју годину завршити на суморном гробљу мртвих књига. Јер, књижевноисторијска одмазда је сурова. Пунокрвну књижевност угушила је индустрија књиге. А у симулираном свету, тешко је утемељити аутентичну романескну спознају. Поплава новоштампаних књига и сухомеснатих бестселер-полуфабриката западне хит продукције, те романескне порнографије, права је пошаст и поуздан знак распадања једног света који књиге конзумира као брзу храну и више не зна шта је истински исцељујућа и пунокрвна књижевност. Такве књиге вулгаризују часни цех издавача и понижавају дух читаоца.

(/slika2)Берлински зид је већ давно пао. Источна Европа и комунизам више нису интересантни западном читаоцу. Фокус се преместио на Индију, Кину и оријентализам. Данас је у моди мултикултурализам, проблем хибридних идентитета, рецимо, проблем асимиловања Индијаца у Енглеској или Кинеза у Америци, етнички ожиљци, јади адолесцената, хомосексуалне авантуре... Све је то, наравно, зачињено либералним идејама о хуманизму. Узмимо, рецимо, Енглеску. Као острво, она је и својеврсни психолошки и карактерни принцип који симболише трезвену одељеност, дакле, нешто тврдо и оклопљено. Једног енглеског читаоца ће, рецимо, увек више занимати да упозна искуства карипских досељеника у Енглеску у просечним романима и драмама Керила Филипса, или осредња проза било ког писца из бивших енглеских колонија и доминиона од, рецимо, одличног романа неког српског писца. Ми, и не само ми, не партиципирамо у Енглеској, јер смо, напросто, мала, словенска књижевност за коју рационални и цивилизовани енглески егоизам, не само што не мари, већ превиђа да уопште и постоји. Али, упркос томе, ми морамо настојати да том енглеском и европском читаоцу наметнемо своје приче, и то на сличан начин на који је, рецимо, индијска постколонијална књижевност наметнула европском, а превасходно енглеском читаоцу своје приче, или Латиноамериканци седамдесетих година своју бујну романескну флору.

Читава данашња цивилизација постоји у дисперзији и раслојавању. Ми живимо време једне касне, посустајуће културе у којој више нема књига које имају трансфизичку дубину сагледавања и разобличавања света. Нема широкообухватних романа који буде дубоко сећање и који би победили свеопшту распарчаност кроз дубоке силаске у стварност, кроз расветљавање и прозрење најтамнијих, инфрафизичких слојева психе. Мислим да множина писаца данас слабо познаје стварност па се зато без дубоког порива и мотива запућују у наративе са стереотипним, историјским заплетима. Верујем да похлепни поглед писца треба да буде спуштен на стварност. Психологија једне личности може се тачно приказати тек кад се та личност постави у чврсте друштвене оквире.

Роман је неисцрпна форма и сваки романописац је сам свој законодавац. То, засигурно, нису естетички цензори. Оригиналност једног романескног света јесте у његовој неухватљивости и несводивости. Роман је, ипак, непредвидив. Треба доћи до оних неиспричаних прича. То су тајне сторије које људи ником не желе да повере, јер, најчешће, представљају оштре хриди о које су се разбили. Романописац настоји да открије пут до таквих, неиспричаних прича, не само у другима, већ и у себи. А оне се најчешће крију у сновима и тамним огледалима несвесног.

Паорски дрзовити текстови

Дубоко сам убеђен у то да аутентичан роман ствара и обликује реалност. А затим, тек у сусрету са правим читаоцем такав роман добија посвећење. Роман и критика требало би да осветљавају једно друго. Нема романа без тумачења, као што нема ни мита без егзегезе. Тумачењем романа требало би да се баве критичари освештеног виђења уметности, спремни да учествују у светом критичком обреду вредновања, а не дивљи критичари без дела, немоћни да проникну у „надтекстуалну истину“ уметничког дела.

Данас смо сведоци страховитог оплићавања новинске књижевне критике. У прошлих неколико бројева Културног додатка „Политике“ читали смо неуке, паорски дрзовите, ћеретаво-клепетаве текстове књижевног аутсајдера Милете Аћимовића Ивкова који, упркос томе што је до сада објавио једну већ давно заборављену свешчицу песама, себи прибавља претензију на врховну књижевну арбитражу. Он себе, очигледно, сматра неупоредиво занимљивијим и значајнијим од аутора и романа о којима пише. Критичар који као Ивков напише ту недавно, у „Новостима“: „Данко Поповић (иначе аутор „знамените“ „Књиге о Милутину“) несумњиво је допринео еманципацији српске културе и националне мисли“ – јасно је открио свој критичарски хоризонт. Текстови тог дајџестираног деривата критичара препуни свепрожимајуће лажности, расходованих општих места и аутистички просањаних наклапања, напросто вређају читалачку интелигенцију. Озбиљна књижевна критика, то није новинарска деонтологија, нити простодушно изношење суда о једном књижевном делу, већ дубоко креативна, визионарска пројекција књижевног феномена. Само учене, дубоко етичне и високо освештене критичке свести обдарене предсказивачким даром могу спознати уметност.

Великом роману, као и веродостојној критици, потребан је велики разлог да би се појавио. Само оно што настаје искључиво из своје поособљене и ефективне закономерности може се у историји књижевности утемељити и увременити као вредност једног вишег, сублимираног реда. Романописац има само свој роман – он је његова мудрост и његова расправа.


Коментари8
2dd19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stevan Sremcevic
Interesantno je da gospodin Djordjevic potpuno ignorise nase srpske romanopisce u oijaspori za koje smo slusali da su neki od njih zaista izvrsni?!
kritičarka
Kritika M.A.I. bila je argumentovana, ma šta imali o njemu lično da kažete. Na sve strane priča se kako danas nema kritike, kako se zatire, a svedoci smo vrlo neumesnih reakcija pisaca na negativne kritike. Pa još ako pisac ima jako zaleđe, šta će kritičar? Da služi samo tome da mu pumpa ego? Sloboda kritici.
roman
kao i u Engleskoj i u Francuskoj nas roman je nebitan - prevedeni su klasici kao Andric, Crnjanski, Scepanovic, Pavic.... Albahari i u vecini slucajeva treba biti zahvalan ediciji " L'age d'homme" ( Dimitrijevic). Ne znam u cemu je problem u kvalitetu nije sigurno, u citalackim navikama i radoznalosti lezi deo odgovora no i to nije potpuno objasnjenje ( ponuda francuskih izdavaca je izuzetno bogata , literalno, prevode se pisci sa svih geografskih sirina i duzina). verovatno je dobrim delom u pitanju marketnig ( Rejnolds, Levi, ...prodaju se ko "alva" , ali i , pre par godina , izuzetni roman " Dobronamerni" Dzonatana Litela ili pak Mari Ndaje - ovogodisnji Gonkur. S druge strane nobelovci , osim Le Clezija , nisu imali spektakularnu prodaju) NA KRAJU VOLEO BIH DA MI NEKO OBJASNI STA JE TO "AUTETNTICNI ROMAN" - da li postoje kriterijumi za autenticnost ili neautenticnost nekog romana. Po meni autentican je autor, njegov stil i njegova prica, roman je samo posledica.
dani v
gospodine danilov,budite iskreni i pravedni prema svakom književnom delu...suština svake priče je u identitetu.svako dobro za pisca,kritičara i pesnika!
Marko Liberty
ZANIMLJIVO. Secam se nekih polemika koje su rodile nista' na stranicama Kulturnog dodatka kao i zadnje u vezi Oktobarskog salona? Gopodine Danilov nemoramo mi da se odredjujemo prema Engleskom citaocu pa imali bi naci i drugih repera u nasem odnosu prema, ANGLO SAKSONSKI odnos nije Danilovu vise primaran treba u tome pratiti promene a i za pocetak se odnositi prema sami sebi. Ako ovaj vas pokusaj donese polemiku kvaliteta Kisove odbrane od PASCADI koju sam neumitno gutao u svakoj reci i zarezu, evo cekam. Cestitam na NOT idolo poklonstvu "MALL" ova knjiga ali to je cinjenica i tim vasim postojanjem ROMANA nad romanima ako ih ima jos? vi ih prizivate ali se tesko i vide a teze i citaju. Svet se menja na gore? Liberty TOronto

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља