четвртак, 06.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 11.01.2010. у 22:00 Мирјана Сретеновић

Ми смо веома конзервативна средина

Бранка Радовић

„О онима који су отишли пре деведесетих година прошлог века и који су нам стално долазили и одржавали овде концерте, као што су Наташа Вељковић, Александар Маџар и Стефан Миленковић – такорећи све знамо, и њихови наступи у нашој средини изазивају велико интересовање. То доказује и недавни реситал Кемала Гекића о коме је Београд брујао данима, наступи Гордана Николића и Сретена Крстића, који проносе славу српског виолинизма у Лондону и Минхену, али су стално присутни и у Београду. Има, ипак, много наших музичара који су отишли деведесетих година из земље и веома су успешни, а о њима скоро да нема помена”, каже проф. др Бранка Радовић, музиколог и музички критичар „Политике”.

Од талентованих младих композиторки које живе на различитим странама света она издваја: Наташу Богојевић, Ану Соколовић и Катарину Миљковић, али наглашава да има и оних о којима само „пуким случајем” сазнајемо да граде импозантне каријере. Један од њих је, како каже, Предраг Госта, некадашњи ученик школе „Мокрањац”, истакнути певач, тенор у Лондону, данас диригент у неколико великих институционалних оркестара у САД, а онда и композитор Вук Куленовић који је из земље отишао као доказани стваралац и професор факултета и у иностранству остварио запажену каријеру.

„Куленовићева дела ретко се изводе, а нико га није позвао да икада присуствује извођењима својих композиција. О њему читамо у страној штампи, у нашој, пак, никада. Списак успешних музичара и композитора у иностранству тужно је велики” – каже Бранка Радовић.

(/slika2)Разлози за постојање овог „музичког мрака”, како наглашава, нису само у индоленцији средине већ и затворености наше земље која је дуго била по страни од светских културних токова и која је, како додаје, још далеко од светских догађања.

– У музичкој уметности код нас су одувек постојале јаке струје и кланови који су фаворизовали своју линију и линију неколико својих пријатеља. Многе моћне фигуре су се угасиле у потпуности својим физичким нестанком… Са друге стране, наши савремени композитори углавном су гетоизирани у новембарске дане одржавања Трибине композитора у организацији Удружења композитора Србије и било који живи композитор сигурно ће вам се жалити на недовољно извођење сопствених дела. Композитор Владимир Тошић је, иако професор на факултету, много познатији и признатији у свету него код нас, а то не треба да чуди јер живимо у веома конзервативној средини у којој се новине тешко пробијају и примају – каже Бранка Радовић.

Ништа другачије није ни у сегменту музичког издаваштва:

– Своју монографију добила је само неколицина: Бисерка Цвејић, Радмила Бакочевић, Оскар Данон, Мирослав Чангаловић... Сви остали је немају, као што је немају ни велики композитори прошлости, а многи је за живота неће имати. Јован Колунџија, прослављени виолиниста, нема монографију, као и ниједан од садашњих активних оперских уметника – каже Бранка Радовић.

Kомпозитор Милош Раичковић који живи у Канади, за „Политику”, oвим поводом, каже да они композитори којима је стало да уметнички буду присутни и у Србији немају проблем да повремено изведу своја дела у домовини. „Можда је то мало теже онима који су врло млади отишли у свет, а који немају професионалне корене код нас, што није мој случај. Мислим да су уметнички укуси данас више отворени него седамдесетих година, када сам први пут отишао у свет”, сматра Раичковић.

(/slika3)Наташа Богојевић, наша успешна композиторка која живи у Чикагу, своја дела је представила публици на Бемусу 2007, а жеља јој је да се овакви тренуци догађају што чешће.

Композиције су јој извођене и на међународним трибинама композитора у Београду последњих неколико година.

– Понекад добре намере организатора, као што је на пример КЦ Београда, који је желео да ми организује ауторски концерт, или жеље колега да изведу моју музику нису увек довољне, јер за нас који живимо „тамо далеко” потребан је и новац да бисмо допутовали и радили у Србији. Мислим да би културна политика била продуктивнија када би се осим државних у њу укључиле и приватне донације из земље и иностранства – каже композиторка за „Политику”.

У Америци, објашњава, давање новчаних прилога за културу представља национални понос и част.

– Можда грешим али имам утисак да код нас још увек постоје оштре ивице између различитих жанрова у музици, и чини ми се да су „надрифолклористи”, то јест народњаци, постали замена за тзв. елитну културу – каже Наташа Богојевић.

Српска концертантна музика, како нам још каже, још увек није у електронским банкама података, нема је у светским библиотекама, дакле, није доступна јавности и самим тим као да не постоји. Да би на тој мапи била означена као српска, композиторка мисли да је прво неопходно да нашу уметност „вратимо” у отаџбину, а затим на нивоу државе покажемо свету и као нација поносно иступимо у историји музике 21. века.

Коментари8
e3bca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Snezana F
Mislim da ovde nije toliko problem u konzervativizmu vec u necemu mnogo gorem, a to je nepotizam. Na muzickoj akademiji su sami porodicni klanovi, a ako se i pojavi poneko nepoznato prezime, onda je sasvim sigurno u pitanju neciji.. zet;-). Talentovanim studentima ne ostaje nista drugo nego da se pokupe i da odu.. cast izuzecima! Tuzno...
pavla maric
Koja samo hipokrizija uz mnoge druge propuste da vasa kriticarka prica o zatvorenosti ove sredine-pa ona je sama ucestvovala u svemu tome.Mnogi su i otisli jer ista vasa novina ,a ni kriticarka Radevic nisu ni obratili pozornost na njih...A sad kad se vracaju kao uspesni onda su kao dobrodosli!kritike ne trbaju jednom Stefanu Milenkovicu ili Kemalu Gekicu...dajte to nekom mladom i anonimnom ko ce tek postati neko!E,to tesko ide...Hvali samo proverene i siguran si!
Џеронимо
Српски ВИОЛИНИЗАМ? Значи да имамо и ТАМБУРИЗАМ, ГИТАРИЗАМ, ВИОЛОНЧЕЛИЗАМ? Свашта!
Igor
Pa o cemu ni pricamo,kada na Javnom servisu Srbije,RTS, ne mozete videti i cuti nista sem narodnjaka? poneki put simfonijski orkestar RTS,uvek oko ponoci,a bolje i da ga ne pustaju,kako sviraju! Kada nemate kulturu na televiziji,vec samo Grand i ostale seljane,kada ljudi nemaju izbor,ni jazz ni rok,ni pop,ni klasiku? Ovo kod nas je kulturni genocid,jer su Seka i Ceca vaznije od Gordana Nikolica i Sretena Krstica... Kada drzava nema sluha za filharmoniju,vec finasira 100 truba za Medvedeva,filmove koji su ipak komercijalni projekat i uvek ima sponzora za njih? A zato nasa filharmonija ne nastupa na Bemusu,jer interesi nekih klanova je da sabotiraju sve sto je dobro... To je antikulturna politika....
Dejan Mihailovic
"Narodnjaci" bar zaradjuju pare u za razliku od ovih drugih koji bi samo na drzavne jasle u siromasnoj Srbiji.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља