субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:28
Занимљива Србија

Своји на своме

Манастиру Рача, светињи подно Таре, ових дана је враћено 940 хектара земље која му је одузета 1946. године, а коју је Хаџи Мелентије добио пре 215 година у Цариграду, од султана Селима Трећег
субота, 02.01.2010. у 22:00
Манастирски посед: од села Раче узводно истоименом реком па на плато Калуђерске баре (Фото Милан Јанковић)

Недалеко од Бајине Баште, у селу Рача, крај истоимене речице у подножју планине Таре, српски краљ Драгутин Немањић је саградио манастир Рачу, храм Светог Христовог Вазнесења. Ова средњовековна светиња је више пута паљена, пустошена и поново обнављана. Крајем 18. века обновио га је Хаџи Мелентије Стефановић и обезбедио богату имовину, 1.600 хектара шума и ливада.

Аграрном реформом 1946. године у државне руке прешло је око 1.100 хектара, а ових дана Законом о реституцијицрквене имовине манастиру је враћено 940 хектара махом шума и нешто мало зиратне земље. Остало је спорно још око 200 хектара, на туристички атрактивном делу Калуђерских бара. Нешто је и у власништву Војне установе „Тара”.

Како и од кога је манастиру припао толики посед испричао нам је Благојица Ристић из села Рача, који историју свога краја „има у малом прсту”.

– То је манастир добио захваљујући мудрости Хаџи Мелентија Стефановића. Он је султана надмудрио а Турке разљутио, али пошто се „царска не пориче” остало је како је у фермен тапији записано.

Средином 1794. године је Мелентија Стефановића братство манастира Троноша послало у Јерусалим, на хаџилук. У повратку са поклоњења Христовом гробу, свратио је до Цариграда и уз посредовање и помоћ Васељенског патријарха добије дозволу да се сретне са султаном Селимом Трећим. Кад га је султан примио, Хаџи Мелентије му се обратио речима: „Честити царе, ја сам дошао да од Вас тражим милост, да обновим Рачу која у рушевинама лежи више од 300 година, и да се пружи рука помирења.” Султан је из кесе извадио 100 жутих дуката, дао их хаџији. Он се захвалио и замолио: „Кад ми дадосте ове дукате, дајте ми и барице да напасам кравице и да посијем мало лука”. Султан га је упитао: „Па ђе ти је то?” А хаџија одговорио: „То је толико мало, колико ваш прст може да притисне на мапи.” Султан се сложио с тим, кад није тражио више. Пошто није било геометра, питао је да му објасни колико је то простора, од места до места. А хаџија му рече: „То је од Шарамповине до Грановине, од Грановине до Соколине, од Соколине од Шарамповине”. Тако они повукоше црту од места до места, садашњих 1.600 хектара. Дата је и ферман тапија, а ужички везири су морали да то потврде и да предају хаџији – прича Благојица Ристић.

У историји није записано да је таквом мудрошћу неко иселио Турке из ових крајева „без зрна барута”, наглашава, док прича као да је био уз скуте самом Хаџи Мелентију.

(/slika2)–  Због тог фермена су се Турци побунили, па је код султана кренула њихова делегација од 11 коњаника из турских енклава Пљескова, Барица и Кремна. Кад су стигли, они му рекоше: „Честити царе, Вас је Влах преварио”. Султан је одговорио да се „царска не пориче”. Турке у повратку захвати колера, само је један жив дошао овамо и известио шта је султан рекао. Тако су Турци почели да се селе из Пљескова, данашње Бајине Баште. До тада су манастирско имање држали они, а седиште у Рачи је било повише манастира, ту је раније била црква коју су они срушили и саградили хан – објашњава Благојица.

– Хаџи Мелентије је дошао из Троноше у Рачу са своја два саборца, Јосифом и Исаијом, и отпочео обнову манастира. На згаришту манастира израсло је велико дрвеће јасена, храста и другог растиња. Можете ли веровати, од тог јасења они су посекли јапију, направили врата и прозоре, а и данас постоје врата која је хаџија направио 1796. године.

Обновљени манастир Рача живео је неких 18 година у миру, али поново навали авет на Србију и 1813. године Турци ојачају и отпочну одмазду над Србима.... Хаџи Мелентије је по други пут отпочео обнову манастира Раче 1818. па све до 1823. године. Када су се Турци иселили из Пљескова, Хаџи Мелентије је на Бариоцама, садашњим Калуђерским барама, почео насељавати народ и дао му на коришћење 400 хектара земље за напасање стоке, а 1888. године кнез Михаило Обреновић је од Цркве тражио да се Прњавор сељацима да трајно – приповеда Ристић, који се, иначе, и сам побунио (и због тога допао затвора) кад је аграрном реформом 1947. године Прњавор прешао у државне руке. Сада и ти Рачани потражују своју имовину. Захтев треба да прође скупштинску процедуру, али се надају да ће им имања бити враћена.

Берић Славица

--------------------------------------------

Споменик у порти

Сто година после смрти архимандрита Хаџи Мелентија, 1924. године, тадашњи старешина манастира Рача игуман Захарије Поповић је са својим парохијанима повео акцију за подизање споменика Хаџи Мелентију и посао поверио вајару Михаилу Миловановићу из Ужица. Требало је у белом венчачком мермеру представити снажну личност, великог духовника и човека из народа, а уз то и важног устаника. У Првом српском устанку је био војвода Соколске нахије, а по ослобођењу од Турака, по вољи вожда Карађорђа, постао је дипломата, ишао у Петроград код руског цара. Јесенас је у порти манастира постављена скулптура у дрвету.


Коментари0
0eaf9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља