уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:49

Српско – хрватско форсирање границе

понедељак, 18.01.2010. у 22:00

Један од првих задатака новог помоћника министра спољних послова за билатералну сарадњу Здравка Поноша биће да као председник комисије за разграничење покрене обустављене преговоре о граничној линији са Хрватском. A у Хрватској је, непосредно након што је изабран нови председник Иво Јосиповић, осјечко-барањски жупан Владимир Шишљагић затражио покретање преговора о том граничном проблему тврдећи да је на прагу „отимачина хрватске територије која се мора зауставити”.

Реч је о спорном делу државне границе на Дунаву, односно око 11.000 хектара земље уз војвођанску страну ове велике реке, укључујући и Вуковарску и Шаренградску аду. Проблем је „узроковао” природни феномен померања Дунава према западу и у том правцу ерозија обала, што траје стотинама годинама, дакле од  времена када на том подручју није било међудржавних граница.

Своје право на тих 11.000 хектара земље и ритова Хрватска доказује катастрима још из доба аустријске царевине. По истом принципу, власници из Србије на десној обали имају укњижених око 3.000 хектара.

Хрватска инсистира да се поштују постојеће земљишне књиге и да граница иде линијом власништва, док Србија не доводи у питање власништво према катастру, али заступа став да граница иде средином Дунава.

У Влади Србије за „Политику” је речено да је прави тренутак за обнављање разговора о овом питању које не само да оптерећује билатералне односе него стоји на европском путу обеју држава. „Мислим да у разговорима треба да пратимо три принципа. Први је већ утемељен у међународној пракси и показује да границе великих река раздвајају државе, други је да се олакша живот људима на том подручју и трећи је да пратимо реално стање”, каже саговорник „Политике” из владе и наглашава да је нормално да онај ко има имовину може и да је користи. „Али далеко да то може да успоставља линију државног разграничења”, додаје он.

Спорне енклаве на левој обали Дунава, у Војводини, налазе се на неколико места. Највећа је уз саму границу, где Дунав долази из Мађарске. Тако би, уколико би граница ишла према хрватском предлогу, суседна република контролисала ток највеће европске реке на стратешки најосетљивијем месту.

Уз неколико мањих енклава посебно је значајна она која захвата и предграђе Апатина. А управо то подручје је и повод најновијег „потпаљивања” овог граничног проблема. Наиме, Шишљагић тражи покретање овог питања због намере општине Апатин да неколико километара од центра града изгради велику речну луку која би захватала спорну територију.

У Влади Србије за „Политику” је речено да очекују да ће бити довољно разума на хрватској страни како би се дошло до решења које се фактички већ примењује на терену и како се не би ишло на арбитражу и даље одуговлачење овог важног питања.

Делегације Србије и Хрватске последњи пут су разматрале ово питање 2003, али без резултата. Наводно крајем деведесетих, на састанку који је организовао управитељ тадашњег подручја УНТАЕС Жак Пол Клајн, постигнут је договор да граница иде средином реке, али писаног споразума о томе није било.

Хрватска, иначе, има лоша искуства о граничном натезању са Словенијом, која је захваљујући чињеници да је већ чланица ЕУ то користила као притисак на Хрватску успоравајући њено прикључење тој богатој заједници држава. Неколико пута до сада тадашњи хрватски премијер Иво Санадер истицао је да се у том погледу „Хрватска неће понашати према Србији као Словенија према њој”, а слично је протеклог лета изјавио и бивши председник Стјепан Месић.

Србија, осим овог спора, има и проблем око статуса Косова који отвара и гранични спор на југу.

Радоје Арсенић
Биљана Митриновић


Коментари79
d7033
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jure
Velika je glupost uopce se prepucavati oko te granice. Cinjenica je da Hrvati ne vjeruju Srbima kao ni Srbi Hrvatima. Racionalno rijesenje ovdje je dati taj granicni spor pred medjunarodni sud u Haagu i oni neka povuku granicu odnsno naprave kompezacije/korekcije prema medjunarodnom pravu. Mislim da je to najpostenije rijesenje za obe strane. Sve ostalo je samo lupanje prazne slame i nepotrebana svadja. Dogovorit se sami medjusobno ne mozemo i necemo nikad ni moci i to bi nam trebalo biti svima jasno.
Dubrovcanin
Na vladama je da osnuju pravne timove i da počmu rješavati dakle strućnjaci za međunarodno pravo.
Teslagenerator-X
Sta sada?Politicarisu nama vec jednom slomili vrat gurnulinas sve narode u provaliju rata!Sada opet"pumpaju"zarazu dase ratuje za neke granice i neke zemlje dok Singapur i Kina napreduju Mi treba dase bijemo gladni bosi goli oko neke zemlje,mafija i bankari da zaradjuju na mizeriji nasoj.
Zoran T
Hrvatima nikada ne treba verovati! Slovencima su obićali dogovor a preko noči su sagradili grenične prelaze na zemlji koja nikada nije bila njihova. Sada je to uzeto kao gotova stvar koja se ne može menjati! Zato Apatinci vi samo gradite in bez obzira šta rekli Hrvati. Kada bude ta lepa luka gotova onda će to biti argument da Hrvati prestanu sa špekulacijami.
„Комшиница“
Хрватска оваквим поступцима само компромитује и проваљује спонзора. Спонзорство није вечна категорија, тако да овакво понашње личи на оно: бити сусед с блудном комшиницом. Спонзори јој се смеју и ложе је да је у праву. Први сусед врти главом у знак немоћи од лепљиве дојаде која сопствени лажни неоромантизам (сличан шиптарском) идеализује у погледу својих цивилизацијских заслуга, сопствених могућности и капацитета. Хрватска мора брзо да се спусти на земљу јер кад то учине спонзори ( а то је неминовно) биће то без анестезије.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља