четвртак, 06.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 19.01.2010. у 22:00 С. Стаменковић

Вра­ћа­ње православних икона у Хрватску

Архангел Михаило (Вуковар), у току ретуша; Архангел Михаило, завршно стање са оквиром заштићеним због транспорта; Икона светог Николе (Вуковар), затечено стање; Икона светог Николе (Вуковар), архивски снимак

Мешовита српско-хрватска комисија за повраћај културних добара у 2010. години планира да настави са радом који је до сада доприносио бољем односу две државе – враћање уметничких дела на територију Хрватске, који су евакуисани за време рата од 1991. до 1995. године. До сада, почев од 2001. године, враћено је укупно 21.347 културних добара, а питање враћања уметничких дела актуелизовано је, као један од приоритета у међудржавној сарадњи, и у недавно завршеној бурној кампањи за избор новог председника Хрватске.

Према речима Зорана Вапе, директорa Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Новог Сада, до сада су уметничка дела враћена у Градски музеј на археолошком локалитету Вучедол, у фрањевачку цркву Светог Филипа и Јакова, Бауерову збирку и Галерију умјетнина у Вуковару, и 6.531 предмет у Меморијални музеј у Јасеновац.

Међудржавна мешовита комисија Србије и Хрватске заједнички је формирана у априлу 2002. године, како би се утврдио тачан број евакуисаних покретних културних добара са територије Хрватске, њихово стање и динамика повраћаја – каже Зоран Вапа. У овом тренутку, председници Комисије су са хрватске стране Бранка Шулц, помоћница министра културе Хрватске, и Душица Живковић, помоћница министра културе Србије, а чланови су истакнути стручњаци из области конзервације.

Комисија се обавезно састаје приликом примопредаје културних добара, а крајем 2009. године одржана су два састанка у Загребу и Београду, са циљем утврђивања приоритета и услова за повраћај културних добара у српске православне епархије у Хрватској.

У договору са Хрватском, српска страна је преузела обавезу да рестаурира евакуисана дела, док хрватска има обавезу да обезбеди просторне и климатске услове за њихово чување.

– Након завршених рестаураторских радова у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе, враћене су 33 иконе и припадајући делови дубореза иконостаса светог архиђакона Стефана у Патријаршијски двор у Даљу, као и царске и бочне двери, престоне иконе и крст са распећем у храм Светог Великомученика Георгија у Боботи. Такође су, након конзерваторског третмана, враћене и две иконе на платну, рад Стевана Алексића, породици Пауновић. Године 2006. враћена је комплетна уметничка збирка братства Манастира Крке, 56 предмета, као и четири иконе из манастира Драговића – говори Вапа.

Захваљујући средствима које је обезбедило Министарство културе Србије и Извршно веће Аутономне Покрајине Војводине, конзерватори Покрајинског завода за заштиту споменика културе су током 2008. и 2009. године завршили комплетне рестаураторске радове на иконостасима цркве Манастира Крке и Саборне цркве у Шибенику.

Са друге стране, Министарство културе Хрватске обезбедило је све потребне услове у Манастиру Крупа и ризници цркве Светог Илије у Задру, па ће приоритет за ову годину бити враћање дела из ове две ризнице, уз четири престоне иконе Манастира Крке.

– По завршетку грађевинских радова на будућим ризницама у Манастиру Крки и при Саборној цркви у Шибенику, биће, уз сагласност Синода Српске православне цркве, враћен и материјал у ове две ризнице. На основу закључка са последњег састанка Мешовите комисије, у наредном периоду биће враћене у епархију Осјечко-пољску и Барањску и иконе које су тренутно на рестаурацији у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе – наводи Вапа. У 2010. години, приоритетно је да се настави и са ревизијом пописа уметничких дела из збирке породице Десница из Ислама Грчког – Двори Јанковића, који су данас смештени у Музеју српске православне цркве у Београду.

Наш саговорник напомиње да треба правити разлику између евакуисаних дела и оних која су украдена у току рата.

– О евакуисаним делима постоји комплетна документација, коју су стручњаци правили и износили у току рата, док се украденим делима бави полиција обе државе, уз подршку националних бироа Интерпола – објашњава Вапа. Захваљујући раду Интерпола, крајем прошле године враћена је слика „Свете обитељи са малим Иваном крститељем и св. Јеронимом” аутора Целестина Медовића, из 1879. године из Фрањевачког самостана у Сланом. Она је пронађена у Сомбору, а стигла је илегалним каналима из Црне Горе.

Зоран Вапа истиче да сарадња конзерваторских служби функционише добро. С обзиром на велики број наших споменика културе на територији Републике Хрватске, начелно је прихваћен предлог Хрватског рестаураторског завода о организацији међународног семинара о рестаурацији покретних културних добара за стручњаке из обе републике у 2010. години.

Коментари6
249fe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rad Vuckov
Sto se tice vracanja pravoslavnih ikona u Hrvatsku; mislim Hrvati nemaju pravo potraznje kultrnog blaga koje pripada srpskoj pravoslavnoj crkvi i svakako srpskom narodu u Hrvatsko, koje su oni vekovima stvarali. da se ne zaboravi' Srbi nisu dosli u te krajeve kao prosjaci nego kao branitelji protiv najezde Turaka sto je sve vec poznato. Stvarali su svoje 'kulurno blago' a koje je taista Hrvatska unistavala za vreme drugog sveskog rata i ovog poslednjeg sto je se vrlo dokumentovano.Naravno Srpsko kulturno blago pripada tamo gde su i Srbi. Posle izvesnog vremena Srba tamo vise nece biti i Hrvatska ce to nazivati svojom kulturnom bastinom. Kako perfidno. Oni ne prestaju da zacudjuju. Sve sto ne pripada srpskoj pravoslavnoj crkvi i srpskom narodu svakao treba vratiti. Nadam se da ce Srbi da se organizuju protiv tog zajednickog projekta "mjesovite komisije Srbije i Hrvatske i stane na put tome.
Nikolina
Vlasnik se zna i on ima iskljucivo pravo da odlucuje sta ce sa svojom imovinom. Ako se on preseli, seli i svoju imovinu. Radi sa njom sta hoce-u normalnim zemljama. A u nasim-svi imaju pravo da se otimaju kako se kome svidi, u ime 'naroda'.
Marko Omcikus
Можда није примерено коментарисати коментаре. Међутим, стално се провлачи једно питање из II светског рата. То питање склони су да понекад актуелизују или досоле политичари, посебно када односи са Хрватском захладне. На жалост свију који тако размишљају, овај проблем одавно више није политички проблем, већ углавном стручни проблем. За то могу да буду прозване претходне, па и данашње генерације научника и истраживача старина, због недостајуће систематичности у раду. Научници су приликом теренских истраживања често били веома селективни према материјалу. Пописивали су само репрезентативне примере или примере који су били интресантни за њихова истраживања. Тако да никад нигде практично није направљена ваљана документација, на основу које би могло да се потражује. Тако да данас и када се појави неки предмет за који претпостављамо да је наше провениенције, па чак и да га ближе лоцирамо, ми заправо немамо доказе у документацији. Државна комисија формирана после II светског рата својевремено је одрадила посао на реституцији у мери у којој је то било могуће, и ту више немамо кога да прозивамо.
DUSAN VUKOVIC
Prvo neka se vrati narod.Neka im vrate konstitutivnost u Hrvatskoj,cirilicu itd .Tek onda dolaze na red ikone i sl.Srpski NAROD je sa sobom nosio mosti svojih svetitelja! Sad ce da se vrate mosti,ikone i sl. a narod???O povratku ikona treba da odlucuje SPC.
Stevan
Kulturna dobra se odnose na umetnicka dela i kulturna dobra SPC,ustvari to nema veze sa Hrvatskom.To bi trebalo da odlucuje SPC ako smatra da je doslo vreme da se ta dobra vrate.Hrvatska drzava ne gleda blagonaklono na ta kulturna dobra,to je vec vise puta dokazala.Znaci,u centru paznje treba da bude SPC a ne drava Hrvatska...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља