понедељак, 26.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 28.12.2009. у 13:00 Џорџ Петровић, Аустралија

Како преживети иностранство?

Најлакши начин да преживите иностранство је да се вратите натраг првим бродом, авионом, возом, или колима, зависно од тога како сте дошли.

Међутим, ако је то неостварљиво, ако немате пара за карту, немате образа да изађете на очи пријатељима који су вам дали све оне поклоне, гладни сте, кућа вам је спаљена или сте жељни авантура, онда узмите ону мотку коју акробате користе када прелазе преко провалије и придржавајте се следећих правила. Гарантујем да ћете уз ове савете издржати пет, десет, двадесет година, а можда и цео живот, у иностранству. Дакле - правила:

- Учланите се у неки наш клуб где се викендом ради волонтерски. Тако ћете број дана када вас третирају “као крпу” смањити са седам на пет

- Отворите продавницу било чега, запослите било кога и будите му газда. Ако продавница губи новац, само водите рачуна да не губи више него што зарађујете на свом главном послу.

- Идите у посету завичају бар једном годишње. Понесите пуну врећу поклона, обуците ново одело и почастите свакога кога макар површно познајете. То ће вам подићи самопоуздање и хранити ваш “его” најмање још три месеца - годину сте тако скратили на осам месеци.

- Децу водите на фолклор и часове српског језика. Тако ћете стећи утисак да их још није “појела” асимилација. Не обраћајте пажњу на то што тамо говоре енглески, немачки, јапански или било који од тих “страних” језика

- Купите деци народну ношњу. Изглед много значи.

- Једите редовно ћевапе, бурек, сарму, крофне и мекике

- Пијте “Књаз Милош” и Кокту”, а ако баш морате “Стомаклију” или неку другу “home made” ракију

- Нађите јефтину телефонску компанију и разговарајте са рођацима у Србији најмање два пута недељно по два сата Тиме годину скраћујете за цела четири дана.

- Читајте само наше новине, слушајте само нашу музику и говорите искључиво српски. Ако то мало успори учење “страног” језика - не брините. Научићете га кад-тад.

- Купите плац и почните да градите кућу у родном крају. Ако већ имате напуштено породично имање - обновите га

А ако вам нека од претходних правила не помогну – не очајавајте. Увек можете да се придружите онима које покушавате да победите. Уосталом, то и није толико важно, јер ако ви то не урадите - урадиће то ваша деца.

И не заборавите да увек постоји она прво-поменута могућност - да се вратите. То нико (осим вас) не може да вам забрани.

Толико добрих решења за један тако мали проблем који сте (узгред буди речено) - сами створили!

Коментари63
44554
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Karlo Karadžić
Max ja sam dobio dve diplome, a jedna je Mehanički Inžinjer ali nisam mogo da nađem poso već 10 godina jer posla više i tu nema. Tehnologija zamenjuje ljude po hiljadama, a čim se sve privatizira, vlada "briše ruke" od nezaposlenih. Isto tako kad prođes 40 godina neračunaj više na poso. To ti je kapitalizam, gde gazda može da uštedi sto nedeljnih plata on će da otpusti sto ljudi. A za penzije tačno je da nema veze dali si radio ili ne, čim napuniš 65 godina dobijaš malu penziju. Da bi je meni dali ja bi se sutra vratio, jer nakon 45 godina u Australiji kao što vidim ni tu više nema budućnosti!
Karlo Karadžić
Ja sam došo u Australiju u 1966 godini i znam tačno šta je rasizam i kako je bio nekada i kako je danas.Max u mom mišljenju je čovek koji želi da bude"rame uz rame" sa Australijancima ali to neće nikad postići. I ja sam radio sa Australijancima godinama a dan-danas nebi mogo da kažem da imam ili da mi je i jedan od njih prijatelj.Na poslu se i oni snalaze kako ko zna a čim napustiš ili on napusti poso većina njih neće više ni da te zna.Jer nekad su jedan drugaga gledali "sa kim se ko druži".A to je isto i dan-danas mada rasizam nije extrimni kao što je nakad bio a i da ne pričamo za one koji su došli u Australiju posle rata, oni nisu ni smeli da pričaju stranim jezicima u autobusu ili u vozu. Čim Max kaže da beži ili izbegava od naših Srba onda se vidi koliko on vredi, jer to je baš što oni žele da postignu,"da nas dele".Za strance nema tu "Bratsvo-Jedinstvo"Zapamtite ovo je demokracija a gde je "kompeticija" tu je i diskriminacija.Nepričaj to meni Max nego pokušaj one koji to neznaju
Luka Petrovic
Max razumem te ja u potpunosti, vidim da zelis da kazes svojim komentarima da si ti inzenjer, da radis u opstini i da zivis na toorak-u. Ne razumem sto onda kritikujes cika Djoku i on zeli da kaze da ima "Knjizaru", da ide na Australian Open i da mu je zivotna zelja Nobelova Nagrada. Ja evo na primer obozovam da citam cika Djokine tekstove, a jos vise volim da citam tvoje komentare( najbolji su oni za penzije napred momci zelim jos da cujem o vecitoj temi Srpska posla u onostranstvu).
marija kandil
Uopste nemam problem sa nostalgijom. Dovoljno mi je da pogledam vesti na RTS-u i izgubim svaku zelju da vidim ponovo Srbiju. Toliko.
Orhan Memeti
super,a i tacno napisano Petrovicu,zivim u Njemackoj i nije mi lose bas ovde,misli na povratak ali nemogu da ga ostvarim,jer nemam gjde i vise da se vratim,sve mi je unisteno na Kosovu i Metohiju....a i neznam dali cu uspeti ikad da se vratim zauvek
Sana
Tako i ja :(

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља