уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

За мене и даље важи - ако имам Политику - жива сам!

Аутор: Т.Петровић Политика ONLINEсреда, 30.12.2009. у 22:00
Ева Рас на промоцији свог најновијег романа, маја 2009. (ФоНет фото архива)

Прошле године смо установили кратак „новогодишњи интервју“ Политике Online са аутором чији су текстови били најчитанији и имали највише коментара посетилаца нашег сајта. После прошлогодишњег интервјуа са Мирославом Лазанским, који је и у 2009. остао један од најчитанијих аутора Политике, ове године глумица и књижевница Ева Рас, као ваш фаворит, одговара на наших десет питања.

Шта прво прочитате на политикином сајту?

- Као стари штребер, увек започињем од почетка, прво отворим насловну страну па онда се, као кобра на жабу, устремим на рубрику Култура, са надом да ћу је затећи умивену од политичке каљуге која је ушла у сваки сегмент живота и загађује нашу свакодневицу осујећујући чак и свете циљеве културе. Постоје признати и непризнати генији, мене више занимају они непризнати, њихова специфична тежина скоро увек превагне на тасу где је добро.

Колико времена дневно користите интернет и које сајтове осим нашег посећујете?

- Много времена проводим на разним сајтовима, добила сам чак и богату Самсунгову награду јер сам на сав глас говорила да је мој дом у мом компјутеру. Заиста, откада ме ничија љубав не греје, како би рекао Чехов, интернет је преузео примат у мом животу, помаже ми да ударце судбине ублажим, не могу, наравно, да их превазиђем али захваљујући интернету могу да радим као да је мој живот управо такав какав би требао да буде. На интернету време стаје, дан зачас прође кад се унесем у загонетна чуда света и уморим се па могу да једем и спавам и црпим енергију за нови дан. Обожавам да читам коментаре читалаца западне штампе, чини се да они могу, ама баш све да отрукују а надасве, из тих коментара се види да им не мањкају људска права, да немају комплексе ниже вредности, не осећају се кривим.

Пре неки дан сам се акала попуњавајући царинарске формуларе са принцем Владимиром Карађорђевићем који је донео хуманитарну помоћ а коју никако није могао да подигне и у једном часу је рекао како се осећа кривим. 'Мој принче,’ тешила сам га, 'да живите са нама овде увек бисте осећали неку кривицу, то је рецидив, остатак срећног доба комунизма.'

Ког политикиног колумнисту/новинара радо читате или цените? И због чега?

- Не бих да издвојим никога, све што се објави читам јер још увек за мене важи да ако имам ПОЛИТИКУ - жива сам! Читам много тога у нади да ћу наићи на круте, личне ставове аутора какве волим али они су склони да се приклоне важећим одредбама владајућих, политичких структура...

Шта мислите, која је тајна вашег успеха код наших читалаца?

- Чињеница је да сам се ове, 2009. године огласила на страницама ПОЛИТИКЕ свега седам пута а ипак су читаоци масовније посезали за мојим колумнама него за оним чланцима чији су се аутори много чешће од мене оглашавали. То је фасцинантно, рецимо седам пута петнаест хиљада људи је прочитао моје текстове. То је огромна цифра, више од сто хиљада људи и у просеку су остављали по 150 коментара!

То су веће цифре него за хит романе који воде на топ листама. Хвала мом уреднику, господину Банету Радивојши, који је имао разумевање за мој труд, моју жељу да будем мегафон, гласноговорник оних који узалуд покушавају да спрече фалсификовање историје, доказујући младима да се истина о комунистичкој диктатури не налази у сладуњавим причама остарелих Титових поданика, који тврде како је Србија била Елдорадо за време његове владавине само због тога што су они тада били млади. Знам да свако има право на своју срећу али нико нема право да ниподаштава туђе муке, утолико пре што су многи страдалници комунистичке диктатуре оставили своје кости у мучилиштима, скончали у мраку.

Веродостојна истина о тим временима не налази се ни у пожутелим новинама... Побогу, како би и могло кад су и новине они сами писали. Живели смо у диктатури, коју многи и данас снажно желе помоћу фалсификовања да прикажу као праву слободу са свим људским правима а полицијске архиве су и даље недоступне грађанима. Не знамо чак ни број жртава, да не говорим о томе да у европским државама већ одавно постоји Дан жртава комунизма док се код нас још премишља који би то могао да буде дан и зашто!?

Дигла сам глас против глорификовања диктатора, јер у историји цивилизације ниједна диктатура није била позитивна тако је узалудно доказивати да је Стаљинов комунизам био погубан а Титов насупрот томе бајан, утолико пре што је тамо изнедрио Сољжењицина и остале геније који су се супротстављали режиму а код нас је мук био комплетан, рекло би се да и данас траје, што свакако указује да је на овим просторима диктатура успоставила јачу контролу, што је разумљиво, обзиром на величину наше и Стаљинове земље.

Како и где се одмарате?

- Рано јутро и предвече по свим временским условима и кад само што секире не падају шипчим по обалама двеју река које протичу кроз Београд. Километрима пешачим по Ади Циганлији и Дунавском кеју јер обожавам да крај мене пролећу девојке на ролерима, и младићи на бициклимада слушам како баке васпитавају децу успут док их шетају.

Коју књигу/књиге препоручујете за читање...

- Увек и искључиво препоручујем Стари завет, то јест Библију, Петокњижје, ту можете да прочитате све што се човеку десило и може да му се деси на планети Земљи. Наравно, препоручујем и свој нови роман 'Девојка коју нису научили да каже не', као и мој роман о неписменој српској сељанци са Косова 'Кућа на продају'.

Колико је мени познато то је од ретких романа у нас који на романескни начин беседи о косовској трагедији Срба. Сви смо сведоци како рекламирају пелене за бебе, мада то и није много потребно јер бебе свакако мокре па мокре и потребне су им пелене, док без књига можемо сви а ипак их нико не рекламира па морам сама да их препоручим.

Филм(ови) који препоручујете за гледање...

То је филм 'Биће скоро пропаст света' Александра Саше Петровића који, својевремено, комунисти нису забранили али су се потрудили да га, ипак, претерано не приказују. По данашњем тренду неки веома угледни филмски аутори коригују своје ставове и сасвим озбиљно нас убеђују да су партизански филмови који су величали друга Тита били изванредни и чуде се себи да су некада о њима мислили негативно.

Дакле, данас је потребно поново погледати ремек-дело Саше Петровића јер је и он пао као жртва фалсификовања. Сећам се, прошле године је стигао млади докторант из далеког света и одушевљен филмом Саше Петровића 'Биће скоро пропаст света', чим је стигао пожелео да ме сретне јер у том филму играм божанствену улогу. Његова амбасада је уприличила наш сусрет и он је имао само речи дивљења а после годину дана док су га овде учили српском језику, убедили су га да је узео погрешну тезу да уместо Саше Петровића треба да велича творце партизанских филмова који су остали без Оскара на пример, искључиво због тога што су из комунистичке земље! Фалсификати опасно мењају и свет филмске уметности.

Којом темом бисте волели да се позабавите у својим текстовима или књизи, током 2010. и зашто?

(/slika2) - Што се књига тиче и даље ћу сведочити о времену у којем сам живела и живим. То сам и до сада чинила, без обзира што историчаре много не занимају живи сведоци Титове диктатуре, да не кажем народ, страдалници јер они више верују лажним печатима и бајкама с предомишљајем, тврдећи да се у науци понајмање може ослонити на казивање очевидаца јер су њихова сведочења сумњива, болећиво лична док су фалсификовани документи џелата веродостојнији јер су се својски трудили како би заварали трагове својих злочина. Живела историја која велича диктатуру и диктатора!

Шта вас је током 2009. највише разочарало а шта највише обрадовало?

- У септембру 2009. године могла сам да славим педесетогодишњицу мог уметничког рада, али нисам се показала довољно значајном и прослава је изостала. На моје молбе надлежнима још чекам одговор - да или не! Било је за очекивати да ће нека издавачка кућа штампати ако не сабрана а оно бар моја избарана дела јер су све моје књиге распродате, али ни тај издавач се није нашао, али зато је Зограф из Ниша штампао друго издање романа 'Девојка коју нису научили да каже не', тако да у продавницама има макар мог најновијег дела.

Синиша Павић ме је обрадовао до неба! Написао ми је улогу у серији ‘Бела лађа’, играм Шојићеву ташту, у ствари играм баку његовог копилчета младог Срећка Шојића, мајку Танкосаве Тасић јер је отац Срећко Шојић зао човек и није оженио мајку свога сина и зато му мрсим конце! Срећна сам што сам и ја постала део урнебесне комедије, фантастичне сатире овог времена. Снимили смо већ шест епизода, и Синиша Павић је тако ставио, као што и серији чини, и у мом случају све на своје место. Поново сам добила крила и могу само да кажем да ми се 2009. година на крају позлатила.

Ваша „новогодишња одлука“ за 2010 је....

- Донела сам одлуку да више не пишем колумне у ПОЛИТИЦИ. Морам да се повучем, и то баш сада када сам овенчана признањем како сам била најчитанија. Одлазим у овом звезданом тренутку, треба да препустим простор и битку онима који нису достигли моју популарност, утолико пре што смо сведоци да успех у овом часу светске монетарне кризе ништа не значи. Морам сама да одем.

Нећу да ризикујем да добијем ногу у задњицу првом приликом кад постанем вишак радне снаге. Довиђења, драги читаоци, у мојим романима!


Коментари244
473e2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Andrea Said
Kod nas su osjećaji u vezi lika i djela Josipa Broza vrlo podijeljeni. Rekla bih čak da je više onih koji u njemu vide negativca i povijesnog zlikovca. Naravno njegovo povijesno nasljeđe je komplicirana tema pa se u tu temu neću ni upuštati. Što god rekli ili mislili o njemu mora mu su se priznati da je bio istinski hedonist što je i normalno za jednog horoskopskog Bika. Samo jedan pogled na njegove vile u Splitu, Tikvešu, na Brijunima ili njegovu jahtu bio je dovoljan da shvatim koliko je on volio glamur, lagodan život, lijepe žene i naravno dobru hranu. Većina komentara zvuče OK, a izvedba Eve Ras izgleda predivno.
milan@gourmetbiten.se
Ева Рас је као новинар политике имала неколико опсесија. Највећа међу њима је да је њу Тито ометао у животу. Како? Као девојка је отишла у Београд и од тада је успешна, кроз све ове године. Може ли се њој веровати? Сетила се Тита, који је правио слободну државу, жртвујући се са ортацима унутар партизанских група с којима је победио фашизам а однедавно је на светло дана изашли подаци да је Тито био диктатор, познат по самовољи у деценијама своје владавине. Оно што Ева Рас потписује би најкраће могло да се окарактерише као да ли је баш тако било?, али ствари нису баш тако једноставне као што изгледају на први поглед. Шта уопште значи диктатор? Познато је да је то владар који може све да смисли, хахаха, каква претенциозност, али судећи по добром животу док је Тито водио југославију није очигледно да је он то преферирао и тешко је замислити да је ма кога угрожавао, па тако није сигурно ни Еву Рас. Реч је о неким другим форама, уз учешће неизбежне параноје. Укратко, манија гоњења је за људе који не слушају стварност, мада није познато ко данас не слуша оно што се ових дана крсти тим именом иако то баш и нема превише везе са мозгом.Стога није чудно да Ева Рас упоређује Тита са оним што су радили неки други а не Тито, али мени то поређење и није баш по вољи, пошто Титов експеримент стварања идеалног друштва није био циљ по себи он је увео братство и јединство и тако то... С друге стране, Ева Рас је имала смисао за хумор, који се најбоље огледа у руинирању комунизма на који је током година распада Југославије пала прашина. Ева потписује и потврђује да су стереотипи ту да би се рушили
janko dimitrijevic
@mara Sn, 27/01/2010, 21:03 Imam potrebu da vam kažem moj stav u vezi sa Evom Ras koja je ovih dana jedna od najspominjanijih osoba , nedelja je bila njen dan, pojvaila u emisiji Agape gde je uspela da izmami suze gledališta, a u najgledanijoj TV seriji Bela ladja da nas nasmeje a samo dan pre objavljen je njen još jedan veliki intervju u nedeljniku! A to što Eva Ras dozvoljava sebi, ona je žena opakog jezika a tačnih zapažanja! Kada se govori ili razmišlja o njoj, vrlo se teško može razlučiti šta ona interpretira a što je stvarni događaj. Za neke je ona prava mudrica i osoba koja ispunjava kulturnu misiju, dok drugi tvrde da se ničega ne libi za ličnu promociju čak i tragedije koje su je snašle koristi u te svrhe. Ako nekoga okvalifikuju na takav način, treba svakako uzeti u obzir da je Eva Ras osoba koja je izgubila svoju porodicu a koja nije poklekla već nastavlja dostojanstveno da živi. U njenom slučaju postoje oprečni stavovi no ja je ne bih osudio naprotiv mene oplemenjuje njen način gledanja na našu stvarnost, žao mi je što više neće bti njenih POGLEDA SA STRANE u Politici. Jedni smatraju da Eva Ras nije niko i ništa, samo obična estrada, folklor, dok je drugi smeštaju ni manje ni više nego u vrh naše kulture. Koja je od te dve krajnosti tačna ne može se sa sigurnošću utvrditi, međutim, kako god se interpretira sudbina Eve Ras, očito je da njen život izgleda kao klasična tragedija. Hvala za razumevanje, pozdrav redakciji politike...
mara Sn
Evina životna tragedija je nešto zastrašujuće i mi mali ljudi u svojoj okolini imamo primere slične primeru Eve Ras.Slušala sam je u pojedinim emisijama ,evo upravo sada u emisiji Agape na studiju B.Odmah sam potražila sajt ili mesto da saznam nešto o njoj i naišla na vaš komentar.Svoju priču nije izostavila i imam osećaj da ona plače za sobom najviše.Pomalo je sebična i kao umetnik trebalo je do sada da shvati ,uvidi i oseti koliko je tuge i ne pravde svuda oko nas.Kada bi manje govorila o sebi i pomagala drugima ,a ne samo zapomagala za sebe život bi joj bio srećniji.
Vali
Erudicija Eve Ras može samo da impresionira čitaoca, žao mi je što njenih tekstova više neće biti u Politici.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Погледи са стране
Погледи са стране

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља