среда, 14.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 11.01.2010. у 23:59

Пеко Дапчевић – први почасни грађанин престонице

Део јавности у бившој Југославији и Србији већ више од шест деценија је у заблуди да је Јосип Броз Тито први почасни грађанин Београда, о чему сведочи и писани документ –  повеља у власништву породице некадашњег команданта Прве партизанске армије,  Пека Дапчевића. У тексту овог, до сада ретко помињаног, историјског извора записано је да је један од предводника борби за ослобођење престонице од Хитлерових нациста добио најпрестижније признање главног града 20. октобра 1945. године, на прву годишњицу протеривања немачких трупа преко Саве.

Невероватно је да је до данас у неким списковима почасних грађана Београда, на којима се налазе 24 особе, забележено да је бивши шеф југословенске државе ово звање добио са генералом Дапчевићем и маршалом Фјодором Толбухином 25. маја 1947. године. Овакав податак обелодањен је и недавно када је било речи о Мигелу Анхелу Моратиносу, шпанском министру иностраних послова, који је последњи понео најугледније престоничко признање. Након тога нашој редакцији јавио се читалац, који оповргава хронолошки редослед имена.

– Оригинална повеља, која је Пеку Дапчевићу додељена 1945. године, исписана је руком, на јарећој кожи и до данас је добро очувана. Писао ју је лично тадашњи председник Српске краљевске академије (назив Српска академија наука установљен је 1947) Александар Белић, наш чувени лингвиста, а издао Извршни народни одбор града Београда. Димензије документа су 60 са 40 центиметара, али не могу да потврдим на којем је тачно месту званично уручен – сведочи нам Вук Дапчевић, син Пека Дапчевића, и додаје да је ово вредно знамење до сада чувао у породичном сефу, не желећи да га објављује.

Није на одмет поменути ни да, како тврди Дапчевић, југословенском маршалу није одговарало да се сазна да је неко постао власник повеље са највишим почастима главног града пре него што ју је он понео 1947. године.  

– Дуго се прећуткивало да је Броз у ослобођени Београд дошао тек 29. октобра 1944. године и да га је на савској обали дочекао мој отац. Одвео га је до куће у Ужичкој улици 15, где се на улазу још налазио натпис „Штаб генерала Пека Дапчевића”. Не спорим Титове заслуге, пре свега касније, и то највише на плану спољне политике, али у земљи није могао да се помири са тим да је неко нешто урадио пре њега – убеђен је Вук Дапчевић.

Oзаборављеној повељи говоре и две анегдоте, поготово она о њеном нестанку.

– У време када је Александар – Лека Ранковић био сматран Титовим наследником и обављао функцију потпредседника државе документ је нестао из наше куће. Два дана после свргавања другог човека земље, на Брионском пленуму 1966. године, повеља се опет нашла на столу у нашем дому. Потом је тадашњи градоначелник Бранко Пешић чуо за ову причу и у неверици тражио да му се очево признање донесе на увид. Томе се супротставила моја мајка, која је посумњала да ће документ опет нестати и тако га више нисмо износили из куће – сећа се Дапчевић.

Он, иначе, не скрива да генерал Дапчевић није био у најбољим односима са моћним шефом Удбе Ранковићем, који се, како каже, прибојавао да неко други не заузме његов положај и наметне као нови шеф државе у случају Брозове смрти. Можда је, како тврди, и то био разлог због којег је текст о додели признања почасног грађанина Београда, срочен на прву годишњицу ослобођења од нациста, тако дуго остао у мраку сефа.

– Колико год да је ценио повељу главног града, отац се није разметао овим документом и није га често помињао. Био му је битан, а то показује и чињеница да га је чувао заједно са родословом Дапчевића – наводи наш саговорник.

Потомак једног од команданата борби за ослобођење Београда напомиње да су до сада о његовим родитељима објављиване многе неистине, али да није желео да одговара на, како каже, „такве глупости”. Једним од најбизарнијих детаља сматра пласирање информације да је Пеко Дапчевић намеравао да уклони цркву светог архангела Гаврила, која се налази на месту где је требало да буде изграђен стадион Југословенске народне армије.

– Истина је да он није дозволио да се овај објекат зида на месту богомоље, па је тако утицао да градилиште буде измештено на нову локацију, сачувавши цркву, која и данас постоји. Приче о томе да је први српски тајкун, да је моја мајка била буржујка и сличне измишљотине заиста је смешно коментарисати – закључује Вук Дапчевић.

-----------------------------------------------------------

Није било Титовог „ембарга”

„Политикини” извори потврђују да је податак о повељи генерала Пека Дапчевића тачан, али наводе да је овај документ помињан и раније и да његово објављивање није било под неким посебним „ембаргом”, који би наметнуо лично Јосип Броз. Они подсећају да је и сам Пеко Дапчевић у једном од својих списа навео да је признање почасног грађанина престонице добио 1945. године. Податак о томе ко је први понео престижно звање нисмо успели да пронађемо међу бројевима новина издатих у октобру 1945. године. Једино је у „Борби” 20. октобра 1945. поменуто да је Дапчевић проглашен народним херојем, али није било речи титули почасног грађанина престонице.

Никола Белић

Коментари0
fdda3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља