уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Памтим само лепе ствари

субота, 26.12.2009. у 22:00

Било је то давне 1984. године када је тадашњи гитариста „Рибље чорбе” Момчило Бајагић Бајага објавио први соло албум „Позитивна географија” и одржао први соло концерт у загребачком „Кулушићу”. Тада је и настала једна од најуспешнијих група на простору читаве бивше Југославије – „Бајага и инструктори”. Иако је живот бенда, како њен фронтмен, оснивач и аутор Бајага признаје, „почео непланирано”, група, коју је „крстио” познати рок новинар и критичар Пеца Поповић, ових дана слави 25 година постојања. За протеклих четврт века „Бајага и инструктори” објавили су осам студијских албума, иза себе оставили бројне хитове, обишли цео свет… Значајан јубилеј обележавају месецима уназад слављеничком турнејом, а током наредна три дана (понедељак, уторак, среда) 25. рођендан прославиће и с београдском публиком у „Сава центру”.

Славите 25 година постојања. Када сте оснивали бенд, да ли сте могли да претпоставите да ћете опстати толико дуго?

Не, то ми није било ни на крај памети. Нисмо ни планирали да тако дуго трајемо. Имали смо успешан период до почетка деведесетих, а онда је уследио потпуни хаос, рат, санкције... Пошто овде за нас није било места, јер се слушао само турбофолк, окренули смо се концертима у дијаспори. Готово десет година свирали смо свуда по Европи, куда је добар део наше публике у то време и отишао, потом у Америци, Канади, Аустралији, на Новом Зеланду, у Зимбабвеу, Казахстану… и захваљујући томе смо опстали. Дешавало се да за пет година два пута свирамо на Новом Зеланду, а ниједном у Нишу. Често смо свирали у Румунији и једном нам се десило да смо наступали на прослави града Темишвара, када је заменик градоначелника изашао и с нама на српском отпевао „Плави сафир”.

Протеклих четврт века сматрате успешним?

Како да не. Ми се заиста ничим другим нисмо бавили до рок музиком. У Србији није честа појава да људи могу од тога да живе. У музици сам радио све што може да се ради – од концерата, до примењених форми – музике за филм, позориште, децу, рекламе… Живео сам само од музике и то се у Србији може сматрати чудом. А током ових 25 година било је и лепо и ружно, и тешко и лако, и феноменално и катастрофално, али трудим се да памтим само лепе ствари. Када се осврнем уназад не бих ништа мењао јер то ваљда даје неку вредност ономе што си проживео.

У оквиру слављеничке турнеје већ сте обишли многа места. Где је било најемотивније?

Свуда је било добро. Знате, нема лоше публике, има само лошег бенда на бини и то је неписано правило. Али, ако нешто треба да издвојим, онда бих због посећености и значаја поменуо два недавно одржана концерта у Загребу, у дворани „Дражен Петровић”, који су стварно били феноменални. Публика је била већином млада, клинци од којих већина није била ни рођена када су неке од наших песама настале, а певали су све време с нама. Реакције су биле фантастичне, чак је на Јутјуб постављено на десетине снимака с концерта.

Славите и у Београду наредних дана…

Желели смо да за ову прославу 25. рођендана публици угодимо. Мислим да је „Сава центар” идеалан за прославу овог јубилеја. Верујем да ће то бити прави спектакл. Наравно, осим што све ово радимо за публику, радимо и због нас, јер се не слави баш сваки дан 25 година. Наша једина обавеза јесте да одсвирамо што више песама из свих периода наше каријере. Замислили смо да током три дана то буду три потпуно различита концерта. Пошто су ово наши слављенички наступи и пошто је Нова година, публика која сутра дође на први концерт на поклон добија албум „Позитивна географија”, други дан „Са друге стране јастука”, а трећи „Јахаче магле”, а од мтс-а добијају картицу с припејд бројем. Имаћемо и много гостију, поменућу Александру Ковач, Дејана Цукића, Ненада Стаматовића...

Колико се преношењем ваше музике с генерације на генерацију продужава живот „Бајаге и инструктора”?

Наравно да се продужава, иако ја никада нисам размишљао да тако нешто може да се деси. Највећи ми је комплимент што се наше песме свиђају клинцима. Смисао бављења овим послом видим у прилици да људима које не познајеш пружиш лепе тренутке. Ако у томе успевамо, то је стварно право задовољство.

И поред свега, налазите времена да стварате нову музику? А да ли понекад имате страх да ли ћете бити на „висини задатка”?

Компоновањем и писањем текстова бавим се више од три деценије. Тај страх, који помињете, имао сам пре двадесетак година, питао сам се да ли ћу моћи… Онда сам схватио да инспирација јесте врло битна, али да је рад много важнији. Неке старије и искусније колеге су ме својевремено, на срећу, саветовале да треба да се ради сваки дан. Ево, ових дана, поред свега поново сарађујем са Здравком Чолићем и урадио сам неколико текстова за његов нови албум, затим један текст за CD Жељка Јоксимовића, неколико за први албум Лене Ковачевић, којој сам желео да помогнем на почетку каријере… Урадио сам и неколико нових песама за себе и када прођу ови концерти потпуно ћу се посветити новом албуму „Бајаге и инструктора” и сигуран сам да ће изаћи до краја 2010. године.

Колико је стављање Србије на „белу шенген листу” значајно за наше друштво. И колико то вама, музичарима, олакшава посао?

То је заиста врло битна ствар за наше друштво, нарочито за клинце, који коначно могу да изађу из земље. Нажалост, у Србији имамо читаве генерације младих који никуда нису путовали. Могућност путовања без виза изузетно је значајна за све грађане. Значајно је и за све музичаре јер ће моћи лакше да оду у иностранство и погледају неки концерт, да купе неке инструменте којих овде нема, лакше ће, можда, остваривати контакте с менаџерима и продуцентским кућама из иностранства… Што се тиче самих концерата у иностранству, за њих ће нам и даље бити потребна радна виза. Уосталом, радна виза је потребна и једној америчкој групи која треба да свира у Великој Британији или Француској. Ево, ми смо пре два дана први пут ишли на концерт у Словенију без виза у пасошу, већ само уз визу на папиру и сада је неупоредиво лакше.

Активни сте учесник културне сцене Србије више од три деценије. Како оцењујете стање у култури данас?

С једне стране ситуација се побољшала, јер су се последњих пет-шест година неке ствари промениле набоље. Мислим ту и на ауторска права, која су коначно почела да се поштују, мада не до краја. Међутим, иза нас је тешка година јер је економска криза погодила све, па тако и културу. Нажалост, издвајања за културу била су мања. Када говоримо о „Бајаги и инструкторима”, ми као бенд нисмо ни на каквом буџету, па смо тако морали ове године да радимо много више, а финансијски смо прошли горе него претходне године. Али, опет то је био једини начин да годину „прегурамо” позитивно. Претпостављам да је тако било и у свим осталим областима културе.

Својевремено сте се ангажовали током председничке кампање 2008. године. Колико је за једног музичара паметно да се политички ангажује?

Ја сам се ангажовао у политичкој кампањи Бориса Тадића као грађанин, иако сам јавна личност. Подржавао сам ту политичку опцију, мислио сам да је то исправно и зато сам и учествовао у кампањи поводом председничких избора. Сматрам да је и стављање Србије на „белу шенген листу” показатељ да сам донео добру одлуку. Ја се, иначе, не бавим политиком и никада нисам имао никакве користи од тога, нити сам очекивао било какву корист. Имам свој посао који, хвала богу, добро функционише и немам потребу ни за чим другим.

За разлику од неких Ваших колега, Ви сте одувек били „доступни” и за јавност и за публику. Никада Вам популарност није ударила у главу, увек сте били „добар дечко” рокенрола?

Лепо је то рећи човеку који се ближи 50. години (смех)! Наравно да ме популарност није променила. Ја се овим послом бавим више од 30 година и замислите да сам све то време био неприступачан. Ја мислим да је ово посао као и сваки други. Данас је неко друго време у односу на оно у коме сам ја почео, има толико медија, а жута штампа је најпрофитабилнија и све се врти око новца. Али, увек сам ту јер знам да свако треба да ради свој посао и да сви заједно радимо на заједничкој ствари. А и у мом послу нема неких тајни које бих требало да кријем.

Јелена Копривица


Коментари6
0debd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Spiridon
Sve cestitke povodom jubileja Bajo tebi i tvojoj "Pozitivnoj Geografiji"Kao postovalac prije svega tvoje pozitivnosti a Boga mi i kreativnosti reci cu da 50% tvojih pesmica jesu tra-la la..a ova druga polovina vrhunski umetnicki i autorski rad vredan svakog pomena i postovanja gledano kroz svecke standarde...Vrhunac tvoga rada autorskog a i u produkcijskom smislu smatram album"Jahaci Magle"maa je i posle bilo izvarednih tonskih i tekstualnih "Slika"..I na kraju zasto nespomenuti i to da si ZVEZDAS.Svako dobro kralju lakih nota..
Pera
E moj Ranko. To hrvatski tinejdzeri slusaju Bajagu. Nasi slusaju Cecu i Jecu, ili nesto jos gore.
Ranko E.
Sve cestitke Bajagi i Instruktorima. Gledao sam na youtube snimke s koncerta u Zagrebu - stvarno nezaboravna atmosfera. Nadam se da ce i u Beogradu biti priblizno. Iza bajage stoje pesme, najbolje pop pesme ikada napisane na prostorima bivse YU. (Za one koje se ne slazu, neka navedu primere koji govore suprotno.) To su njegovi rezultati. Kakvi rezultati stoje iza ljudi ovde predstavljenih kao "muzicar" i Kosta, to neka oni sami sebi odgovore.
Nena
Svka cast Bajaga, zelim ti bar jos toliko uspesnih godina.Puno pozdrava od devojcice od 38 leta koja te je poljubila na koncertu u Krusevcu kad je imala 14. I sad bih to isto uradila.
Коста
Ко памти само лепе ствари, сам себе осуђује на то да му се ружне све више понављају, док га не збришу. То важи за народе, нарочито српски у новијој историји, то важи и за појединце.И за ове кобајаги звезде нашег вештачког неба, Бајаге и Карлеуше.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља