среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Избор новог патријарха српског

Аутор: Миодраг М. Петровићнедеља, 17.01.2010. у 22:00

За живота блаженоупокојеног патријарха Павла, у новембру 2008. године, одржано је било заседање Светог архијерејског сабора ради избора новог патријарха. Неколико дана пре тог сабора, објавио сам у „Политици” од 6. новембра 2008. године текст под насловом: „Оставка и избор патријарха”. Основни задатак ми је био да укажем на неканоничност, неправду и штетност такве намере.

Све оно што је после заседања наведеног сабора уследило, представљало је својеврсну потврду о томе колико би се погрешило да се нису чули и гласови против „оставке”.

Подела је, дакле, у Цркви било и биће. И то не само у вези са питањем тобоже писане патријархове „молбе” којом је, наводно, тражио да му „оставку” уваже него и сада у вези са питањем кандидата за будућег црквеног поглавара српског. Још је топло, такорећи, било тело уснулог патријарха Павла кад се из Патријаршије пожурило са изјавом, преко медија, да ће његов наследник „бити човек новог времена”. Онај који је дао такву изјавио узурпирао је улогу Духа Светога при избору црквеног предстојника.

Без обзира на изјаве појединих званичника у Српској цркви о томе да подела нема и да међу епископима влада дух љубави и једномислија, стварност је другачија. Наведена изјава о томе да ће нови патријарх „бити човек новог времена”, довољно говори о постојању различитих ставова и намера међу епископима.

Подвајања међу члановима Цркве су пратећа појава кроз читаву њену историју и многима су на корист. У то нас уверава апостол Павле речима: ,,Јер треба и подвајања да буду међу вама, да се покажу који су постојани међу вама” (1. Кор 11,19).

Од будућег патријарха српског зависиће да ли ће, и у којој мери, бити смањена садашња нарасла подвојеност, како међу свештеним лицима као духовним пастирима, тако и међу лаицима као словесном стаду Христовом. А узроци подвојености леже, углавном, у кварењу вере, нарушавању канонског црквеног устројства и поретка, стављању Цркве у службу „Новом добу” иако је она по својој суштини и мисији, као Божја установа, увек иста и нова – јуче, данас и све векове. Већ су се чуле изјаве, одмах по упокојењу патријарха Павла, да будући патријарх српски треба да се више посвети решавању еколошких и социјалних питања, као да су та питања Цркви била страна и непозната.

Зато није на одмет ако се укаже на чињеницу да у црквеној богословској и правној књижевности врве непревазиђени подаци о томе да се свако ко се немарно или са ниподаштавањем опходи према природи, као творевини Божијој, „руга”, у ствари самом Творцу. Зато су за изазиваче пожара по шумама или усевима, на пример, предвиђене одговарајуће казне. Посебно на пољу социјалне правде Црквa се сматра најпозванијом установом да прва притекне у помоћ сиромашнима. Једно од важних канонских начела имовину Цркве представља као имовину сиромашних. Свети Сава преноси, између осталог, 11. канон Теофила Александријског (385–412) који каже: „Удовице и сиромашне, и дошљаке са стране Црква да храни и да добију све што је потребно... јер служитељ Божји треба да је несреброљубив (М. Петровић, Законоправило Светога Саве на српскословенском и српском језику, 1, манастир Жича 2004, 590).

Они, дакле, који до духовности, правоверја и поретка у Цркви држе само на речима, прижељкују да за патријарха српског буде изабран епископ који ће постојеће подвојености оставити да се множе, тако што ће занемаривати да се у Цркви рашчисте важна питања, као што су, на пример:

– да одлуке Светог архијерејског сабора буду такве да заиста одражавају суштину апостолских речи: „Угодно би Светоме Духу и нама” (Дап 15, 28), а не обрнуто, јер „Духа Светога Бог даде онима који се њему покоравају” (Дап 5,32), што се не може односити на оне епископе који се не повинују саборским одлукама о томе, на пример, какав поредак треба да влада при вршењу Светог богослужења (укупно седам таквих одлука је донето од 1986. до 2008. године);

– да се сваки канонски поредак поштује како би се прекинуло са праксом, на пример, да поједини епископи проваљују у туђе епископске области; или да без одговарајућих саборских одлука, тј. самовољно представљају Српску цркву, потписујући одлуке на њену штету, што се показало и у преговорима са римокатолицима и у преговорима са представницима Цариградске патријаршије;

– да Сабор архијереја препозна, расправи и осуди јеретичка учења иза којих данас стоје поједини епископи;

– да се поуче и одврате од својевpсног папизма епископи који сматрају, и гласно изјављују, да су изнад сабора и, следствено томе, имуни на закон;

– да се богословско образовање врати под окриље Српске православне цркве како би се избегло потпуно посветовљавање свештене науке;

– да се у Српску цркву поврати прогнани, помоћу неколицине професора Богословског факултета, толико позитивни библијски „страх Господњи” који је „настава к мудрости”, по речима Премудрог Соломона (Пр 15,33) и др.

Ако се, не дај Боже, правоверном народу српском као словесном стаду цркве Христове, наметне за патријарха човек који ће, за разлику од блаженопочившег Павла, запостављати духовност и више бринути о световним стварима за које су други позванији да се старају, неминовно је да ће у Српској православној цркви подвојености бити израженије, јер такав би пренебрегавао Христове речи: „Иштите најпре Царство Божије, и правду његову, а ово ће вам се све додати” (Мт 6,33). Па ако се то пренебрегава, какво добро може од таквог поглавара да се очекује, не само у Цркви него и у држави?

(Изводи из дужег текста)

научни саветник, стручњак за црквено право и историју Цркве


Коментари8
24de0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Стојан
Амин. Боже дај.
Gordana BG
Posle svakodnevnih opservacija nekih "verskih analiticara", ovaj tekst prave mere je pozitivno iznenadjenje. Samo mala primedba, treba razjasniti koliko je pogresan stav da crkva treba da se prilagodi Novom dobu. Crkva se nebavi ni sadasnjoscu ni buducnoscu ni prosloscu. Crkva kao smernica duhovne vertikale radi za VECNOST. U vecnosti zive svi trenutci i prosli i buduci. Shodno tome, ne moze se smatrati posebnim kvalitetom da novi patrijarh ima mudrosti da "crkvu prilagodi Novom dobu" kako to vole da formulisu neki verski analiticari.
nikola koković
Богу хвла да бар једне новине изнесу праву истину. У овом случају то је мишљење познатог Светосавца, човека верујућег и истинољубивог. Ми у својој Цркви имамо познат пут, то је пут Светога Саве и Светог Владике Николаја и свих других Српских Светитеља, а то је пут Крста Христова. Питање за нас данас је дали ћемо наставити тај пут. Не требају нама никави верски аналитичари да нам ,,откривају нове путеве".
Дурлански
Овај текст доживљавам као позив на општу метанију(преумљење) у Српској Православној Цркви а не као прозивку или проналажење скривених непрјатеља. Претпостављам да ће неки одговор овоме убрзо бити објављен у ''Политици'' али бих опет да поновим да у њему нисам препознао неки позив на рушење или осетио неки свађалачки тон, већ једну молбу свима чија се реч чује а и нама простим, да се угледамо на Христа Господа и да ка њему стремимо. Нека би дао Бог да нам нови Патријарх буде личност која ће Србима бити узор и добар путовођа на Путу ка Истини и Животу.
Prolaznik
Уважени господине Петровићу не бојте се, Дух Свети увек води Цркву Христову и "врата паклена је неће надвладати" (Мт.16, 18),био на месту српског патријарха "човек новог времена" или "човек старог времена".За Цркву су увек последња времена.Јасно је кога подржавате.Све је то жалосно.По Вама, треба да се потпуно изолујемо и да не водимо дијалог ни са ким. Ни са Римокатолицима, ни са Протестантима, ни са Јеврејском заједницом.Вероватно смо сами себи довољни.Што се литургијских реформи тиче,снажно их као теолог подржавам,јер воде ка активнијем учешћу Народа Божијег на литургији,што је древна пракса Источне Цркве.Полако се оживљава свештенички карактер целокупног Божијег Народа,Крштених.Молитве се читају наглас,јер у богослужењу учествује сав Народ Божији,сви Крштени,као Тело Христово,духовни храм Господа.Вероватно сте упућени шта поводом тога кажу новеле цара Јустинијана.Поштујем Вас као научника и тога би требало да се држите.Политика,поготово црквена,није за Вас.С поштовањем

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља