уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:58

Монтевидео памти „ићаћосе”

среда, 06.01.2010. у 22:00
Уругвајске новине су подсетиле да је Душан Маравић 1961. играо на Сентенарију

Ушли смо у годину у којој ће међу учеснике светских првенстава у фудбалу бити уписана и Србија. Уједно, то ће бити и први шампионат одигран у Африци. А све је почело пре 80 година у Монтевидеу. Ту су темељи и славе нашег фудбала (трећи на свету) и нашег листа („Политика” је једина из Југославије послала свог новинара да извештава).

– На стадиону „Сентенарио” су само трибине реконструисане. Све остало је онако како је било на Првом светском првенству у фудбалу 1930. Свуда мирис патине, на сваком кораку сусрет с историјом – изнео је Душан Маравић своје основне утиске из Монтевидеа, где је 18. новембра прошле године, био делегат Фифе на одлучујућој утакмици између Уругваја и Костарике у разигравању за одлазак на Светско првенство у Јужној Африци.

А тамо где је почела да се пише историја светских фудбалских првенстава видно место заузима и наша земља. Југославија је пробојем у полуфинале осветлала образ Европи, коју су представљали само још Французи, Белгијанци и Румуни.

– Испричао сам домаћинима да је то уствари била репрезентација Србије. Посебан утисак на њих је оставио податак да је један од тих наших асова пресудно утицао на моју фудбалску каријеру. Био је то Бранислав Секулић, који ми је као тренер суботичког Спартака пружио прилику да са 17 година будем у првом тиму – с поштовањем и захвалношћу се Маравић сећа свог учитеља и великог предратног фудбалера, који је оставио дубок траг у Француској и нарочито Швајцарској у којој постоји његов фонд.

Од свих „ићаћоса”, како су због карактеристичних завршетака презимена Уругвајци тада прозвали наше играче, највише их је задивио голман. Маравићу су потврдили да у Монтевидеу и дан-данас Милован Јакшић, кога су због чудесних одбрана назвали „Ел гран (велики) Милован”, има своју улицу. Како одлазе поколења тако се смањује број људи код нас који знају за њега и његове саиграче, а њихова слава је у то време могла да се упореди са славом јунака који су пробили Солунски фронт. Али, сем капитена Милутина Ивковића, по коме је названа улица поред јужне трибине стадиона Партизана, ничије име није на такав начин сачувано од заборава. А не би ни он због спортских заслуга, него зато што је као родољуб и антифашиста стрељан за време рата.

На Мошу Марјановића и Ђокицу Вујадиновића, који су рат провели у немачком заробљеништву, Ивицу Бека, официра у француском покрету отпора, Микицу Арсенијевића, Александра Тирнанића, Банета Секулића, Момчила Ђокића, Драгана Михаиловића, Љубишу Стефановића, Лалу Најдановића, селектора арх. Бошка Симоновића, фудбалског дипломату највишег ранга др Михаила Андрејевића, пада заборав.

– Веома ме је обрадовало што Драган Бјелогрлић по књизи Владе Станковића снима филм „Монтевидео, бог те видео”. То је прилика да се одужимо онима који су прославили нашу земљу и били узор генерацијама младих – каже Маравић. – Чуо сам да ће екипа ићи и у Монтевидео и могу да их упутим на председника Фудбалског савеза Уругваја др Себастијана Баузу, који ће им сигурно у свему изаћи у сусрет. Уругвајци су од „Сентенарија” створили фудбалски споменик. Тамо им је Музеј фудбала у коме су и слике наших фудбалера из 1930. Уругвај је двоструки светски првак, али више нема такве амбиције. Време се променило, јер је „јужноамеричка Швајцарска” постала сиромашна земља и то се осећа и у фудбалу. Али славна прошлост их држи и цела земља је била пресрећна када се њихова репрезентација сада пласирала у Јужну Африку. У Костарики су победили с 1:0, па им је у реваншу 1:1 било довољно.

Маравић истиче да му је било изузетно мило када је чуо од својих домаћина у каквом су сећању Уругвајцима остали наши „уругвајци”. Др Ектор Олмос и Енрике Беломо, господа у годинама, причали су му да су као деца слушали о југословенским фудбалерима како су били скромни, да су имали лепе манире, да су представљали своју земљу у најлепшем светлу...

– Као фудбалер Црвене звезде и ја сам играо на „Сентенарију” и то против њихових најбољих клубова Пењарола и Насионала. И касније су наши тимови долазили у Јужну Америку, нарочито на зимске припреме. За недељу дана колико је трајао мој пут, чак су ми се јављали наши исељеници. Многи се сећају седамдесетих година када је Миљан Миљанић тамо доводио Звезду. Једна стара госпођа ме је замолила да поздравим Антонијевића, али сам морао да је разочарам да није више међу нама – испричао је Маравић, који одлично говори шпански, јер је у Венецуели три године провео као играч и две као тренер у клубу Депортиво Италија из Каракаса који је први пут у историји одвео и у Копа Либертадорес, јужноамерички Куп шампиона.

У Уругвају су 1930. играли искључиво фудбалери из садашње Србије. У Јужној Африци 2010. ће име одговарати збиљи. Ко зна, можда ћемо се дичити и „јужноафриканцима”.

– Први пут сам чуо нешто што наговештава да је прошло време када се после квалификација или учешћа на светском или европском првенству почињало све из почетка. Председник савеза Караџић је рекао да наша репрезентација, разуме се, иде у Јужну Африку да постигне што бољи резултат, али и да ће то у ствари бити својеврсне припреме за квалификације за предстојеће Европско првенство – наглашава Маравић. – Ми морамо да спремамо генерације из домаћих клубова, које ће наследити ову која је на изванредан начин стекла право да оде на Светско првенство, али коју треба да испратимо што тише и без превеликог притиска на њу. Имамо добре аматере, међутим, треба видети како да од њих створимо и добре професионалце. Задатак свих нас који смо у фудбалу, од савеза преко клубова до медија је да помогнемо да имамо што јачу лигу.

У нашем фудбалу има много посла, јер је деценијама стратегија била заснивана на Југославији, а потом и на јединству с Црном Гором. На срећу, репрезентација Србије се пробила на Светско првенство и то је темељ који подсећа на онај који је 1930. ударен у Уругвају.

Иван Цветковић


Коментари1
efed4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zivomir milojevic
Bravo Ivanusska! Prigodno, dopadljivo, odmereno, dostojanstveno, zanimljivo... U skladu sa najlepsim tradicijama Politikinog poimanja novinarstva. Pozdravi Dudu kad ga ponovo vidiss. Veliki pozdrav. Zika Milojevic. I, srechan Bozzich!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља