субота, 06.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 09.01.2010. у 22:00 Мила Старчевић
Белешке с пута: ДВОРЦИ БАВАРСКЕ

Краљ је волео да гради…

Лудвиг Други је богатство династије Вителсбах потрошио подижући дворце, док је његов деда радије правио колекцију слика својих љубавница
(Фото Петар Старчевић)

Дворац Нимфенбург је познат по томе што је у њему 1845. године рођенЛудвиг Други, краљ Немачке, и главна личност приче која следи. Њемује пошло за руком да осам векова стицано државно и породично богатство династије Вителсбах потроши за кратко време – подижући дворце. Због тога што је њихова изградња државу довела до банкротства, краљ је проглашен неурачунљивим и неспособним да влада. До данас су, кроз посете милион туриста годишње, дворци које је свргнути краљ саградио одавно вратили и отплатили државни дуг.

Нимфенбург је направљен у шуми и првобитно је служио као летњиковац. У њему је живео краљ Лудвиг Први, запамћен по изразитој склоности према женама. Имао је толико љубавница, да је њиховим сликама прекрио зидове једне од највећих просторија дворца и назвао је одајом лепотица. Једва се пробијамо кроз масу јапанских, америчких и европских туриста који су се као и ми устремили да виде прво ову собу. Са зида нас гледају црне очи Лоле Монтез, која је толико опчинила краља да је због ње абдицирао. А његов унук, поменути Лудвиг Други, определио се за „другу страну” – љубав је проналазио у истом полу!

– А јесте ли видели анђела у две позе? – на чистом српском језику пита нас чувар. – Кад га гледате са улаза он има вео преко бедара, а кад прођете са супротне стране го је, голцат ко од мајке рођен! Уметност велика, ал’ нигде не пише који шаљивџија га тако наслика!

За парк који окружује дворац кажу да је најлепши у граду. Дворски павиљони данас се изнајмљују за банкете и пријеме угледних гостију из земље и иностранства.

Све за музику

(/slika2)Са обале љупког рибарског месташца укрцавамо се на бродић и пристајемо на прво од два језерска острва. Зове се Херенкимзе (Мушко острво), баш као и дворац екстравагантног краља Лудвига Другог. Кроз шуму густих четинара стижемо до тог велелепног и раскошног здања.

Водич нам прича да је, кад се у 12. веку Фридрих Барбароса вратио из крсташких ратова, свом војсковођи по имену Ото Вителсбах поверио управу над једном покрајином Баварске, за показану верност и храброст. Тада није могао наслутити да ће се потомци тог истог Вителсбаха задржати у овом делу Немачке наредних 300 година.

Како смо крочили у прву одају дочекао нас је портрет краља у природној величини.

Наочит, плавих очију, тамне косе, изузетно висок и витак, мами уздахе женских посетилаца. На свим сликама које смо касније видели уочљива је његова младост. Није чудо кад се зна да је са 18 година постао владар, а у 41. умро.

Краљ Лудвиг Други је био, благо речено, чудан. И сам свестан тога, још у раној младости говорио је да себе доживљава као необичну особу која не подноси друштво и највише воли да буде сам. Обожавао је оперу, позориште и архитектуру.

Уз прву љубав, оперу, везује се Лудвигово познанство са Рихардом Вагнером. Када је сусрео младог и изузетно надареног музичара, довео га је у двор, одредио му позамашан новчани приход и омогућио све услове да што више ствара и компонује. Уживајући у акордима свог пријатеља за које је тврдио да су лековити, јер су га опуштали и смиривали, наредио је 1871. да се уметнику сагради вила у Бајројту, а касније и позориште у којем су извођене Вагнерове опере и сва дела (овај традиционални фестивал се и данас одржава).

Имагинарни гости

(/slika3)Трећа љубав, архитектура, прославила је краља. Лудвиг Други је за кратко време земаљског живота успео да сагради три дворца – заправо три уметничка дела којима се и данас долази на поклоњење. Краљ је био и велики маштар и иноватор. У прилог томе говори фамозни трпезаријски сто који се специјалном техником са првог спрата спуштао у кухињу (зато што краљ није подносио присуство послуге). Тамо су га постављали и са храном у тањирима враћали.

На ручак или вечеру Лудвиг је увек позивао угледне званице (музичаре, сликаре, песнике, цареве, глумце, војсковође...) које је видео само он – у својој разиграној машти! Са њима је за време обеда водио жив разговор, упуштао се у полемике. Обожавао је и шетње поред језера или кроз прелепо уређене паркове са безброј раскошних фонтана. Уз ексцентричног краља везана је и прича о спаваћим собама. Био је опседнут овом просторијом још од младости, а приликом изградње дворца Линдерхоф наредио је да се догради ново крило да би у њему сместио своју спаваћу собу! Кажу да је у њој често приређивао забаве и пријеме.

Никад се није оженио. Много времена је проводи на језеру Стамбек, ту упознао принца Пола фон Тутна и постаје нераздвојан са њим. Када се по двору почело шушкати о Половим љубавним везама са дворским дамама, Лудвиг то није могао да поднесе и веза се прекинула. Када се убрзо после тога Пол оженио Лудвиг се поново удаљио од људи.

Много се причало о његовим дневницима; у једном из 1869. писао је о великом напору који је уложио да се избори између своје хомосексуалности и католичког учења. Кривио је претке оптужујући их да су ради материјалног добра краљевства склапали бракове са најближим рођацима, па је долазило до стварања одређених деформација у потомству.

Лудвиг Други је правио богате вечере и костимиране забаве о којима се дуго причало, празнећи царску ризницу муњевитом брзином. И поред свега, Лудвиг је био омиљен у народу, пре свега зато што је стално зидао и тако запошљавао људе.

Мали Версај

У живописном месташцу Оберамергау позната је традиционална манифестација посвећена Христовом путу Голготе. У припреме које трају годину дана укључени су сви мештани. Место се чисти и уређује до беспрекорности. Освежавају се слике на фасадама сваке куће у месту, а све су верског садржаја, приказују Спаситеља и његов ход по мукама.  

Пред нама је Линдерхоф. За овај драгуљ рококо стила домаћини кажу да јенајрепрезентативнији дворац Баварске. Првобитно је саграђен као палата која је служила за лов. Међутим, Лудвиг Други, исказујући сву своју екстраваганцију, потпуно га преуређује и готово сваку одају облаже златом. Пошто је млади краљ обожавао Луја 14. и био очаран његовим дворцем, наредио је да се сагради исти такав, почевши од соба, одаја, кухиње, па до бескрајног врта. Зато Линдерхоф често називају и „малим Версајем”.

Коментари0
a6993
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља