понедељак, 30.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:14

Омиљени албуми у 2009. години

Аутор: Жикица Симићнедеља, 03.01.2010. у 22:00

Живот заиста некад опонаша уметност. Ево и мене у тој ситуацији. Док гледам како се у магли топе златне кугле уличних светиљки, понављам себи у браду, као Бул Маха, јунак једне приче Јозефа Шкворецког: „Али мене неће прерадити. Мене неће променити!” Из те позиције састављам листу омиљених албума у 2009. години. Омиљених, не најбољих, зато што су критеријуми потпуно лични. Објективност ме не занима. Препуштам је мртвозорницима и полицајцима. Листа гласи овако:

1. Dan Auerbach: Keep It Hid (V2)

2. Kurt Vile: Childish Prodigy (Matador)

3. The Duke & The King: Nothing Gold Can Stay (Loose)

4. Reigning Sound: Love And Curses (In The Red)

5. Chuck Prophet: Let Freedom Ring (Yep Roc)

6. Buddy & Julie Miller: Written In Chalk (New West)

7. Dave Rawlings Machine: A Friend Of A Friend (Acony)

8. Bill Callahan: Sometimes I Wish We Were An Eagle (Drag City)

9. The Low Anthem: Oh My God, Charlie Darwin (Bella Union)

10. The Felice Brothers: Yonder Is The Clock (Team Love)

Набројане плоче су ми, поред ужитка у музици коју волим читавог живота, омогућиле и један врло интиман и осетљив дијалог са самим собом. Тај разговор је понекад добијао облике филозофског диспута. Причало се о протеклом времену, људима који су га настањивали, приликама које су се пружале, женама које су дефиловале, лагале и ломиле срце, успоменама, заблудама, старим филмовима и добрим књигама. Хаику једног нобеловца: „Да ли је то глас наших мртвих другова или грамофон?” најбоље одражава атмосферу тих разговора.

На листи се налазе извођачи које сам препознао као аутентичне рок личности, направљене од истог материјала од којег су Кит Ричардс и Џеф Бек, рецимо. Листа је жанровски разноврсна. Традиционално и индивидуално се прожимају на плочама Дена Оербака и Чака Профета, отуђени фолк Била Калахана уводи Франца Кафку у рокенрол, млади Курт Вајл истражује пограничне пределе ове музике. Брачни пар Милер показује да постоје људи чији се животи једино могу транспоновати у рок песму, Дејв Ролингс даје пресек двадесетогодишње историје жанра познатог под именом „американа”, а Грег Картрајт – ерудита и херој – подсећа на једноставност, непосредност и брзину као основна својства рокенрола. Музика браће Фелис, са места 3 и 10, је као мост кроз време. Говори о непроменљивости људске судбине. Фолк интелектуалци из састава „The Low Anthem” уживају у поново пронађеној аутентичности изгубљеној током школовања на престижним факултетима.

Албуми Боба Дилана „Together Through Life” и Тома Вејтса „Glitter And Doom Live” не налазе се на овој листи мада су најомиљенији у прошлој години. Није поштено, чини се, класичне ауторе рангирати на било који начин. Они су као искусни центарфорови – свака им иде под пречку или у ћоше. Нема промашаја.


Коментари0
6e523
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља