четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:32

РЕЧЕ МИ ПРИЈАТЕЉ САВО

Аутор: Мирослав Лазанскипетак, 22.01.2010. у 22:00

Био сам пре неколико дана у Подгорици на телевизији „Ин”. Звао ме је господин Саво Кентера, председник Атлантског савета Црне Горе. И код њих је тема улазак, или неулазак у НАТО актуелна. Јавност Црне Горе није за улазак у НАТО.

„Не брини”, рече ми Саво, „имамо механизме да јавност буде за НАТО”.

„Добро”, кажем му ја, „ви сте у Црној Гори ипак у нешто другачијој ситуацији, немате проблем Косова, имаћу у ТВ емисији разумевање за вашу специфичну позицију”.

„А не, ти треба да оштро нападнеш све нас који желимо да Црна Гора уђе у НАТО. Јер нама онда на Западу цена расте, ми онда морамо много више да радимо. А ко ради тај и зарађује. Капираш брате?”

„Чекај Саво, јер ви хоћете да Црна Гора што пре уђе у НАТО или нећете?”

„Да ли си нормалан, па што бисмо онда после ми радили?”

Кад боље размислим, Саво је у праву, заправо, ја помажем и „српским Савама” да лепо живе. Од чега немам никакве користи.

Дакле, ових дана један „српски Саво”, овде у Београду, изнео је своје тезе у прилог уласку Србије у НАТО. Не бих се овде бавио могућом продајом српске хране, ципела, посуђа и ћебади за потребе НАТО-а, о камионима да и не говоримо, јер првих пет нових домаћих камиона за потребе војске тек треба да добијемо. Елем, „српски Саво”, који није баш младић, а који се пре 2000. године никада није јављао по било којем питању о НАТО-у, одједном је експерт за НАТО. Успут, ту су били и неки савети у вези са продајом вишкова наших војних некретнина.

Елем, „српски Саво” каже да наша деца неће гинути у Авганистану, јер од 2011. неће ићи у војску. Војници су увек нечија деца, чак и када су професионалци под уговором, но слажем се да наша деца неће ићи у Авганистан. Јер за 2011. Американци су већ најавили и одлазак из Авганистана. Изгубљен рат, у који нема смисла да се иде последњи.

Друга теза нашег српског Саве јесте „да у овом тренутку Русија има далеко боље односе са НАТО-ом него ми, да је активнија од нас у Партнерству за мир и да је комитет НАТО – Русија врло активан, и да би наши грађани били изненађени чињеницама о њиховој сарадњи”. Мерити активност Русије и Србије у Партнерству за мир напросто је смешно, јер огромне су разлике у величини војних буџета и војске. Оно што може Русија, не може и Србија. Примарни интерес Русије и САД јесте спречавање случајног избијања нуклеарног рата и нормално је да око тога постоје интензивне консултације и везе. „Темељни акт о међусобним односима, сарадњи и безбедности” између НАТО-а и Русије из маја 1997. био је за Москву слаба компензација за ширење НАТО-а на земље некадашњег Варшавског уговора. Оснивачки акт је имао преамбулу у четири дела, у. „војној димензији” односа, НАТО потврђује „да нема намеру ни план за размештање нуклеарног оружја на територији будућих источноевропских чланица, као ни за смештање нуклеарних складишта, да нема никакву потребу за трајно размештање значајних борбених снага на територији будућих чланица”. Тада, 1997. године, и Русија и НАТО су повукли „црвене линије” које ни једна ни друга страна не смеју да пређу. За Москву то значи да ниједна бивша совјетска република не може постати чланица НАТО-а.

Москва је касније управо у вези са тим и преварена, балтичке земље ушле су у НАТО, а НАТО је отворио и војне базе у Мађарској, Бугарској и Румунији. Комитет НАТО – Русија у Бриселу није отишао даље од посматрача, дискретне обавештајне активности и необавезног разговора уз вотку.

И коначно, питање атомског оружја у земљама НАТО-а. У време хладног рата САД су имале више хиљада комада атомског оружја у 15 држава света, на Исланду и у Мароку без знања њихових лидера, написао је још Валтер Пинкус у „Вашингтон посту” од 20. октобра 1999. Француска није знала да су јој Американци у тада француском Мароку између 1954. и 1956. тајно сместили атомске бомбе. Мароко је био француски и шпански протекторат, о бомбама није знао ни Мадрид.

„Влада Исланда није била свесна присуства америчког атомског оружја на Исланду”, гласила је изјава Фридрика Џонсона, првог секретара амбасаде Исланда у САД за „Вашингтон пост” од 20. 10. 1999.

Године 1994. САД су признале да су тајно држале нуклеарно оружје од 1958. до 1965. у бази Тула на Гренланду, делу територије Данске која се увек залагала против атомског наоружања. Био је то политички скандал у Данској зван „Тулагејт”.

До сада се у проценама полазило од 180 комада атомског оружја у 13 ваздухопловних база у седам европских држава НАТО-а. Руководилац Информативног центра за трансатлантску безбедност у Берлину, Отфрид Насауер потврдио је у разговору за „Берлинер цајтунг” од 30. маја 2001. да су капацитети тих база предвиђени за 360 атомских бомби типа Б-61, а у још четири резервне базе до 66 додатних атомских бомби и да ће те базе бити оперативне до 2018. године.

Ипак, НАТО би Србији вероватно оставио слободу да сама одлучи хоће ли дозволити ускладиштење нуклеарног оружја на својој територији или неће. Јер, Саво ће се побринути да нас у то и убеди.

Са задовољством.


Коментари122
299f6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Drago
Зашто толика полемика око уласка у НАТО? - Мало дете, када је у дилеми око нечега каже: Питајте мога тату (читај Путина)
golub dojcinovic
hoce im se a moze, no nas narod kaze nicija dozore nije gorela
iz podgorice
o cemu prica ovaj Lazanski, pa nama je NATO prijatelj, tako kazu i Vucinic i Sutanovac, a ja ime verujem preko pa da su sav uranijum koji su imali bacili na nas
Nikoletina
Ja sam protiv ulaska Srbije u NATO. Zašto? Zato!
Јован
@ваци , 28/01/2010, 18:49 sta to nedostaje natou, mi samo mozemo imati koristi..." Хоћете ли ваци бити љубазни, па набројати те користи и аргументовати их. Нико више у Србији не пада на такве паушалне фразе. Зато наведите аргументе ако мислите да вам људи поверују. А ако је некоме до авантура како рекосте и жели добровољно да иде у мисије, не мора Србија због тога да улази у Нато, такве појединце ништа не спречава да се и сада добровољно пријаве. Само не треба да очекују неке паре, јер Натоу требају бесплатни војници, то јест да их плаћа неко други, а не Нато и према томе зашто би Србија плаћала такве авантуристе када од тога нема никакве користи. И зато као што рекосте, ко жели нека иде, али не о трошку Србије.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља