Србији је остало још три месеца да покуша да се договори са Хрватском о томе да не иду пред Међународни суд правде јер 22. марта истиче рок који је суд дао Србији да одговори на хрватске оптужбе за геноцид, али и да сама поднесе контратужбу.
Најава председника Бориса Тадића да ће Србија још мало сачекати пре него што одговори контратужбом, која је већ спремљена јер још постоји нада да се односи са Хрватском могу побољшати, није први покушај Србије да суседу пружи руку помирења. Најближе договору било се пролетос када је председник Хрватске Стјепан Месић у једном интервјуу рекао да се са властима у Србији разговара о повлачењу тужбе, али је због великог притиска хрватске јавности врло брзо демантовао да се у Загребу размишља о таквој идеји тврдећи да је погрешно цитиран и да је само рекао да српска страна то предлаже.
И док су политичари били на корак од договора десничарски настројен део јавности и у једној и у другој држави није расположен за ову идеју. Према њиховом мишљењу процес се мора одржати јер је то једини начин да се докаже шта се дешавало током деведесетих година и ко је у ствари био жртва геноцида. Стручњаци за међународно право, међутим, тврде да је „лествица” за геноцид врло високо постављена још у случају спора између Босне и Херцеговине и Србије када је геноцидом проглашен само злочин у Сребреници тако да су шансе да се неки други злочини окарактеришу на овај начин врло мале.
Међу правним стручњацима, како каже др Предраг Симић, професор Факултета политичких наука и бивши амбасадор Србије у Паризу, сматра се да је „босански”случај много убојитији него Хрватски јер Хрватска има своју „Ахилову пету” попут „Олује” и „Бљеска”.
„Суђење није потребно ни Загребу ни Београду. Изјава председника Тадића је управо била порука у том правцу – контратужба је спремна, а имамо времена да је поднесемо. То је порука будућем хрватском председнику да би било добро по две земље да се та прича заврши јер може направити велику штету”, каже Симић.
А да постоји шанса да рука помирења из Београда буде прихваћена посредно потврђује и председнички кандидат СДП-а Иво Јосиповић, коме се даје највише изгледа да на Пантовчаку замени Стјепана Месића. Он је у интервјуу недавно објављеном у „Политици” рекао између осталог „да је тужба поднесена давно, у тренутку када није било озбиљног помака у откривању судбине заточених и несталих особа, враћања отетог културног блага и кажњавања ратних злочинаца. Од тада учињени су многи помаци… Када би се проблеми решили на задовољавајући начин тужба не би била потребна”.
Председник Форума за међународне односе Милан Симурдић сагласан је са Симићем да је права ствар покушај Србије да ову тему склони са дневног реда без отварања судске расправе. У Београду се, како истиче, добро сагледава какве би последице по билатералне односе, али и регионалну сарадњу могло произвести суђење.
„Без обзира на исход процес би лоше утицао на билатералне односе у моменту када две државе покушавају да учине одлучујуће искораке према ЕУ. Да ли би то значило и застој у процесу европских интеграција не могу да тврдим, али хрватски тврди став мало подсећа на став Словеније око разграничења са Хрватском”, истиче Симурдић и додаје да су хрватски политичари у посебно деликатној ситуацији уочи председничких избора те да је теже очекивати да ће неко смоћи храбрости за помирљиве тонове према Србији.
Према Симићевим речима до неке нагодбе евентуално би могло да дође тек по завршетку председничких избора. „Имајући у виду расположење у Хрватској поготово на десници сваком председнику који би желео да направи нагодбу са Србијом била би потребна убедљива победа да би имао снаге да тако нешто уради. С друге стране, свакоме ко буде изашао као победник из председничке трке биће потребна нека врста нагодбе јер чини се да прича са тужбом и контратужбом сигурно не би изазвала одушевљење у Бриселу”, каже Симић.
Према Симурдићевим речима вођењем спора две земље би биле претворене у таоце прошлости уместо у актере будућности. То не значи да било шта треба оставити испод тепиха. Међутим, зна се шта се од сваке државе у региону очекује на путу ка ЕУ и боље је, како каже, да гледамо како то можемо заједно да остваримо него да гледамо како ћемо се саплитати.
Ј. Церовина
-----------------------------------------------------------
Пуповац: Срби у Хрватској ће покренути разговор између две земље
Тужбе нису поштен обрачун како то многи доживљавају. И Србији и Хрватској је јасно да суд неће пресудити ни у корист једне од две државе и када је то јасно обема странама онда се поставља питање зашто трошити новац, политичку енергију и зашто једни другима саплитати ноге, каже за „Политику” Милорад Пуповац, председник Српског националног већа. Он сматра да тужбе нису начин за суочавање са прошлошћу из деведесетих година већ да се напротив тиме она оживљава.
„Срби у Хрватској ће у данима који долазе учинити све да се са српске и хрватске стране покрену механизми за разговор а то је најважније јер тога није било. Било је покушаја, али није било разговора”, најављује Пуповац.
На питање колико би спор отежао положај Срба у Хрватској, он каже да би се вратило стање из деведесетих, без реалне шансе да се продискутује шта се заиста десило Србима у Хрватској. То би, каже, додатно компликовало односе Београда и Загреба што Србима у Хрватској не одговора јер се без сарадње две државе положај Срба у Хрватској не може битно поправити, а посебно положај избеглица.
