субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Правда је женски посао

субота, 09.01.2010. у 22:00
Снежана Маловић, Ната Месаровић и Загорка Доловац са новоизабраним судијама у Скупштини Србије Фото Бета

Више од две трећине српског судства чине жене – од 2.400 судија у Србији, 1.700 су жене, а 700 мушкарци.Бројчана превласт жена најизраженија је у Првом и Другом основном суду у Београду и Основном суду у Новом Саду, где је чак мање од једне петине мушкараца. Од сто судија Основног суда у Новом Саду, само 19 су мушкарци, а од 192 судија Првог основног суда у Београду само 34.

У већини судова заступљеност мушких делилаца правде креће се од једне трећине до једне петине, али има и изузетака. Од 40 судија Привредног суда у Београду 37 су жене, а само три мушкарци, чак ни целих десет одсто. Од 107 судија Прекршајног суда у Београду само 14 су мушкарци.

У Апелационом суду у Београду мање од четвртине судија су мушкарци (19 од 82), а у Врховном касационом суду нешто мање од трећине (7 од 24).

Прекршајни судови у Аранђеловцу, Трстенику, Рашки, Сјеници и Косовској Митровици, као и Привредни суд у Сремској Митровици су „чисто” женски судови. Само по један мушки делилац правде ради у основним судовима у Кикинди и Неготину, у Прекршајном суду у Крагујевцу, у вишим судовима у Сомбору и Краљеву, као и у неколико привредних и прекршајних судова.

Мушкарци су у већини само у Новом Пазару, вишим судовима у Нишу и Прокупљу, Привредном суду у Лесковцу, као и у прекршајним судовима у Кикинди, Лесковцу и Пријепољу. Мали је број судова у којима је једнак број судија оба пола, па чак изненађују подаци да је у Основном суду у Врању 19 мушкараца и 19 жена, а у Основном суду у Лесковцу 16 мушкараца и 16 жена.

(/slika2)Жене су у већини и на кључним функцијама у правосуђу. На челу Високог савета судства и Врховног касационог суда је Ната Месаровић, председница Уставног суда Србије је Боса Ненадић, вршилац функције председника Апелационог суда у Београду је Радмила Драгичевић-Дичић, а Апелационог суда у Крагујевцу Весна Петровић. На челу Управног суда је Слађана Бојовић. Иако припада извршној власти, треба рећи да је Снежана Маловић прва жена министар правде у Влади Србије.

Највећи суд у Србији – Први основни суд у Београду – има 158 жена и 34 мушкарца на судијским местима, а вршилац функције председника је Тања Шобат. На челу Другог основног суда у Београду је Љиљана Бркић.

Ипак, на нивоу целе Србије оба пола подједнако деле функције председника судова.И на челу српског тужилаштва је жена, Загорка Доловац. Међутим, већина јавних тужилаца су мушкарци, али је међу заменицима више жена. Полна структура у појединим тужилаштвима није типична јер су негде у потпуној већини мушкарци. Тако су посебна одељења за организовани криминал и ратне злочине „чисто” мушка и њима руководе Миљко Радисављевић и Владимир Вукчевић. У апелационим тужилаштвима међу заменицима преовлађују мушкарци, а у вишим и основним тужилаштвима жене.

Узрок за бројчану превласт жена треба тражити још у амбијенту с почетка деведесетих година (прошлог века) када су многи мушкарци напуштали правосуђе и одлазили у адвокатуру. Судијске плате су биле врло скромне, нарочито у време инфлације, па су мушкарци с положеним правосудним испитом тражили финансијски сигурније послове, док је женама било можда важније радно место у струци. Али, то није једини узрок.

Упућени кажу да су жене много истрајније, упорније и одговорније у судијском послу, као и у животу. Извођење доказа, утврђивање истине и доношење одлука више им „лежи” од кривичног гоњења, које је тужилачки посао, али и од адвокатуре. Осим тога, показало се да су отпорније на разне врсте притисака. То никако на значи да мушкарци међу судијама нису часни, стручни и способни. Једина мана им је што их је мало.

Високи савет судства и Државно веће тужилаца најавили су нове конкурсе за непопуњена места, али то неће променити однос „снага” нити ће полна припадност имати утицај на избор и неизбор.

Александра Петровић

-----------------------------------------------------------

Пребројавање

Прецизан резултат ручног пребројавања имена, на списковима изабраних на сталну функцију и на трогодишњи мандат, јесте да је именовано укупно 2.399 судија, од којих су 1.703 жене и 696 мушкарци. С обзиром на могућност незнатне грешке у бројању, заокружили смо цифре на 2.400, 1.700 и 700. Лакше се памти.

-----------------------------------------------------------

Незгодна терминологија

Жене судије никада нису инсистирале на поштовању родне равноправности приликом ословљавања. Судија је именица и женског и мушког рода. Грађани их, међутим, често ословљавају са „госпођо судија” и „судијнице”.

Мало је другачија ситуација са женама тужиоцима јер их колеге у шали зову „тужиље”. Заједнички бирократски назив за све судије и тужиоце – „носиоци правосудних функција” често је у судским канцеларијама превођен на женски род, па су жене у шали називане „носиље правосудних функција”.


Коментари24
994c8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan petrovic
televizije su pune prica o zenskoj neravnopravnosti a kada su muskarci neravnopravni to skrivaju od naroda, zena koja je napisala da su zene bolje sudije od muskaraca je zenski sovinista i prijavicu je poverenistvu za ravnopravnost i trazicu od poverenistva da ispita zasto je mnogo vise zena sudija
Mil&Oven Samo moje misljenje
Potpuno ste u pravu da je to "Samo Vase misljenje". Pitam Vas ko je do sada sudio, pogledajte spisak izabranih sudija i gde su te otporne zene sudile i ako je bilo korupcije i muljanja ko je to radio. Potpuno je jasno da su sve izabrane sudije i pre toga sudile, ponovo preporucujem da pogledate spisak i da me obavestite koja izabrana zena nije do sada bila sudija a zatim se studioznije pozabavite korupcijom i efikasnoscu dosadasnjeg sudstva Ocajan pokusaj ali u kom pravcu?
Petar Vulic
Ne znam kako drugačije da stanje izneto u članku (koji je uz to napisala žena )nazovem nego kao polna ili rodna diskriminacija u pravosudju a na štetu muškog pola.Ovakav poremećaj koji se ogleda u prezastupljenosti jednog pola i to u tako važnom segmentu države je apsolutno neprihvatljiv.Čak mi pada na pamet i vrlo oštri članak poznatog borca za ljudska prava Boba Bleka pod nazivom ,,Feminizam kao fašizam,,
Zemljoradnik
Mnogo je pravnika u Srbiji. To je zbog toga sto su prava najlakse studije.
samo moje misljenje
Odnos broja muzkaraca i zena u sudstvu je krajnje neuobicajen, i moze se uslovno razumeti kao ocajni pokusaj da se sudstvo, koje je uglavnom bilo naseljeno muskarcima, ocisti od kompromitovanih i korumpiranih sudija. Zene su obicno otprornije na korupciju i lenstvovanje na radnom mestu. Potez je ocajnicki, jer je sad zenama pripala neprijatna duznost da ociste breme brljotina i korupcija, i da prekinu sa burazerskim presudama i sudjenjima koji zgodno zastare kad je to nekom potrebno. To je suvise veliki zadatak za zene, tako da ostaje gorak ukus, da su one verovatno gurnute u vatru da dozive svoje neupehe, koji su izvesni ako cilj i definiciju njihovih uspeha definisu muskarci. Interesanto je videti da je neki, recimo tuzilac, premesten u neki daleki grad. Sta to znaci? Da li je zbog toga sto je u svom mestu tuzio po svom interesu, pisao lose tuzbe koje je sud morao da odbije i tako spasavao svoje prijatelje? Tako meni izgleda.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља