среда, 10.02.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:41

Србија на зачељу по броју хируршких захвата

субота, 02.01.2010. у 22:00
Операциона сала на ВМА

Иако се у нашој земљи много шта променило и побољшало у области трансплантације органа, Србија се и даље налази на зачељу по броју обављених интервенција, али и завештаних органа грађана. Све земље у свету кубуре са недостатком неопходних органа, али су далеко испред нас по бројним параметрима. Према проценама стручњака, иза Србије се по броју обављених интервенција налазе само Албанија, Црна Гора, Македонија и Босна и Херцеговина. Словенија је сто миља испред наше државе, док суседна Хрватска крупним корацима граби напред и има забележене одличне помаке у последњих неколико година.

Најбоље резултате у свету у овој области има Шпанија, која је једина земља у којој се листа чекања непрестано смањује. Лекари ове земље стално напомињу да су успехе постигли захваљујући добро испланираној организацији рада, мотивацији медицинара, подршци надлежних органа, медија и читавог друштва.

Према неким подацима, у Европи око 65.000 људи чека на трансплантацију органа, а сваких 11 минута у свету неко ново име медицинари стављају на листу чекања за нови орган. Чињеница је да сваки дан 18 особа на планети умре чекајући бубрег, јетру, срце... И у Европској унији постоји диспропорција између мањка донора и растућих листа чекања на трансплантацију, па је пре две године у ЕУ умрло 4.317 пацијената на листама за пресађивање органа: 1.906 бубрежних болесника, 1.320 са оболелом јетром, 662 нису дочекала ново срце, а 429 плућа.

Код нас се трансплантације органа обављају у Војномедицинској академији, Клиничком центру Србије, клиничким центрима у Новом Саду и Нишу, док се у београдском Институту за мајку и дете спроводи пресађивање коштане сржи, а у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој трансплантације бубрега и јетре.

Највише је забележено пресађивања бубрега, али је и даље листа чекања на овај орган велика. Лекари истичу да се нови бубрег може добити на два начина – од живих сродника и путем такозване кадаверичне трансплантације, односно од особе код које је утврђена мождана смрт.

„Кадаверичан бубрег може да се пресади у прва 24 сата, односно најкасније до 48 сати од смрти донора, јер уколико се до тог времена пресађивање органа не уради, шанса да неко од 1.500 болесника добије бубрег – пада у воду”, кажу нефролози.

Иако је непроцењиво колико ова интервенција може помоћи пацијенту да настави да живи нормалним животом, ту су и економски разлози, јер је лечење хемодијализом од два до три пута скупље у односу на трансплантацију бубрега.

–  Задовољан сам како се одвија процес трансплантације бубрега у нашој установи. Обавили смо 40 кадаверичних пресађивања бубрега у 2009. години  –  нагласио је професор др Драго Милутиновић,  начелник Центра за трансплантацију бубрега КЦС-а.

(/slika2)Стручњаци наглашавају да је веома значајно то што је наша земља недавно добила Закон о трансплантацији органа, који је иначе један од предуслова да се наша земља укључи у „Еуротрансплант”, непрофитну међународну организацију која посредује и координира разменом органа за трансплантацију на територији седам европских држава, а преко које бисмо могли да размењујемо органе за трансплантацију са другим земљама. Новим законом забрањена је трговина органима, као и рекламирање потреба за органима, оглашавање донирања, рекламирање здравствених установа и здравствених радника у средствима јавног информисања.

Прописима је предвиђено и формирање националне агенције за трансплантацију која би била у складу са европским стандардима, а која би имала задатак да води национални програм трансплантације.

Лекари истичу да би укључивањем Србије у мрежу „Еуротранспланта” дошло до побољшања доступности органа неопходних нашим пацијентима са обољењима која се на други начин не могу излечити, а лекари из Србије отићи ће на усавршавања и стећи ће нова искуства која ће унапредити ову област.

Ипак, многи очекују организовану улогу државе у стварању центара за доноре органа и да ће се у наредној години једино организовањем разних акција и бољом координацијом здравствених установа нешто померити са мртве тачке.

Оно што би могла да буде новост у овој области јесте прва трансплантација материце на овим просторима са живих донора, коју би, према најавама, могли да ураде лекари Гинеколошко-акушерске клинике „Народни фронт”.Трансплантација материце је тежи подухват, али је једина нада женама које су рођене без материце или су остале без ње. Медицинари не сумњају да ће ова операција успети, а једино остаје питање да ли ће даме моћи да изнесу трудноћу. Четири пацијенткиње већ су пронашле доноре и у браку су, што је услов за овакав захват. Иначе, трансплантација материце спроводи се код жена које пате од такозваног рокитанског синдрома, односно које су рођене без материце и вагине. Статистика каже да се на 4.000 новорођених девојчица једна роди без материце и вагине.

--------------------------------------------------

Прва интервенција у Институту за мајку и дете

Пре месец и по дана у Србији је урађена прва трансплантација матичних ћелија хематопоезе од несродног даваоца из Регистра давалаца коштане сржи. Ова интервенција представља историјски помак у програму трансплантације у нашој држави, а резултат је изузетних напора, сарадње и координације стручњака три врхунске здравствене институције: Института за трансфузију крви Србије, ВМА и Института за мајку и дете „Др Вукан Чупић”, који раде на Националном програму за трансплантацију.
Др Драгана Вујић, начелник Службе за трансплантацију костне сржи са лабораторијом за криобиологију Института „Др Вукан Чупић”, каже да је веома значајно што се покренуло обављање ових трансплантација и да је то један корак даље у овој области.

– Циљ је да мали пацијенти не иду на трансплантације у иностранство, већ да се оне овде обављају. То ће бити реалност када буде комплетно завршен пројекат „Обезбеђивање услова за трансплантацију коштане сржи код деце”. Предвиђено је да пројекат траје три године, али то зависи од финансијских средстава. Када би се више интервенција обављало овде, то би била велика уштеда за државу – истакла је др Вујић.

У Институту за мајку и дете досад је обављено 99 трансплантација коштане сржи од сродних давалаца. Интервенције су коштале од 5.000 до 85.000 евра, док у иностранству стају око 200.000 евра.

---------------------------------------------------

Ко може да да орган

Давалац органа може бити особа старија од 18 година ако има потпуну способност за расуђивање и доношење одлука и која је сродник примаоца у правој линији без обзира на степен сродства, као и побочни сродник закључно са трећим степеном сродства. Ако не постоји могућност да ове особе донирају орган, давалац може да буде супружник, односно ванбрачни партнер, усвојитељ, усвојеник, као и нека друга блиска особа са којом је прималац у присном личном односу. Неопходно је постојање писменог пристанка даваоца, који се може повући најкасније до момента почетка припреме даваоца за узимање органа. С друге стране, узимање органа од умрлог обавља се после дијагностиковања и утврђивања мождане смрти на основу медицинских критеријума.

Трансплантацију бубрега у Србији чека више од 1.100 људи, јетре око 200, срца око 30 пацијената. Процењује се да због недостатка органа овде годишње умре 30 људи.

---------------------------------------------------

Интервенција бубрега јевтинија од дијализе

Стручњаци објашњавају да је код нас пресађивање органа јевтиније него у другим земљама. Рецимо, трансплантација бубрега у Русији кошта око 55.000 евра, док је у Србији око 16.000 евра. Пацијенти који због обољења бубрега неколико пута недељно морају да иду на дијализу многоструко више коштају државу – годишње око 16.000 евра по болеснику. Захваљујући новим лековима, једногодишње „преживљавање” бубрега веће је од 90 одсто. Колико ће неко година живети после трансплантације највише зависи од тога да ли ће организам добро прихватити нови орган, али и од бројних имунолошких и неимунолошких фактора.


Коментари2
1d1a8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

brana -
Najbolji rezultati u ovoj oblasti postigli bi se kada bi se uveo sistem negativnog izjašnjavanja - da svako sa punoletstvom postaje i donor organa, ukoliko se ne izjasni da to ne želi.
Ljubica
Zdravstveni sistem ne uziva poverenje i postovanje gradjana. S obzirom na, nazalost nemali, broj automobilskih nesreca, broj obolelih koji umiru cekajuci bio bi daleko manji. Ovako ostaje nam razmisljanje vecine stanovnika da od zdravstvenog sistema nisu dobili nista narocito, pa ne postoji razlog da im ista i daju. Jedino kada bi uveli da vlasnici donorskih kartica nemaju obavezu participacije ili im se odobravaju usluge koje nisu standardno na teret osiguranja, na pr. stomatoloske, mozda bi se nesto promenilo. Ostaje pitanje humanosti, ali ako zdravstveni radnici zahtevaju od dece overenu zdravstvenu knjizicu bilo bi neukusno da se na nju pozivaju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Трансплантација органа
Трансплантација органа
Трансплантација органа
Трансплантација органа

Претплата Оглашавање О нама Импресум Контакт Архива Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља