четвртак, 23.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:45
Прве анализе квалитета огрева у Србији

Руски угаљ пун воде

У овом увозном енергенту пронађене недозвољене количине влаге, а реч је о више од 700 тона каменог угља. – Квалитет контролисан у седам градова у Србији
среда, 20.01.2010. у 22:00
Трошкови грејања стана од 60 м² за целу зимску сезону 2009/2010.

У каменом угљу увезеном из Русије велики је проценат влаге, показали су резултати анализе квалитета овог енергента које је недавно спровелa инспекција Министарства трговине, а које је добила редакција „Потрошача”.

– Два узорка мрког угља из Русије, узета у Београду, нису одговарала нашим стандардима због количине влаге, веће од дозвољене. Контролисали смо квалитет лигнита, мрког и каменог угља у главном граду, Суботици, Панчеву, Новом Саду, Смедереву, Нишу и Врању, а испитивана је количина пепела, сумпора, влаге и других материја. Најједноставније речено, ови резултати показују да су људи куповали више воде – објашњава Славиша Петковић координатор у Министарству трговине.

Те количине пронађене су у малопродајним објектима, а реч је о готово 700 тона каменог руског угља, колико је тада било на лагеру.

У тржишној инспекцији објашњавају да ова врста угља, према важећим стандардима, мора да садржи мање од десет процената влаге.

– У првом узорку пронашли смо 16,14 одсто влаге, а у другом чак 17,11 одсто. То онда није камени угаљ и реч је о обмани потрошача, за шта ће неко морати да одговара – истичу у инспекцији Министарства трговине.

Зато је, како кажу, поступак још у току, а биће контактиран и увозник, како би се пронашао узрок присуства „воде” у угљу.

(/slika2)– Када буду завршене процедуре, утврдиће се санкција, али је на овај начин послата порука и трговцима и дистрибутерима да ћемо квалитет угља на нашем тржишту и даље контролисати и да ће све што се увезе морати да одговара нашим стандардима и законима – објашњавају у тржишној инспекцији.

Преосталих осам узорака одговарало је квалитету и све врсте домаћег угља су исправне, као и увозни угаљ „бановићи” који, кажу у овој инспекцији, добијамо из Босне.

– Сви други показатељи су били задовољавајући. Нема одступања од потребних „калоријских вредности”, односно остварења топлотне моћи и што се тога тиче, потрошачи су добијали и оно што су плаћали – каже Петковић, додајући да ни у једном узорку није пронађена такозвана јаловина, најчешће земља, односно материја која не може да се искористи.

Задовољни су и што је садржај сумпора у дозвољеним количинама будући да је, кажу тржишни инспектори, реч о канцерогеној материји, чије строго контролисање намећу и европски стандарди.

Наши саговорници у Министарству трговине кажу да је ово први пут да су анализирали угаљ, као и да је, генерално, квалитет тог енергента на нашем тржишту задовољавајући.

Стефан Деспотовић

----------------------------------------------------------

Најповољније грејање на угаљ и ноћно пуњење ТА пећи

Најјефтиније грејање ове зиме имају домаћинства која користе угаљ, јер њихови трошкови износе од 31.000 до 40.000 динара, као и они који се греју на термоакумулациону пећ, јер ће зиму моћи да прегурају са 32.000 динара, али само уз услов да користе јефтинију ноћну тарифу, показују подаци Агенције за енергетику Републике Србије.

(/slika3)Подаци те институције, према ценовницима из октобра 2009. године, показују и да ће свако допуњавање пећи у току дана и то само у трајању од два сата додатно увећати трошкове чак 40 одсто, односно на више од 46.000 динара

– Највеће трошкове за грејање имаће домаћинства која користе лож уље и електричну енергију директно у грејним телима и котловима за етажно грејање – наводи се у саопштењу Агенције за енергетику.

-----------------------------------------------------------

Огрев набављати на време

Сва стоваришта су на отвореном па угаљ кисне, зато је и најбоље куповати га током лета, али није захвално било шта говорити јер људи немају пара, истичу у стовариштима

Запослени на стовариштима саветују купцима да се потребним количинама угља снабдеју најкасније до октобра, јер у току зиме ризикују да купе влажан и недовољно ефикасан огрев.

Због кризе већина купаца ове сезоне радила је баш супротно надајући се топлој зими куповали су минимално угља и дрва, па је вероватно да су неки од њих и оштећени. Подаци из стоваришта показују да сезона још није завршена и да са нижим температурама расте продаја овог енергента.

– Сва стоваришта су на отвореном па угаљ кисне, зато је и најбоље куповати га током лета, али није захвално било шта говорити јер људи немају пара. Као кад пазарите парадајз зими, он није истог укуса као у сезони. Али потрошачи углавном знају шта желе и сами бирају шта купују – објашњавају на стовариштима. Продавци огрева истичу да повећана влажност не угрожава квалитет руског мрког угља, као и „бановића” из Босне, мада не оспоравају да увозници и продавци морају да се држе правилника.

– Код лигнита из Колубаре је супротно. Ако није довољно сув спорије сагорева и не даје одговарајућу топлоту. Разлог за повећану влажност може бити и брзина испоруке, али су то најчешће услови чувања – кажу у предузећу „Копаоник огрев” и наглашавају да до сада нису имали проблема са квалитетом енергената јер се све испоруке из иностранства контролишу на граници.

Инспектори инсистирају да увозници енергената поштују стандарде и не подваљују купцима неквалитетну робу, међутим још не желе да јавности пруже информацију који увозник је прекршио правилник. Разлог за прво велико истраживање о квалитету угља на тржишту можда је и то што су се ове зиме потрошачи масовно жалили да стоваришта продају енергент са великом количином сумпора, неподобан за кућну употребу. Испоставило се, бар по резултатима анализираних узорака, да је једини проблем повећана влажност овог због беспарице све траженијег енергента. Према незваничним информацијама, дистрибуцију калоричног руског угља ради само неколико увозника, а многи крајеви Србије га уопште не набављају јер је знатно скупљи од осталих енергената. За тону у малопродаји потребно је издвојити око 16.000 динара. На београдским стовариштима углавном истичу да је највећа потражња за угљем из Бановића, Вреоца и руским каменим чије се цене разликују од стоваришта до стоваришта. Према најновијим подацима, тона угља „колубара” може се купити по цени од 3.284 до 4.200 динара, по тони. Угаљ „костолац” стаје од 4.000 до 4.500, угаљ из Вреоца од 7.876 до 8.000, мрки угаљ из Бановића од 9.730 до 9.500, док руски камени кошта од 15.500 до 16.500 по тони.

И. А. – Ј. А.


Коментари6
734f3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ekonomista Konuzin
Najveci trgovac ugljem u Srbiji je PALMA.
ona
Slazem se sa komentatorom ; voja car!
voja cir
Ugalj se prodaje u tinama. Znaci sto tezi (sto vise vode) vise ostaje uvoznicima, bolje reci prevarantima i mafiji. Ma prevara.Ugalj je odlicnog kvaliteta i po kaloricnosti potpuno zadovoljava....samo sipali vodu u Srbiji, neadekvatno ga sladistili, Zivela Rusija.
Bata_Paris
Pa sta ste hteli, ugalj sa votkom.
milos
Sranota je da uvozimo ugalj iz Rusije a da smo mnoge rudnike zatvorili sa vrlo kvalitetnim ugljem. To je samo dokaz neznanja i naseg nemara. Za sve treba domacin u kuci a mi ga odavno nemamo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Економија /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља