среда, 08.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Утркивање блокбастера

субота, 09.01.2010. у 22:00

Када је протеклог викенда научно фантастични спектакл „Аватар” Џејмса Камеруна зарадио милијарду долара за само 17 дана приказивања широм света, познаваоци исплативости холивудске продукције почели су да се утркују у прогнозама да ли ће овај филм да надмаши финансијски успех ранијег Камеруновог дела „Титаник”.

Упркос рецесији, зарада у северноамеричким биоскопима током 2009. износила је 10,6 милијарди долара, чиме је Холивуд поставио нови рекорд у заради, пробивши први пут у својој историји укупну зараду од десет милијарди долара у години.

Већ после првих пет дана приказивања, спектакл „Аватар” стекао је статус блокбастера – филма који је у кратком периоду дистрибуције у биоскопима зарадио више од 100 милиона долара.

Систем блокбастера увели су најутицајнији холивудски филмски студији крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог века. Тада је финансијски успех филма „Ајкула” (1975), редитељу Стивену Спилбергу омогућио да бира пројекте и изгради каријеру једног од најисплативијих редитеља краја прошлог века, док је после успеха „Ратова звезда” (1977) продуцент и редитељ Џорџ Лукас изградио личну филмску империју и диктирао трендове холивудске продукције друге половине 20. века.

Током осамдесетих година, када нас рекламне кампање филмова нису бомбардовале на сваком кораку, међу блокбастерима су се издвојили филмови који се и данас гледају – „Ратови звезда: империја узвраћа ударац”, „Ратови звезда: повратак џедаја”, „Индијана Џонс: отмичари изгубљеног ковчега” и „Топ ган”, али и дела која су стекла статус култних – „Тутси”, „И-Ти ванземаљац”, „Вод” или „Кишни човек”.

Током деведесетих година, настављен је тренд што већег улагања у продукцију, а и глумачке звезде, због којих публика најчешће пуни биоскопске дворане, тражиле су много веће хонораре. Филмови попут „Терминатора 2”, авантуре с диносаурусима „Парк из доба Јуре”, „Дана независности”, „Ратова звезда: фантомске претње” и неизбежног „Титаника” владали су благајнама, а у друштво блокбастера ушли су и „Кад јагањци утихну”, „Спасавање редова Рајана” и „Труманов шоу”.

Желећи да доведу до усијања такмичење који ће филм за што краће време зарадити 100 милиона долара, током прве деценије 21. века холивудски студији одлучили су се за сигурна улагања али и огромне буџете. Реализовани су филмови за које се знало да ће премашити цифру од 100 милиона долара, уз питање – која је горња граница њихове зараде. Тако се тражила карта више за све делове серијала о Спајдермену или пиратима са Кариба, већину анимираних дела, али и за исплативе екранизације романа о Харију Потеру или о Толкиновој Средњој земљи, Хобитима и вилењацима у „Господару прстенова”.

Порастом улагања у филмску продукцију у којој се продуценти такмиче да ли ће њихови филмови да коштају 100, 150 или 200 милиона долара углавном је постигнута и већа зарада на благајнама. Међутим, има примера који не потврђују ово правило, попут „Воденог света” Кевина Костнера који је на успеху драме „Плес са вуковима” у водену СФ апокалипсу уложио 175 милиона долара, а филм је зарадио само 85 милиона! Није се прославио ни последњи део СФ трилогије „Матрикс” који је коштао 150 милиона, а у САД је инкасирао 135, док је у холивудски спектакл „Александар” Оливера Стоуна уложено 155 милиона долара, а на матичном тржишту зарадио је само 34 милиона!

Међутим, 2002. године светски биоскопски хит била је комедија „Моја велика мрсна православна свадба”, настала према сценарију глумице Није Вардалос која је у овој комедији тумачила главну улогу. Глумац и продуцент Том Хенкс препознао је потенцијал у том сценарију и добио банкарске гаранције за филм буџета од пет милиона долара који је само у Америци зарадио 240 милиона долара.

Милиони или милијарде зарађених долара на биоскопским благајнама нису показатељ квалитета филма, већ пре свега потребе публике за лаком забавом, доброг ослушкивања тржишта и жеља конзумената покретних слика, пажљиво планираних рекламних кампања и неминовне финансијске надмоћи Холивуда над остатком света.

 Иван Аранђеловић

-----------------------------------------------------------

„Зона Замфирова” најгледанији српски филм

Најуспешнији српски филмови рангирају се према укупном броју гледалаца током биоскопске дистрибуције, а најгледанији српски филм од 1995. године до сада је „Зона Замфирова” коју је видело 1.082.052 гледаоца. Други на листи најгледанијих је „Ми нисмо анђели 2” (657.143), а трећи „Лепа села, лепо горе” (612.574). На листи даље следе: Муње (571.341), Ивкова слава (563.978), „Нож” (521.727), „Црна мачка, бели мачор” (507.735), „Подземље” (492.536), „Лајање на звезде” (418.847) и „Буре барута” (382.028).


Коментари1
5b9e8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

o proizvodnji zavisti
Amerika , sa Holivudom na celu, proizvodi ukuse, prohteve i zahteve kod masa - pa onda kazu da se to sto proizvode trazi... To se odnosi na sve sto moze da se proda . Kod ostatka sveta to stvara komplekse kod osiromasenih drzava i njihovih naroda - jer im je nedostupno - a ne znaju da su spaseni ...Kada , bar moj narod , ne bi zavideo holivudskom stadu....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља